Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Piše: Zoran Paunović

30.12.2014

Kostur iz ormara

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Iako nije mali, grad Sent Luis u SAD na svetskoj muzičkoj mapi kao da ne postoji. U njemu se ništa značajno nije dešavalo pa je, sredinom sedamdesetih, u medijima senzacionalno odjeknula vest da je lokalna grupa Pavlov’s Dog potpisala ekskluzivni ugovor sa diskografskom kompanijom ABC. Ugovor je bio težak 650.000$, što je za to vreme bila astronomska svota koja do tada nikada nije isplaćena grupi koja tek počinje karijeru.

Kada su tolike pare u igri, ništa se ne prepušta slučaju. ABC je angažovala vrhunski producentski dvojac Murray Krugman/Sandy Pearlman za snimanje debitantskog albuma i zatvorila momke u studio. Rezultat te saradnje je Pampired Menial (1975), jedan od najboljih i najvažnijih albuma rok muzike ikada snimljen!

Sticajem srećnih okolnosti, ovaj album je brzo dospeo do mene i postao jedan od nezamenljivih u kolekciji. U neku ruku bio je savršen – izvanredne pesme, upečatljiva svirka i vanzemaljski glas pevača Davida Surkampa koji je izvlačio neverovatno visoke tonove iz svog grla. Što reče jedan od mojih prijatelja: "Jedini put kada sam se razočarao u Pavlov’s Dog je bio kada sam utvrdio da ne peva žena. Surkampa sam zamišljao kao zgodnu ribu, na visokim potpeticama."

Dalja karijera grupe je, u neku ruku, bila razočarenje. Svaki naredni album je sve više bio produkcijski "umiveniji", a Surkampov glas sputaniji. Ubrzo su se zagubili u vremenu & prostoru i rasejali na sve strane. Meni je samo ostalo da tiho patim pitajući se kako bi se njihova muzika razvijala da su ostali na okupu.

Pre par nedelja našao sam se zatečen. Bez ikakve prethodne najave objavljen je album The Pekin Tapes (2014), koji sadrži snimke Pavlov’s Doga koji nikada do sada nisu bili objavljeni. I bolje obavešteni od mene nisu znali da je grupa snimila kompletan album dve godine pre nego što su potpisali famozni ugovor sa ABC.

Muzika koja je zabeležena u Golden Voice studiju u Pekinu je fascinantna i pokazuje različite uticaje kojima su bili izloženi članovi u ranoj fazi rada. Kako je grupa sama radila produkciju, zvuk je daleko od savršenog, mada to ni malo ne smeta pri slušanju. Ono što pleni je neverovatna energija i nonšalantnost u sviranju, pa ne čudi što je posle preslušavanja ovih snimaka ABC galantno odrešio kesu.

Studio u Pekinu je izgoreo u požaru 1977. godine zajedno sa master trakama. Verovalo se da su snimci zauvek izgubljeni.

Srećom, nisu! A ono što se čuje sa tih starih traka je teško opisati...

Album sadrži originalne verzije pet pesama u mnogo sirovijem izdanju, koje će se kasnije naći na Pampired Menial. Pet drugih pesama nikada nisu ponovo snimljene (dve peva Surkamp, dve klavijaturista David Hamilton, a jednu gitarista Steve Scorfina), a instrumental "Preludin & Fellatio in E minor", mini svita od osam minuta, za Pampered Menial skraćena je na nešto više od minuta.

Kakva šteta!

Posebna poslastica su četiri demo snimka, nastala početkom 1973. godine, koji slikovito pokazuju evoluciju pojedinih pesama za veoma kratko vreme (Natchez Trace) i brzo muzičko sazrevanje benda.

Utisak posle više preslušavanja je vrlo povoljan. The Pekin Tapes nije samo puki "kostur iz ormana" koji popunjava rupe u karijeri Pavlov’s Dog, već svedočanstvo o tome šta je ova grupa mogla da bude. Očigledno je da su bili "petao koji je prerano kukuriknuo" i sa kojim muzička industrija nije znala šta da radi. Izabrali su jedan od puteva koji su im ponuđeni - i pogrešili. Evidentno je da je u grupi postojalo više struja: jedna, koja je naginjala složenijoj, progresivnijoj muzici, druga – koja je imala u glavi "stadionski rok" i treća, sklona slobodnom muzičkom izražavanju, koja se jasno čuje u povremenim "svingovanjima".

Nama ostaje da se pitamo ko je, kada i gde pogrešio. I kako je samo Surkamp pogađao one ludačko visoke note...

 

 

 

 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar