Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Audio zapisi

19.06.2014

Mihajlo Miša Blam: U muzici nema prevare

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

"Nikada nisam tezgario. Muziku sam uvek shvatao ozbiljno, bez obzira da li sam svirao sa Ciganima ili sa nekim drugim vrhunskim ansamblima. U muzici nema prevare..." - Blam

MIHAJLO MIŠA BLAM
kontrabasista, muzičar, kompozitor, aranžer, menadžer, slobodni umetnik, legenda džeza

Srednjoškolac Dragan Simić vodi svoj lični dnevnik, šezdesete godine prošlog veka.

„Priča se po školi da Američka čitaonica u Beogradu daje gramofonske ploče upisanima u njihovu biblioteku. Ploče nose kući, slušaju muziku i ploče vrate. To nisam znao. Vest je donela Zaga „engleskinja“, profesorka, za koju se sumnja među „komitetlijama“ u školi da radi za Amere. Stroga je i strašno precizna u ispitivanju. Ili znaš ili ne znaš.

Nikad neću naučiti engleski.

Američka čitaonica nalazi se u Knez Mihajlovoj, „na štrafti“, do nje je poslastičarnica „Medžed“ sa najboljim baklavama. Tetka Dada mi daje džeparac za kolače i šalje me da uzmem vesti „Glasa Amerike“ koje u biltenu objavljuje čitaonica. Otišao sam danas po bilten.

Stoji milicajac na ulazu u zgradu čitaonice, iz Čika Ljubine. Na portirnici daju bilten. Bio sam glup. Pitam milicajca da li mogu u čitaonicu na spratu. On kao ne haje za takva pitanja, a znam da registruje ko dolazi i ko odlazi iz čitaonice. To mu je posao. Radio je javio da je održana sednica CKSKJ koju je sazvao Tito, zatvorena za javnost, na kojoj se raspravljalo o nacionalnom pitanju. Osuđen je šovinizam i ekonomsko zatvaranje u granice republika. Tetka je znala da u biltenu ima komentar na ovu vest. Na prvom spratu, biblioteka. Učlanjujem se, ali sa zebnjom. Neke moje starije drugove ispitivali su šta traže u američkoj čitaonici. Nas su isterali iz stana 1948. pa baš nije zgodno da im stajem „na žulj“. U biblioteci su zaista izdavali i ploče. Preturam po njima i vadim omot na kome piše „Dizi Gilespi“. Vidim neki crnci na slici, muzički sastav: truba, bubnjevi, klavir, bas i... Nikad nisam slušao džez. Ćale mi je kupio „suprafon“ gramofon koji se kači na radio, bez zvučnika. Sutra nas je zvala drugarica iz razreda Mira, idemo kod nje, dobila je nove ploče. Ako ona nema džez među tim pločama, biću glavni...

Francuski dramski pisac Arman Selaku rekao je: „Svaka umetnost koja se neobnavlja postaje muzejska umetnost. Ono što čini život jedne umetnosti, to su dvadesetogodišnjaci, mladići koji nas starije, isteruju kreativnom energijom, napolje.“

Kupio sam „Dekamerona“ na otplatu.“

Posetioci sajta koji budu čitali ovaj mali uvod iz mog dnevnika, treba da znaju kako je džez muzika sporednim putevima, ulazila u naš život. Studentske demonstracije će tek doći 1968, a šta nas je sve očekivalo u decenijama koje su išle prema nama, to se danas zna.

Blama tada nisam poznavao kao ni on mene. Kasnije, znatno kasnije, slušao sam Rafajla, oca Miše Blama, kako svira na harmonici preko radija.

A kako sam upoznao Mišu?

Pa to je bilo manje politički dramatično od onog susreta sa Dizi Gilespijem pre 40 godina.

DETALJNIJE AUDIO-FOTO ARHIV

Foto: jazzin.rs

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar