Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Bojana Krstić-Mihajlović

20.09.2015

Alesandro Bariko - Pijanista

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Na sceni je jedan veliki prekookeanski, putnički brod i jedan glumac koji vodi svoj monolog. Na brodu Virdžinijan proveo je šest godina u prekookeanskoj plovidbi između Evrope i Amerike u periodu između dva rata, svirajući trubu u brodskom orkestru. Ali, ovo nije priča o njemu, ovo je priča o pijanisti, Deniju Budmanu T.D. Lemon Novečentu, čoveku koji nikada nije sišao sa ovog broda...

Pijanista, Alesandra Barika (Paideia: Beograd, 2013), po rečima samog autora, tekst na međi scenarija i pripovetke, delo je koncizne i svedene rečenice, produbljene misaone i motivske strukture, upravo onakvo kakvo smo od Barika i navikli. Kroz priču o čoveku vanserijskog muzičkog talenta, pritom samoukog, koji je kao beba ostavljen na brodu u kutiji na klaviru, odrastao na brodu i sa njega nikada nije sišao jer naprosto nije imao razloga za to, Bariko priča priču o smislu i suštini... Da li je čoveku neophodno da vidi da bi doživeo i dodirne da bi osetio...? Zar nije sve samo naša predstava o svetu, jer „Čovek je mera svih stvari...“ (Protagora) i ako je tako zašto je onda neophodno biti na nekom mestu da bi doživeo njegovu lepotu...? Mnogi su napuštali sve i putovali, putovali da bi pronašli sebe, Barikov junak je ostao na jednom mestu i proživeo sve, mirise ulica, zalaske sunca, snegove, lavove... Nije mu bilo potrebno da se kreće da bi mu misli tekle, mogao je da traga sedeći na svojoj stolici za klavirom, čitajući ljude koji plove njegovim brodom, iscrtavajući u svojoj glavi džinovsku mapu sveta i "Putovao je preko nje, sav blažen, posle, dok su mu prsti klizili preko dirki, milujući obline kakvog regtajma."

Jednoga dana, sasvim nenadano i ničim izazvan, Novečento je rekao: "U Njujorku, za tri dana, sići ću sa ovog broda". Jednoga dana Novečento je rešio da umre... "Svakoga dana godinu za godinom / Dvanaest godina / Milijardu puta / Nevidljiv i usporen čin... Ja koji nisam bio u stanju da se iskrcam s ovog broda..., iskrcao sam se iz svog života. Stepenik po stepenik." Želje koje razdiru dušu, muče i iskušavaju, stalno nove i jake, Barikov junak je začarao savršenom geometrijom, utulio je kandila jedne po jedne želje i postao slobodan.

Jedan glumac koji igra i Tima Tunija i Novečenta odlazi sa scene... Dvojica prijatelja upoznala su se sedeći za klavirom sa otkočenim točkićima na buri koja je besnela plešući sa Okeanom, a rastali su se sedeći u miniranom brodu... Jedan, koji je živeo život umom učio je životu onog koji je okušao sve.... Po složenosti utisaka oni se nisu razlikovali jer "U očima ljudima se vidi ono što će videti, a ne ono što su videli."



Bojana Krstić-Mihajlović
Preporuke za čitanje - Kragujevačko čitalište, broj 39

NARODNA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar