Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

12.03.2015

Nestanak lica A. M.; Odluka

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html

Nestanak lica A. M.

Taj građanin A. M. koji nestaje najpre je stanovao ovde. Imao je simpatično lice, nekako blago u izrazu i svima nam drago. Kad se od nas raselio, tamo preko, oni odande su nam rekli da je tamo ostao bez ušiju. Zadržao se kratko vreme, a upamtili su ga po vokmenu bez koga nigde nije išao i onim obaveznim slušalicama što su mu uspešno nadoknađivale pomenuti estetski nedostatak.

No, i tamo je uskoro stigao đavo po svoje, pa je izbegao onamo. Odatle su nam stizale vesti da je negde, u putu najverovatnije, ostao bez nosa. I da to vešto prikriva visoko namotanim šalom.

Nedugo potom izbegao je dole zbog mešovitog porekla koje se nikako nije uklapalo u tu sredinu, u etničkom smislu. Čim se tu pojavio, kažu imao je povez preko očiju, a kada je vreme došlo da se isti ukloni moglo se samo zaključiti da on uopšte ispod zavoja nije imao oči.

Ostala su mu još samo usta. Mogao je on u tom trenutku možda nešto više reći i ostaviti nam neke podatke koji bi nam pobliže objasnili ovaj njegov čudan i zamršen slučaj, ali nije. I nije da ga nisu pitali da ga neko nije urek’o, da se nije kojim slučajem on sam kleo u rođene oči, uši, nos u sumnjivim situacijama, da mu nisu nešto navračali ili ga zabajali nekakvim crnim magijama. Tačno je da ih on nije mogao uopšte čuti, ali je istina da je stalno samoinicijativno ćutao pa su ljudi poverovali da mu se sve to dešava u okviru zvaničnih i normalnih tokova.

Posle se opet selio gpre, zbog situacije koja se iz objektivnih razloga opravdano komplikovala, a po pričama koje su nam otuda stizale više nije imao čak ni usta. U tom trenutku je izgleda pao u depresiju jer je odlučno odbio da mu nacrtaju bilo kakvu liniju usana ili bar veštom tetovažom da mu doteraju nekakvu imitaciju.

Oni odozgo nikako nisu pristajali da ga stave na spisak raseljenih lica, mada bi u njegovom slučaju, klasičnom u svakom smislu, to bilo apsolutno opravdano. A zaista, on se čudnom igrom sudbine svrstao među lica već toliko puta raseljena da niko više ne bi sa sigurnošću mogao da ih identifikuje ili, pak, da tvrdi da su uopšte postojali.

* * *

Odluka

U, sine, što ja mogu da trpim, to ne može niko. Al’ kad meni pukne film, to ne može onda da se zalepi ni pod tačkom razno. Tako mi onda kvrcnulo kada sam mu nabio pištolj na čelo. Ali istog časa desilo se da je i on apsolutno odlepio. Mora da je i njemu dogorelo, tako nam se potrefio momenat, znaš. Zavuče mi pseto hekler, vešto prikriven u mantilu pravo pod bradu. Pa se tako gledasmo neko vreme preko oružja. Pogledi nam zakrvarili, zapenio dah.

Sekunde su tada, sine, kao godine. Svašta može da se desi u takvim situacijama, a najgore - pre svega. Na sreću i na kraju pobedilo je međusobno poverenje. Ipak se, krajnje oprezno i polako razmakosmo držeći stalno jedan drugog na oku. Lica nam izgubila onaj grč i postala opuštenija. Znamo obojica da moramo u tim najsitnijim delićima sekunde doneti najpametnije rešenje, preseći sve ovo i odlučiti kao ljudi. Možemo postati prijatelji, komšije koje se uvažavaju, čak i braća, što da ne.

Međutim, sine, pobedio je razum. Ja sam bio brži, prvi sam opalio.

Raša Papeš
Karikatura: Vlado Volaš/Etna

FB STRANA POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, TVITER MR SIMAT

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar