Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Srbija

29.09.2020

Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju

Prvi Prvi na Skali
https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

Tokom pandemije virusa korona ceo svet se suočio sa pitanjem prehrambenog suvereniteta, a privremenim zabranama izvoza osnovnih proizvoda i zatvaranjem granica za promet sezonske radne snage, mnoge zemlje pogodila je realnost u vidu nedostatka hrane. Srbija je jedna od retkih zemlja koja nije zavisna od uvoza i koja je tokom pandemije imala samodovoljnost u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, kaže za Nova.rs dr Tatjana Brankov, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici i autorka knjige "GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj".

Profesorka Brankov navodi da je pandemija koronavirusa naterala gotovo sve zemlje sveta da preispitaju svoju prehrambenu sigurnost i ističe da je Srbija svetli primer prehrambene samodovoljnosti.

Naša zemlja je, kaže Brankov, u periodu zatvorenih granica i nedostatka osnovnih životnih namirnica sa kojim se suočio veći deo svetske populacije, imala dobar odgovor domaće poljoprivredne proizvodnje.

- Srbija ima ono o čemu sada maštaju mnoge zemlje, pa čak i bogatije od nas, a to je prehrambeni suverenitet. Skoro 80 odsto sveta je zavisno od uvoza hrane, a mi jesmo i možemo da budemo potpuno samostalni u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, objašnjava Brankov.

Ona, pojašnjava da, tradicionalno, najveću samodovoljnost u proizvodnji hrane u Srbiji ima Vojvodina. Prema podacima iz ’70-ih, procenat samodovoljnosti u Vojvodini iznosio je oko 230, a u ostatku Srbije 120 procenata.

Ona dodaje i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja proizvodi dovoljne količine sojine sačme i u oblasti stočne hrane ne zavisi od uvoza.

Međutim, podaci koje je dr Brankov iznela u javnost potvrđuju da i pored dobrog statističkog kotiranja na svetskom nivou u oblasti prehrambene samodovoljnosti Srbija ipak uvozi pojedine namirnice, te smatra da bi zvanična agrarna politika trebalo da se okrene poboljšanju uslova i položaja domaćih poljoprivrednika.

- Primetno je da u poslednjih sedam do 10 godina Srbija smanjuje stepen samodovoljnosti u proizvodnji goveđeg i svinjskog mesa. Od 2011. do 2017. šest puta je porastao uvoz zamrznutog goveđeg i svinjskog mesa. Meso uvozimo iz Austrije, Italije i Španije. Sa druge strane, imamo zadovoljavajuću proizvodnju i naše najkvalitetnije meso izvozimo u druge zemlje. Takođe, opala je samodovoljnost u povrtarskoj proizvodnji, pa uvozimo, između ostalog, i beli luk i paradajz, rekla je dr Brankov.

Ona navodi da je globalna pandemija uticala na promet hrane u celom svetu i da će se prema procenama FAO (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu) broj gladnih i neuhranjenih do kraja 2020. godine povećati za 130 miliona. Prema njenim rečima, pandemija je uticala na sva četiri stuba prehrambene sigurnosti: dostupnost, pristup, upotrebu i stabilnost hrane.

Profesorka Brankov napominje da nije dovoljno da države raspolažu potrebnim količinama hrane, već da se prehrambena sigurnost ogleda i u dostupnosti osnovnih namirnica svim ljudima. Veliki broj građana tokom pandemije ostao je bez prihoda, pa nemaju mogućnost da obezbede kvalitetnu hranu, te se u datoj situaciji ljudi okreću jeftinijim namirnicama.

- Sigurno ćemo preživeti bez soja sosa iz Kine, morskih algi i neke egzotične hrane koju uvozimo. U ovakvoj situaciji je logično da se okrećemo lokalnoj proizvodnji i lokalnim namirnicama, a opšte pravilo je da pad prihoda uzrokuje promenu obrazaca potrošnje hrane. Ako nemamo dovoljno novca, prelazimo na jeftinije proizvode. U dubljem siromaštvu, smanjuje se unos proteina. Raste potrošnja skrobne hrane, hleba i testenina, a indirektna posledica biće dodatne neželjene posledice po zdravlje, navodi profesorka.

Tatjana Brankov naglašava da je pandemija virusa korona, kao katalizator povećanja prehrambene sigurnosti, "osvestila" mnoge zemlje sveta, koje sada prave zaokret u agrarnoj politici. Srbija je, kaže ona, prema parametrima prehrambenog suvereniteta izbegla sudbinu mnogih zemalja koje zavise od uvoza, pa postavlja pitanje da li će sada u našoj nacionalnoj politici biti prostora da se sačuva i unapredi domaća poljoprivreda.

Srpski seljak je junak današnjice

- Mislim da svaka vlast treba da bude ponosna na srpskog seljaka koji preživlja uprkos svemu što nas je snašlo. Iz pandemije koja je zahvatila svet, svi treba da shvatimo značaj prehrambenog suvereniteta, pa očekujem i od kreatora agrarne politike da će početi da cene ono što imamo i čime raspolažemo, odnosno da će napraviti zaokret u agrarnoj strategiji i povećati subvencije i podršku lokalnoj proizvodnji, kaže Brankov.

Ona se, kao veliki protivnik GMO hrane, zalaže za to da zemlju koju smo nasledili od predaka ostavimo našim potomcima.

- Sada je doba opšte borbe za prehrambeni suverenitet i naša agrarna politika treba da sačuva domaće tržište od stranih uticaja. Sve pokušaje velikih sila da od Srbije naprave koloniju, treba saseći u korenu, a sada je pravi trenutak. Mislim da su velike krize pravi momenti za velike preobražaje. Ukoliko bi se promenili stavovi o uzgoju GMO semena na teritoriji Srbije, postali bismo zavisni od tuđih tehnologija, što bi bio suicid za domaću proizvodnju. Suverena je samo ona država koja ima sopstvene i/ili bira metode poljoprivredne proizvodnje, podvlači dr Brankov.

Ona je podsetila da je Rusija, zahvaljujući zaokretu u agrarnoj politici definisanom 2010. godine ostvarila punu samodovoljnost u proizvodnji osnovnih proizvoda. Stoga, su i posledice korona-krize u toj zemlji blaže nego u zemljama zavisnim od uvoza hrane.

Brankov napominje da u ovakvoj situaciji treba da iskoristimo sve potencijale naše zemlje, a pokazalo se, zaključuje ona, da je srpska poljoprivredna proizvodnja, u periodu najvećeg talasa pandemije, mogla da podmiri veći deo prehrambenih potreba stanovništva, što nije bio slučaj u daleko bogatijim zemljama.

PREDAVANJE "KOVID-19 – KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" – PROF. DR TATJANA BRANKOV

Foto: Aleksandra Jakovljević, PRVI PRVI NA SKALI
Aleksandra Petrović

Izvor: Nova.rs, 28. 9. 2020. 


PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

PROMENA VLASNIŠTVA U AL DAHRI KOJA POSEDUJE PKB, RUDNAP, VETERINARSKU SLUŽBU, EKO-LAB, AGROEKONOMIK...



PITANJE SUVERENITETA U PROIZVODNJI HRANE JE KLJUČNO I ZA PITANJE GMO

GALERIJA PPNS

ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019


STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 


PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 


PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar