Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Srbija

27.01.2020

Stare srpske sorte voća i povrća - za Srbiju bez GMO

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona.html

DONACIJE ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI, REGISTROVANO ZA PRAĆENJE GMO

Uplatom donacije podržavate:

za dalji samostalan rad pod geslom: Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO!

#СРБИЈАБЕЗГМО! #SRBIJABEZGMO! #GMOFREESERBIA!



Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja.

Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače, kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka, kukuruz osmak, krompir mesečar, paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama — neće nestati.

Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ova mlada žena koja je odrasla u selu Paštrić kod Mionice osnovala je Banku gena i semena starih srpskih sorti.

Autohtone sorte jabuka i krušaka predstavljene na izložbi u Beogradu.

Autohtone sorte jabuka i krušaka predstavljene na izložbi u Beogradu

Borba protiv GMO

Porodica Petrović se oduvek bavila poljoprivredom, gajili su voće i povrće za svoje potrebe, nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva. I danas žive od poljoprivrede, ali i od seoskog turizma. Ivana je osnovala ekološki pokret „Okvir života“, a u njemu je i Banka semena.

„Nisam bila zadovoljna onim što se nudi na tržištu, u gradu nisam mogla da kupim hranu na koju sam navikla na selu“, kaže ona za Sputnjik.

„Primetila sam da to ljudima uopšte nije dostupno, stare sorte ne mogu da se kupe nigde, a mnogo ljudi priča o njima, sećaju se iz detinjstva kakav je bio ukus, kako divno mirišu. Takođe, pre pet godina sam se upoznala sa radom međunarodnih banaka, bilo mi je jako zanimljivo kako pristupaju očuvanju genetičkih resursa“, kaže.

Devojka sa sela - Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakutetu u Beogradu, koristi svaku priliku da poseti rodni kraj i vidi kako napreduju stare sorte voća i povrća.

Devojka sa sela - Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakutetu u Beogradu, koristi svaku priliku da poseti rodni kraj i vidi kako napreduju stare sorte voća i povrća

Banka semena na njivama i u voćnjacima

Petrovićeva objašnjava da suština Banke nije u tome da se seme godinama čuva u frižiderima, upravo suprotno — potencira se njegovo gajenje i objašnjavanje ljudima zašto su te sorte važne, u vremenu gajenja GMO hrane. Pored toga što su slađe, stare sorte su i mnogo zdravije od većine novih.

„Seme se svake godine čuva onako kako se oduvek tradicionalno čuvalo, tako što se tokom jeseni prosuši, onda do proleća miruje, pa se posadi. Sve se gaji na gazdinstvu, ali ne može na jednom, pa je projekat vezan za lokalnu zajednicu, veliki broj ljudi mora da učestvuje. Ako se gaje dve sorte, jako je bitno da se razdvoje, da ne bi došlo do ukrštanja. Zato ih gaje dva udaljena gazdinstva“, objašnjava Petrovićeva.

Bila je zabrinuta da li će uspeti da motiviše poljoprivrednike, ali se već na prvoj izložbi starih sorti u Beogradu okupilo 120 ljudi koji su došli da pokažu svoje autohtone vrste voća i povrća. U bazi ove Banke sada je već 77 domaćinstava koja ih gaje na imanjima valjevskog kraja.

„Plan je da u narednih 5 godina imamo Banku semena na još 20 lokacija, da regionalno pokrijemo sve delove Srbije“, kaže Petrovićeva.

I očuvanje starih sorti povrća je važno, jer su neke već potpuno zaboravljene, kao bob, koji je u potpunosti zamenio pasulj.

I očuvanje starih sorti povrća je važno, jer su neke već potpuno zaboravljene, kao bob, koji je u potpunosti zamenio pasulj

„Sada smo formirali jedan centar na Staroj planini, on je vezan za uzgajanje krompira, planinskih vrsta koje vole više nadmorske visine. Ljudi su izuzetno zainteresovani, kako poljoprivredni proizvođači, tako i potrošači, koji neprestano pitaju gde mogu da nabave te plodove i proizvode od starih sorti, tako da je to šansa i za lokalno stanovništvo“, objašnjava Petrovićeva.

Domaće je i najzdravije

Suština uspeha je u tome da se sade stare sorte koje su na tom mestu rasle vekovima i tako se najbolje prilagodile uslovima, zemljištu i klimi. Većina uključenih u Banku semena voće i povrće gaji uglavnom za svoje potrebe. Problem je u tome što još uvek nema dovoljno materijala za sadnju da bi se posadio hektar ili dva.

Stare sorte su veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim.

Stare sorte su veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim

„Nadamo se da će neko u budućnosti videti svoju šansu upravo u komercijalnoj proizvodnji — za ostanak ljudi na selu bitan je socio-ekonomski faktor, a stare sorte mogu biti ključ kako jedno malo gazdinstvo može da opstane, zahvaljujući nečemu što je autohtono“, ističe sagovornica Sputnjika.

Ova zdrava hrana po istom patentu već se godinama gaji u Južnoj Americi, u Aziji, najviše u Indiji, ali i u Austriji, Francuskoj, Italiji i Španiji. To su zemlje koje imaju najbolje organizovane banke.

Mlada naučnica, koja se pokazala i kao sjajan menadžer, kaže da su, pored poljoprivrednika, za sadnju zainteresovani i stručnjaci, njene kolege sa fakulteta, ali i Prirodnjački muzej, koji se takođe bavi izučavanjem starih sorti.

Skoro više nigde ne mogu da se kupe nigde, oni koji su ih probali znaju da su nezamenjive, koliko se uživa u njihovom ukusu i mirisu.

Skoro više nigde ne mogu da se kupe nigde, oni koji su ih probali znaju da su nezamenjive, koliko se uživa u njihovom ukusu i mirisu

Dunje ranke, kruške karamanke...

„Ključna za ovu priču je činjenica da jedino energija lokalne zajednice može da očuva te sorte, a država bi mogla da pomogne zakonskim regulativama i podsticajnim sredstvima za gajenje, jer — zašto prednost na tržištu ne bi imao neko čija jabuka nije uopšte prskana, u odnosu na onog koji ima 17 puta prskane jabuke“, ističe.

Dodaje da su stare sorte veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim. Slast i kvalitet samo naših dunja ranki ili krušaka, jagodnjače, lubeničarke, šećernice, ječnjače, lončare, kaluđerke, vodenjake i takuše — ne može da zameni ni jedna kupljena u supermarketu.

Imanje Petrovića u selu Paštrić kod Mionice, čim okopni počinje sadnja još jednog voćnjaka starih sorti.

Imanje Petrovića u selu Paštrić kod Mionice, čim okopni počinje sadnja još jednog voćnjaka starih sorti

Ostalo je još samo da država pokaže interesovanje, kako bismo i našoj deci omogućili da jedu zdravo i rađaju zdravu decu, a to je jako teško sa ukrštenim, genetski modifikovanim sortama. A od svake domaće pravi se i sjajan kompot, džem, pekmez i slatko.

Ivana Petrović poziva Ministarstvo poljoprivrede i ekonomije da pošalju stručnjake na neko od gazdinstava koje gaji stare sorte. Dobar povod može biti prolećna škola kalemarstva, koju takođe organizuje, ali i sadnja novog voćnjaka na imanju Petrovića, koja počinje na proleće.

Foto: Ekološki pokret "Okvir života"/ Ivana Petrović
Piše: Senka Miloš
Izvor: Sputnjik


IZLOŽBA "STARE SORTE SRBIJE"



Izvor: MRCN produkcija

STARO I NESTALO VOĆE SRBIJE

Ako želite danas da kupite jabuku ili krušku, na raspolaganju imate samo nekoliko sorti. To su uglavnom uvezene vrste voće koje se proizvodi na industrijski način, i koje možete da kupite kako u Valjevu i Nišu, tako i u Čikagu i Oslu. Izgubile su se stare sorte jabuka i krušaka kojih je u Srbiji bilo na stotine. U okućnicama pretežno starijih domaćinstava mogu se još uvek naći stare sorte jabuka - kožara, šumatovka, petrovka, kolačara, budimka, pamuklija, ili krušaka - karamanka, jeribasma, jagodarka, medunak, takiša, tepavac, zimnjača, stambolka.

Učesnici emisije su Aleksandra Savić, kustos Prirodnjačkog muzeja i autor izložbe Staro i nestalo voće Srbije, i deda Boža, voćar iz Grocke koji je predano radio na očuvanju naših starih vrsta voća.



Izvor: RTS

ARHIVA PPNS 

RAT ZA SEME (DOKUMENTARNI FILM, 48:22)



"Oni koji ignorišu pravila demokratije gube i svoja prava kao lobisti u Evropskom parlamentu", rekao je predsednik Zelene stranke Filip Lamberts. "Američke korporacije takođe moraju prihvatiti demokratsku kontrolnu funkciju parlamenta. Monsanto ne može da pobegne od ovoga".

MONSANTO ZABRANJEN OD STRANE EVROPSKOG PARLAMENTA, 2017. 

 

Evropa-Bio je biotehnološki lobi čiji je upravni odbor sastavljen od predstavnika kompanija članica, među kojima su, pored ostalih "zvučnih" imena: BASF, Bajer, Dau, Dupon, Monsanto, Novartis, Nestle, Fajzer, Sindženta... Evropa-Bio je osnivač Međunarodnog saveta biotehnoloških udruženja (ICBA).

Ovo je sadržaj njihovog saopštenja od 17. aprila ove godine.

MONSANTO LOBIRA DA PRESTANE PROCENJIVANJE RIZIKA GMO TESTIRANJEM NA ŽIVOTINJAMA, 2018. 

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: SRBIJA

GOLI JE CINIZAM ’PREPORUKA’ DA SE TRČI OKOLO PO TUĐA ZNANJA I TEHNOLOGIJU!

ZNATE LI VI ŠTA JE TO ČERI PARADAJZ? MODIFIKACIJA GENA JEDNE ODVRATNE ŽIVOTINJE I JEDNE BILJKE 

 

DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)

PO ZAKONU O GMO, U SRBIJI ZABRANJENO OKO ČETIRI TONE POŠILJAKA, ALI KONTROLISANO TEK 4-7% OD 2013. DO 2017.

 

VIKILIKS: SRBIJA - NOVI ZAKON O GMO NE PODLEŽE STO, VLADA OBEĆAVA DA ĆE GA IZMENITI VREMENOM


 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

 

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


PRVI PRVI NA SKALI 
FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar