Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Srbija

06.09.2017

Nedimović: Zasad se ne radi ništa oko prometa GMO

Prvi Prvi na Skali
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji.html http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, govori za "Novosti": Strancima skupe naše oranice, čija je cena i 15.000 evra po hektaru; Zasad se ne radi ništa oko prometa GMO

U narednim nedeljama ponudićemo koncept pomoći srpskoj poljoprivredi za otklanjanje posledice suše. Biće to kroz materijalna davanja i preko poslovnih banaka. Ali, mnogo je važnije da sprečimo ovakve situacije kroz sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, elektrifikaciju i osiguranje. Jedan od rizika posle suše je i pojava aflatoksina, pa smo na vreme upozorili proizvođače.

Ovo u intervjuu za "Novosti" najavljuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše, a da kad je dobra godina, niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet.

Počela je izgradnja sistema za navodnjavanje. Kako će moći da ga koriste ratari?

- Na prostoru Vojvodine biće 11 sistema, a ove godine počinje i izgradnja jednog velikog - u Šapcu i Bogatiću. Očekujemo da svake godine stavimo do 60.000 hektara pod taj sistem i da za šest godina imamo dobru površinu koja se navodnjava. Poljoprivrednici će moći da se priključe tako što će plaćati naknadu za vodu. A, država daje i povraćaj kroz subvencije 50 odsto od uloženog novca za sisteme za navodnjavanje.

Šta su donele zakonske izmene koje se odnose na prodaju zemljišta?

- Uspeli smo da popravimo većinu loših rešenja koje nam je doneo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zahvaljujući zakonskim izmenama stranci će moći da kupe samo dva hektara zemljišta, i to tek za deset godina, jer će toliko morati da budu nastanjeni u Srbiji. Važno je i da država ima pravo prečeg kupca, pa će ko poželi da proda zemlju građanima drugih država, morati prvo da je ponudi Srbiji. Međutim, strance zasad odbija visoka cena, jer je hektar najatraktivnijih oranica od 12.000 do 15.000 evra.

Optužuju vas da ste izmenama zakona uslovili male poljoprivrednike iz EU da dođu do zemlje, dok za velike strane kompanije ne postoje ograničenja?

- Još 2008. smo SSP omogućili da strane kompanije imaju isti tretman kao i domaće, čime im je omogućeno da osnuju firme u Srbiji. A oni koji su ranije glasali za SSP sada su protiv prodaje zemlje stranim kompanijama. Da smo blokirali tu prodaju, blokirali bismo pravni promet u tržišnom smislu, pa bi samo strane firme koje su već osnovale kompanije u Srbiji, mogle da učestvuju u trgovini.

Koliko je hektara u vlasništvu stranih kompanija?

- Između 80.000 i 90.000 hektara nalazi se u rukama različitih srpskih firmi, čiji su osnivači kompanije iz drugih država. Većinom su iz evrpskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata...

Kad se očekuje početak gradnje farmi koje su u vlasništvu nemačke kompanije "Tenis"?

- Oni su dobili zemlju u zakup. Zrenjanin i Kikinda su u proceduri i sledeći je Sečanj. Do kraja godine očekuje se početak gradnje, prvo u Zrenjaninu, a u 2018. i početak rada. Jedan od uslova za investiciju bila je gradnja novih objekata.

Koliko ljudi se prijavilo za subvencionisane traktore?

- Papire je predalo 2.370 ljudi, od toga je 2.090 ispunilo uslove. Dosad je izdato 1.500 rešenja, i 90 dana imaju rok da kupe traktor. Dobijaju oko 1,3 miliona dinara po traktoru i to su mašine namenjene voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu. Ko god je u roku podneo zahtev i ispunio uslove dobiće novac za nabavku traktora. Bilo je određenih malverzacija, za tri koje smo čuli potvrdile su se i oni će biti sankcionisani.

Hoće li Srbija menjati Zakon o GMO da bi ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju?

- Da li će se dozvoliti promet GMO ili ne, zavisi od političke odluke hoće li Srbija u STO ili ne. Jedino je uspela Rusija da uđe u STO, a da ne dozvoli taj promet. Zasad se ništa ne radi po tom pitanju, osim što postoji Savet za bezbednost hrane koji se bavi analizom svih rizika.

LABORATORIJA DO KRAJA GODINE

Kad će proraditi Laboratorija za kontrolu mleka?

- Laboratorija je u završnoj fazi i raspisan je konkurs za prijem ljudi koji će tamo raditi. Ideja je da počne s radom u novembru ili decembru. U planu je i da se mleko tada plaća po kvalitetu, ali moramo da damo prelazni period još godinu dana kako se ne bi izazvao poremećaj. Jer, proizvođači mleka moraju još da porade na kvalitetu.

NEOKRNJENI POSLE "RATA" SA HRVATSKOM

Ko je pretrpeo štetu od trgovinskog rata sa Hrvatskom?

- Srbija nije imala direktnu štetu, a ko je izazvao problem, ozbiljno je bio i oštećen. Samo smo se branili i koristili alate iz SSP. I to je još jedan razlog zašto je SSP dobar.

Foto: P. Mitić
J. Subin
Izvor: Novosti



ARHIVA PPNS

2016.

To što se u EU "vode borbe" za prihvatanje gajenja GM kukuruza nije nikakva novina. To je sada već "Stogodišnji rat" i EU kako se čini ne popušta, već upravo suprotno. Na to ukazuje dopuna "zaštitnog" člana direktive 18/2001 Evropske komisije, koja daje šira ovlašćenja državama članicama da odbiju GMO na svojoj teritoriji. Uostalom, ne moraju oni da zabrane GM kukuruz, samo neka daju niske MDK vrednosti za aflatoksin, pa eto problema za proizvođače kukuruza sa američkog srednjeg zapada, a da niko i ne pomene GMO.

DIMITRIJEVIĆ: NE MORA DA SE ZABRANI GM KUKURUZ, SAMO NEKA DAJU NISKE MDK VREDNOSTI ZA AFLATOKSIN

2015.

Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posledica oboljenja biljke.

EVROPI SMETAJU NAŠI PESTICIDI

2014.

Stočna hrana zaražena opasnim vrstama gljivica može i te kako da utiče na kvalitet namirnica. Primer za to je mleko i aflatoksin - kaže Jovanka Miljuš Đukić.

SAMO ORGANSKA HRANA BEZ PRIMESA GMO

2013.

...U diskusiji koja je usledila pokazalo se da je i aflatoksin vezan sa GMO, a da u Srbiji nije potrebna GMO hrana jer se hrana dosta baca, postoji i veliki procenat neobrađenih površina, i sve manje ljudi živi na selu...

SRBIJI NE TREBA GM HRANA


PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO

PREPORUKA PPNS 

 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

 

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar