Забавно-едукативна емисија за децу КОЦКА, КОЦКА, КОЦКИЦА
Апстракт: Серија „Коцка, коцка, коцкица“ једна је од најпопуларнијих дечјих едукативних емисија на простору бивше Југославије. Пуно фактора је утицало на успех који је доживео овај документарно-играни ТВ серијал.
Шарени мозаик знања
Забавно-едукативна емисија за децу „Коцка, коцка, коцкица“ први пут је емитована на првом каналу Радио телевизије Београд 27. новембра 1974. године. Епизода се звала „Шта знаш да урадиш сам?“, рађена је црно-белом техником и трајала је 29 минута. Назив емисије је смишљен тако да одговара њеној концепцији. Прве епизоде „Коцкице“ биле су колажног карактера и њихов садржај је представљао „коцкице у мозаику знања“. „Коцкицу“ су створили Љубиша Богићевић, уредник Школског програма Радио телевизије Београд и Љубиша Ђокић, драматург и професор на Академији за позоришну уметност, који је био редитељ и сценариста. Водитељ „Коцкице“, током целог периода снимања, био је глумац Бранислав Милићевић, касније познат као Бранко Коцкица. Он је рођен у Земуну 1946. године, завршио је Академију за позоришну уметност и у време када је „Коцкица“ започета био је ангажован у београдском позоришту Атеље 212, а за собом је већ имао и неколико улога у филмовима. РТБ није одржавала аудиције за водитеља. Бранка Милићевића је на пробу позвао Љубиша Богићевић, на препоруку секретарице режије Ксеније Гаврик. Бранко је о својој „аудицији“ рекао: „Пошто сам био претходно у Америци, где је Цаца радила „Хамлета“, тамо је било аудиције, сто људи смо ми видели да то направимо, и они су се сви трудили, причали свашта о себи. Ја сам, поучен тиме, рекао да знам да свирам, певам, жонглирам... онда сам узео три пепељаре и жонглирао сам са пепељарама које су ту биле на столу. Умем да стојим на глави, пливам, роним, јашем, супер за децу, ово-оно... и ваљда сам био шармантан, и то се допало Љубиши и он ме узео за серију“.
Првих пет пилот епизода рађене су крајем 1974. године и емитоване су у периоду од 27. новембра до 25. децембра. Термин приказивања је тада био суботом у 10 сати пре подне. Тематика тих епизода одређивана је оквирно. Епизоде су се састојале од разговора са децом у вртићу, на тему која је имала само задате оквире, а ток епизоде је зависио од дечијих питања и одговора. Три од пет епизода нису имале ни посебне називе већ само „Коцкица III“, „Коцкица IV“ и „Коцкица V“.
Цела емисија је у почетку била замишљена као документарна серија, која ће се састојати од разговора са децом. Бранко би задао питање деци, а она би давала одговоре. Епизоде су пратили исечци из документарних снимака или анимације, а за накнадно снимани материјал на терен су ишли само редитељ и сниматељ. Епизоде нису имале графички једнообразну најаву, док је као уводна музика ишао инструментал „Облади-облада“ од енглеског рок бенда „Битлси“. У току емисије није било сонгова. На крају је такође пуштана обрада „Облади-облада“ или нека позната дечија песма чији је текст био у складу са садржајем епизоде.
Однос јавности према првим епизодама био је добар. То су потврдиле ТВ Новости: „Догоди се да човек у невреме, у десет сати пре подне, у суботу, укључи телевизор, надајући се да ће можда уместо досадне јесење кише коју види кроз прозор, на екрану угледати макар снег, па неочекивано налети на занимљиву, привлачну и вешто сачињену емисију Школског програма „Коцка, коцкца, коцкица“. Осим што уз забаву подучава најмлађе, та емисија има и врлину да даје маха дечијој машти. Нема доцирања, нема сипања знања у главу девојчица и дечака, већ се заједно с њима откривају нове истине. Може се претпоставити да ту има и режије појединих ситуација или питања које малишани постављају. Али, то се заиста може само претпоставити, не и осетити. По непосредности, по једноставности, по томе што су и одрасли могли да је гледају с уживањем, „Коцкица“ се може поредити са оним програмима због којих су емисије намењене деци некад биле сврставане међу најуспелије програме наше телевизије“...
Komentara: 0