Na koga vas podseća musava devojčica koja u zaprljanoj haljinici prilazi vašem stolu u kafanici i nudi mali buket cveća vama i vašoj devojci. To je bivša prosjakinja koja je ispekla zanat, učlanila se u organizaciju (koja ima i menadžera prosjaka) i sada piše projekte (za finansijere) da bi dobila novac od ljudi u kafanici (iz nekog fonda). Njen prvi projekat je cveće.

A ko to danas piše neprofitne projekte i zarađuje tako svoj hleb nasušni? Toliko nas ima raspoređenih po svim mogućim neprofitnim nevladinim organizacijama da niko ne treba ni da se čudi što smo postali neprofitno društvo. Uostalom i naši državni organi stalno pišu projekte od kojih se finansiraju neprofitne stvari iz fondova EU... Ako neko od njih izgubi posao u najavljenoj „seči" radnih mesta uvek može da se vrati na kafanu i cveće.

No, ostavimo po strani najveći broj NVO koje postoje samo zbog novca, ostavimo po strani one NVO koje su napravile partije pa preko njih „uvoze" novac za finansiranje partijskog delovanja (i lične potrebe najistaknutijih članova) - posvetimo se za čas samo onim malobrojnim NVO koje deluju iskreno. Njihovi članovi su ponekad toliko zabrinuti za stanje koje su uočili na terenu da često promaše suštinu. To ćemo najbolje da vidimo kroz malu priču o jednoj plavušici.

Plavušica se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi.

Prvi put kada je vodila decu na fizičko, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.

Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam.

Ponovo mu je prišla i pitala ga: "Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica?"

Dečak odgovori: "Može."

"Dobro, onda mi reci zašto se svi tamo igraju, a ti stojiš ovde sam."

"Ja sam golman."

Ponekad intervencija u sredini koja se sama organizovala može bitno da pokvari stvari. Da bi mogao da savetuješ i popravljaš stvari moraš prvo da znaš pravila igre na terenu. Ponekad stvarni problem nije ono što nam se na prvi pogled čini kao problem. Dakle, problem nije u tome što dečaci u priči igraju fudbal. Problem je u tome što smo bili toliko zauzeti rešavanjem nepostojećeg socijalnog problema malog golmana da smo izgubili iz vida to što ne znamo gde su na tom času fizičkog devojčice. Šta one rade? I što nisu sa dečacima?


Izvor: darkok.wordpress.com