Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Kineska kreda

03.10.2014

Po spisku; Čitač; Uspeh

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Po spisku

Mi njima oca, oni nama majku. Mi njima strinu oni, oni nama ujnu. Mi njima sestru oni nama tetku. A braću niko ne pominje. Bratstvo je oduvek ovde bilo svetinja.

Teško da će neko za nas reći da smo izlapeli ili zaboravni. Nema toga kome u oko neće pasti njihova preziznost i sistematičnost. Svako, naš ili njihov, zaslužuje da se pomene. Važno je da niko ne ostane zaboravljen.

Pa nastavismo. Upute oni nas u majčinu, mi njih u dve. Oni nas u pet, mi njih u bezbroj. Onda još mi njih uputimo tamo, oni nas onamo. Posle malo zastanemo, pa procenimo razvoj situacije. Odmah nam se nametnuo zajednički zaključak: i naši i njihovi su prosto idealni. Nema tu ni jednoga, a da u nešto upućen nije.

Kako je u ovakvim stvarima veoma bitno sačuvati kontinutet, uzesmo spisak pa krenusmo sve po spisku. I oni nama. Nije njihov spisak mali, no i naš je poveći. Ponovismo neke, pridodasmo teče, stričeve, pa sve do čukunbaba i pradedova. Vodimo računa da nam neki ne promakne. Oni isto. Ono, može da se desi i pored sve naše pažnje. Zato se i jedni i drugi najiskrenije izvinjavamo svim onim bližim i daljim članovima naših porodica koje smo nehotice izostavili te ih nismo pomenuli.

* * *

Čitač

Glavni inspektor Prašak imao je jednu veoma dobru i pohvalnu osobinu. Kada krene na počinak, obavezno ponese neku knjigu, koju otvara čim legne.

To je, u svakom slučaju, jedna lepa i korisna navika, a kod ljudi njegovog ranga i vokacije sasvim retka, gotovo neverovatna.

Mora se priznati da on nije bio veliki ljubitelj pisane reči. Nije bio ni mali, jer je njegov život bio prebukiran profesionalnim obavezama, celodnevnim radnim vremenom, akcijom i besomučnom jurnjavom. Inspektor Prašak za čitanje, jednostavno, nije imao vremena.

Na nekoga totalno neupućenog, ko bi sve ovo posmatrao sa strane, bez dubljeg upuštanja i analize celokupne inspektovore profesionalne problematike, on bi, svakako, ostavio neodoljivo pozivitan utisak

A, ustvari, njemu praktično ne trebaju nikakve tablete za spavanje, niti mu je neophodno ono nesaničko brojanje ovaca što preskaču kojekakve plotove. On samo otvori knjigu, i za par desetina sekundi garantovano hrče.

Ipak, desi se, ponekad, da mu pogled zaluta i padne na tekst, što mu budi interesovanje da pročita makar pola stranice.Tako je bilo i večeras, kada je, nakon pročitanih dvadestak rečenica neke satirične knjige, veoma energično zatvorio istu.

A pisca će sutra!

* * *

Uspeh

Samo u početku kod mene je postojala moralna dilema. Taj mi se problem spontano razrešio. Čim mi je moral pao, znao sam da sam ostvario osnovni preduslov za razvoj poslovnog duha. I sada sam uspešan biznismen. Razgranao sam poslove jer, pokazalo se, imam nepogrešivi nos i osećaj za te stvari. Gde god munem, duplo mi se vrati. Sve što isplaniram i zavrtam ispunim do vrha. Ali, velika je tuga i praznina u mom srcu. Čini mi se da to niko ne zapaža.

Nabacio sam čudo od kola kako i priliči ljudima moga ranga. I džip pride koji se retko može videti u gradu. Obilazim mesta gde se okupljaju najuspešniji. Tu su gotovo uvek Mali Ćuša, Miki Hijena, Mata Glava i drugi koji plene pažnju ostalih svojim pričama kako su izbegli sačekušu i slično. Samo ja sedim sam.

Zato odlučim da siđem u bazu. Krenem po mračnim ulicama, sumnjivim kejovima, kojekakvim inkrimisanim kafanama. I niko da me zaustavi, da me prepozna, ili da me pozdravi. Uhvatio me očaj, ostaću anonimus do kraja života mada kao uspešan čovek to uopšte ne zaslužujem.

Onda sam čisto zbog imidža nabacio telohranitelja. Naravno, za to nije bilo nikakvog razloga. Ali, kontao sam, tako će me bar neko zapaziti. Tada mi se u jednom elitnom restoranu desilo da svi ustanu i pozdrave se sa mojim čuvarima, a mene uopšte ne konstatuju. Još je tu naleteo Kamilče, zarozao rukave i majicu da prezentira taze rane od sečiva. Tapšu mu surovi momci, vrište oko njega one gologuze ribe i ljube ga. Sve se sjatilo ka njemu, a moji telohranitelji zaspali za stolom od dosade.

Dobro, nabacio sam i krdo sponzoruša. Još sam im naredio da se svuku svečano i atraktivno, da se kikoću i skaču i porade na atmosferi. Pa krenem u bar najposlovnijih. Ali, kad te neće - onda te neće! Pre mene stigao Boca Pajser u stadijumu lutke, dakle, sav u zavojima. Upalili ga u džipu, ali je uspeo da se izvuče. One moje da se skinu gole niko ne bi pogledao. A tek mene!

Tada rešim da se pomirim sa sudbinom. Rasturim sav taj folklorni okoliš, pa se isključivo posvetim poslovima. To mi je zaista išlo. I posle par meseci vraćam se kolima kasno kući, kad zaprašta sa svih strana. Pukoše farovi, razlete se šofer-šajbna, kljocnuše točkovi, zadimi se motor. Strava! Najpre proverim - ništa mi je fali. Živ sam! I tada me uhvati euforija. To je to! Najzad sam postao neko i nešto! Jedva čekam da mi odšlepaju kola pred poslovni klub, pa da ja malo tamo držim slovo.

Raša Papeš
Karikatura: Nikola Otaš/Etna 136, godina XIV

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA


PPNS/KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar