Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

08.08.2014

Lov; Prognoza; Knjiga

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Lov

Poručili mi civilizovani da oni ne love. Mogu samo da pripomognu, i to ne malo, ali kad im je do divljači oni to kupuju u radnjama za to namanjenim. Kažu, valjalo bi da na tome poradim lično. Mogu, što da ne, ionako su u poslednje vreme moje mogućnosti bile upravo u tome što sam u svakom momentu mogao samo da se uhvatim.

Tako mi se desio lov. Naizgled deluje lako, ali lisica sam ja, ma kakvi, krupna sam ja sebi zverka. Prepreden i neiskren do krajnosti, teško da ću ja sebi ikada verovati. Što se uveče dogovorim sa sobom već ujutru sve zaboravim. Kad ja sebi nešto kažem ko zna šta mislim. Đavola je moj put prav. Sada sam se uverio da, ako ima nešto na svetu što najviše krivuda, a nigde ne vodi, to je onda to. Uprkos svemu, pošao bih na sebe po svim tim vukojebinama i nedođijama, ali gde-god da sam tamo me nema.

Onda mi se opet javili civilizovani. Oni traže rezultate. I sumnjaju da mogu toliko pred sobom da se skrivam. Sumnjaju da sam mnogo na svojoj strani. Boje se da ja čuda mogu da načinim jedino u samoodbrani. Pa mi još obećali da će mi, čim se uhvatim, odmah biti bolje. I, kažu, sve im je jedno, živ ili mrtav. Samo da to budem ja. Da ne bude problema sa identifikacijom, otiscima, pa će se uklopiti u šemu. U tu svrhu nosim obavezno ličnu kartu, nosim svoje osobene znake. Da sebi ne promaknem.

Nije da nisam pošteno pokušavao. Opkoljavao sam se više puta. I taman kad pomislim sad sam moj, kad ono, izvučem se negde, pronađem pukotinu da slomijem ofanzivu. Brine me to što propuštam ponuđenu životnu šansu. I što gubim njuh za takve kao što sam ja, koji nit mirišu, a imaju specifičan vonj. Neću uspeti, bojim se. Zabataliću sebe pa ću da počnem da kopam jamu drugome. Jedino ako bi se desilo da sam u nju padnem, to bi u ovoj situaciji bila sreća.

* * *

Prognoza

Tog jutra čim je otvorio svoje snene oči, diktator je uključio radio jer voleo je, dok se proteže, rasteže, prostire i razvlači po krevetu, da bude obavešten. I čuo je meteorološku prognozu, lepo svojim rođenim ušima koje su mu poput dva oveća levka izbijala iz debele okrugle glave. Lepo, suvo i toplo, bez vetra itd.

Diktator je pljesnuo tabanima i zadubio na glavi, što je značilo da treba da ga obuku, umiju, očešljaju, napuderišu, da ga okite, da ga doručkuju, pa da ga posle šetaju.

U šetnji nogu pred nogu pridružili su mu se ministri ovaj i onaj, za ovo i ono, šefovi onih i ovih službi, strane diplomate sa svojim predivinim pudlicama, gradonačelnik sa suprugom i svojom dragom dečicom, treneri neke uspešne državne reprezentacije, pripadnici snaga i reda i bezbednosti, nešto novinara te dežurni meteorlog M. M. i još poneko.

I sve je bilo lepo. Sunce je sijalo, ptičice pevale, trava je bila zelena, vazduh čist, potočići bistri. Gomila se bila prilično udaljila od parkiranih limuzina kad se odjednom naroguši, zamrači se nebo i stušti se kiša i oluja. Dok dlanom o dlan, razbeža se elita po livadi. I sam diktator je bio zatečen i mokar do gole kože, ali ga to nije omelo da strogim pogledom odstreli dežurnog meterologa koji je poput hrabrog kapetana broda u nevolji ostao sam na livadi i polako tonuo u travu i blato.

I svi prisutni su tog trenutka mogli da se uvere kako je sirotom meteorologu M. M. pod jakim udarcem vetra odletela glava.

* * *

Knjiga

Evo šta je danas uradio gospodin Simat. Pošao je do prodavnice da ugrabi malo šećera pre poskupljenja. A ispred se otegao red. Šećer još nije stigao, a poslovođa je upravo informisao okupljene da je samo pitanje trenutka kada će stići direktno iz robnih rezervi. Zato je gospodin Simat ušao u obližnju knjižaru, što je bitno unezverilo dve ljupke prodavačice jer ko danas uopšte čita, a kamoli kupuje knjige.

- Ako želite, mogla bih da vam preporučim neke od naslova, rekla je jedna od njih podozrivo ga posmatrajući. - Pri ovoj inflaciji to bi vam došlo gotovo džabe.

Gospodin Simat kao da je nije čuo, ćutao je i nastavio da prevrće i prelistava knjige. U ruci je čvrsto stezao novac. Onda je nakon dužeg vremena prekinuo nastalu tišinu. - Dajte mi ove dve.

Brzo je platio i izašao gurnuvši knjige ispod džempera, a ispred prodavnice ljudi su se tukli otimajući jedni drugima kese sa šećerom. Dosta se toga prosulo, a u radnji ga više nije bilo. Onda se gospodin Simat vratio kući ne obavljenog posla.

- Gde si do sada, uzviknula je gospođa Simat ugledavši ga na vratima.

- Šećera nema, rekao je kratko.

- Mora da si bio u knjižari. Možda si opet dovukao neku knjigu, besnela je ona i utrčala u kupatilo.

Gospodin Simat je hitro izvukao knjige ispod džempera i pokušao da ih ugura iza cipela, ali tu više nije bilo mesta. Ispod kauča i ormara, sve je bilo popunjeno. Najzad ih je zagurao iza odela i zaista mu je laknulo. U tom je gospođa Simat izjurila iz kupatila, obukla mantil i otišla u svoju drugu smenu.

On je pažljivo zaključao vrata za njom. Zatim je sa prozora posmatrao kako trči za gradskim autobusom, kako uspeva da se ugura u tu limenu grdosiju, kako se vrata za njom konačno zatvaraju. Potom je otvorio plakar, izvadio vreću brašna, a iz nje jednu plastičnu kesu koju je pažljivo otresao. Stavio ju je na sto, i odvezao. Onda je otvorio knjigu.

Raša Papeš
Foto: randolphcaldecott.org.uk

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar