Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Srbija

28.08.2016

Vučić: Jedemo GM hranu svaki dan; Ljajić za Politku: To je istina; Dimitrijević: Vratimo državne institucije

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

KAKO ĆEMO SE HRANITI U BUDUĆNOSTI
Već jedemo GMO

U Srbiji se pokreće polemika o tome kako ćemo rešiti pitanje GMO-a na putu ka Evropskoj uniji. – Članstvo u EU uslovljeno je ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju, a tamo ne možemo bez izmene Zakona o GMO
 

O genetski modifikovanoj hrani Vučićeva nova vlada čini se spremnija je da govori nego ona prethodna i sve pre nje. Premijer je čak direktno, tokom izlaganja ekspozea, rekao da već jedemo genetski modifikovanu hranu „svaki dan”. Ministar trgovine Rasim Ljajić je to potvrdio u izjavi za „Politku”:

– To je istina. Jedemo meso životinja koje su hranjene GM stočnom hranom. To meso dolazi iz uvoza. Zato je bitno da se insistira na obeležavanju ovakvih proizvoda kako bi građani u svakom trenutku znali šta kupuju.

Pitanje GMO-a je, objašnjava Ljajić, vrlo osetljivo i pre donošenja bilo kakve odluke konsultovaće se stručna javnost.

– Ono što je sigurno jeste da neće biti gajenja ovih useva na teritoriji Srbije, ali reč zabrana mora da se briše pre pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Stanovništvo ne treba da se plaši, jer ćemo po uzoru na recimo Švajcarsku ili Austriju učiniti zakonskim rešenjem da promet GMO-a bude uslovljen i praktično onemogućen. Učinićemo sve da postanemo član STO, a da ne ugrozimo sopstvene interese – rekao je Ljajić.

Ovo je za mnoge iznenađujuće saznanje, s obzirom na to da nas inspekcija nikada nije obavestila da na tržištu postoje ovakvi proizvodi koji su zakonom zabranjeni. U pokušaju da na putu evropskih integracija zaštiti svoje interese, Srbija je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja zakonom zabranjuje čak i promet GM proizvoda.

Sagovornik „Politike”, ugledni genetičar dr Miodrag Dimitrijević, ipak, kako kaže, može samo da pretpostavlja da takve hrane ima na tržištu.

– Ne tvrdim, ali moguće je da konzumiramo i proizvode s određenim hemijskim komponentama koje se dobijaju iz GM useva. Recimo, lecitin iz soje, u pojedinim proizvodima koji sadrže ovaj sastojak, a poreklom su iz uvoza kao i u manjoj meri aditivi koji se dobijaju iz kukuruza koji je GMO – kaže ovaj profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Problem s GMO je, smatra, sekundarno zdravstveni iako se u javnosti upravo na to stavlja akcenat.

– Ali to je s pravom jer, kaže se, mi smo ono što jedemo i hrana u velikoj meri utiče na naše zdravlje. Postoji niz naučnih radova koji ukazuju na veoma negativne efekte takve hrane. Istina, postoje i oni koji to opovrgavaju i o tome se diskutuje već 15 godina – kaže Dimitrijević.

Za njega je uvođenje GMO-a primarno ekonomske pitanje jer bi udar na domaću nauku i tehnologiju bio ogroman. Ono što je nesporno i neporecivo jeste da će promet GMO-a, a on mora da uključi i seme GMO kultura (jer je i to roba), znatno da utiče na našu proizvodnju konvencionalnog semena a time i na naše naučne institucije koje to seme proizvode, kao i da će svakako da utiče na našu konvencionalnu primarnu proizvodnju hrane. Ovo nije bez značaja jer je srpska semenska roba značajna stavka u izvozu iz poljoprivrede, a što se tiče proizvodnje merkantilne robe, Srbija je drugi izvoznik u Evropi konvencionalne soje.

– Zato, što se tiče zdravstvenog aspekta, tu možemo da polemišemo. Ali jasno je, kô beli dan, šta će nam doneti otvaranje tržišta za GMO. Naša nauka i visoko obrazovanje su na kolenima, kada govorimo o agraru, a ulazak GM semena bi ih dodatno oborio još niže – upozorava naš sagovornik. Ističe i da kada se saberu svi troškovi i uzme u obzir da je prosečan posed u Srbiji negde oko pet hektara, ni GM seme ne bi pojeftinilo proizvodnju, kako se to „neki” nadaju i obećavaju. Dodaje i da u poljoprivredi imamo ogromne probleme i da GM seme sigurno nije rešenje tih problema.

– Ali politički faktor je taj koji je dobio mandat naroda da donosi odluke. Da meri da li je veća korist ili šteta. Oni neka rade svoj posao u interesu naroda, a na nama je da iznesemo mišljenje, savet ili šta već, u domenu naše stručnosti – kaže profesor Dimitrijević. Dodaje da to što neko kaže „dozvolićemo promet, ali ne i setvu” znači samo kratku pauzu dok ne počne i setva GM useva, jer se već javljaju „lobisti” koji kažu „pa ako već uvozimo, onda treba i da sejemo”.

Ako je naš put Evropska unija, Srbija će nesumnjivo morati da izmeni Zakon o GMO i dopusti promet ovih namirnica na svoj teritoriji. To je uslov za naše pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji sa kojom pregovaramo već 11 godina. Problem je što je upravo članstvo u STO i preduslov za ulazak u Uniju. I premijer Vučić je rekao da ćemo „morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada” o ovom pitanju.

Srbija je, inače, prva država bivše Jugoslavije koja je još 2001. godine donela Zakon o GMO koji se u najvećoj meri oslanjao na direktive Evropske komisije. Zabranjivao je gajenje GM useva, ali je bila dozvoljena genetski modifikovana sojina sačma za stočnu ishranu. Međutim, 2009. godine usvojeni su novi propisi kojim se potpuno zabranjuje i gajenje i promet GMO proizvoda.

Prema izvoru „Politike” koji je dobro upućen u ovu tematiku, EU nema problem s našim aktelnim zakonom, mada bi više voleli ono manje rigidno rešenje iz 2001. S duge strane, iako se veruje suprotno, ni STO-u ne smeta direktno pitanje GMO-a već princip zabrane slobodnog prometa robe što je protivno osnovnom načelu ove organizacije. Ipak, stručnjaci smatraju da propise ne treba menjati do ulaska u EU jer nam rokovi nisu postavljeni. Situacija se u međuvremenu promenila i u Evropi. Pod pritiskom javnosti Evropska komisija je svim članicama, u okviru direktiva, omogućila da se same opredeljuju. Promet je obavezan a o gajenju GM useva svaka zemlja odlučuje pojedinačno za. Tako na mapi EU postoji Mađarska koja GMO zabranjuje ustavom, ili Španiju u kojoj je zasejano najviše površina i koja gaji čak čak i GM kukuruz. Postoji i niz zemalja koje su protiv, čak se i regioni u zemljama samostalno distanciraju od GMO.

Na koga se ugledati

Trebalo bi da se setimo samih sebe pre četvrt veka. Pripadam generaciji u poljoprivredi od kojih su drugi učili. Kod nas su na Poljoprivredni fakultet na Insitut za ratarstvo i povrtarstvo dolazili holandski studenti na praksu da uče kako se radi oplemenjivanje pšenice. Zato mi je neprihvatljivo da mi učimo od nekoga te stvari, imamo mi dovoljno pameti. Trebalo bi da vratimo državne institucije. Nije nam toliko problem da menjamo zakone, problem je što i ovako restriktivan zakon ne funkcioniše. Šta će se desiti ako ga relaksiramo, biće još gore. Dakle, to je stvar institucija. Ako nema korupcije, ima stručnosti i državni organi rade svoj posao neće biti problema, kaže prof Dimitrijević.

Kako je nastao čeri paradajz

Pominjući GM hranu premijer Aleksandar Vučić je naveo primer čeri paradajza koji, ipak, tvrde stručnjaci nije proizvod genetskih modifikacija.

– Čeri paradajz je nastao ukrštanjem dve bliske vrste, divljeg paradajza iz Ekvadora, koji ima plodove kao ribizla, i ovog klasičnog baštenskog paradajza. Ovoga su se dosetili Amerikanci, još krajem prošlog veka, i to je takozvana međuvrsna hibridizacija, ali ne GMO – objašnjava profesor Dimitrijević. Bilo je i pokušaja genetskih modifikacija paradajza, dodaje, ali su oni ostali na nivou laboratorijskih vežbi i nikada se nisu našli u prodaji.

Prvi GM paradajz imao je još jednu varijantu dodavanjem gena za odloženo sazrevanje, objašnjava naš sagovornik i dodaje da ovo povrće može da se konzumira bez bojazni da je genetski modifikovano.

PRVI PRVI NA SKALI Izvor Politika gmo mapa Evrope 

Gaje soju kao marihuanu

Poslednjih pet godina nijedna kontrola Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede nije prošla bez otkrivanja novih ilegalnih zasada GM soje u Srbiji.

Tokom kontrole inspektori koriste proteinske test trake za brzu detekciju prisustva genetičke modifikacije i GPS uređaje (zbog utvrđivanja koordinata). Kada se analizama potvrdi prisustvo genetičke modifikacije na usevima protiv vlasnika ili korisnika tih parcela inspekcija pokreće postupke kod nadležnih sudova, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je „Politika” ranije objavila, soja se uglavnom organizovano gaji a seljaci su se toliko izveštili da sakrivaju useve među redovima kukuruza, daleko od puteva, poput uzgajivača marihuane.

2012. godina

Inspekcija je kontrolisala zasade na teritorijama Južnobačkog, Zapadnobačkog, Sremskog i Mačvanskog okruga. Pregledano je više od 2.000 parcela, a prisustvo GM soje utvrđeno je na 47 parcela.

2013. godina

U istim okruzima, kao i prethodne godine, pregledano je oko 1.500 parcela i GM soja pronađena je na 25 parcela.

2014. godina

Pregledano je 1.600 parcela. Tamo gde su bili pozitivni rezultati test trakom uzeto je 49 uzoraka a laboratorijsko ispitivanje potvrdilo je genetsku modifikaciju u 45 uzoraka soje. Usevi su uništeni u toku vegetacije čime su onemogućeni dalji rast i plodonošenje.

2015. godina

Kontrolisano prisustvo genetičke modifikacije soje u Sremskom, Zapadnobačkom, Južnobačkom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu a ovoga puta ia teritoriji Beograda.

Brzim testiranjem kontrolisano je 1.890 parcela na oko 10.000 hektara. Kontrolom test trakama uzeto je 107 uzoraka a laboratorijsko ispitivanje potvrdilo je prisustvo genetičke modifikacije na svih na svih 107 uzoraka soje.

2016. godina

Do sada je test trakama pregledano oko 1.100 parcela, a laboratorijskim ispitivanjem potvrđena je genetska modifikacija na 11 uzoraka. Trenutno je u postupku uništavanje GMO useva soje na pet parcela, a na šest je to već učinjeno.

PRVI PRVI NA SKALI Izvor Politika Soja foto D JEVREMOVICH
Polja soje (Foto: Dragan Jevremović)

Nemcima draža organska hrana

Prema istraživanju nemačke Savezne službe za zaštitu prirode, 84 odsto Nemaca ne želi da konzumira hranu s GMO

Od našeg dopisnika
 

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što nemački farmaceutsko-hemijski ponos – kompanija „Bajer” – na sve načine nastoji da kupi u Evropi ozloglašeni američki „Monsanto” poznat po proizvodnji genetski modifikovanih (GM) biljnih kultura, u Nemačkoj se nimalo nije promenilo većinsko protivljenje da se na njihovom tlu uzgajaju GM žitarice ili krompir, kao i da se GM hrana nalazi na rafovima supermarketa. To protivljenje je i razlog zašto u Nemačkoj sve više jača pokret protivnika sklapanja trgovinskih sporazuma Evropske unije sa Kanadom i SAD jer se ljudi plaše da će Evropom zavladati američki niži standardi po pitanju kvaliteta hrane.

Iako se čisti GM proizvodi, poput povrća, voća i mesa, ne mogu naći u prodaji u Nemačkoj i većem delu EU, daleko od toga da su genetski modifikovani organizmi (GMO) skroz proterani. Čak i delovi EU u kojima je zabranjen uzgoj GM kultura, poput Nemačke, uvoze se ne tako male količine GM proizvoda, koji se koriste za ishranu životinja i za potrebe industrije. Osim toga, genetsko modifikovanje životinja se obilato koristi u naučnim istraživanjima u Nemačkoj.

Dok je Španija odavno u Evropi najveći proizvođač GM kultura sa oko 137 hektara posejane GM kukuruza 2013. godine (što je jednako petini ukupne njene proizvodnje kukuruza), Nemačka je pre aktuelne zabrane imala kratke izlete u GMO vode.

Kada je Evropska komisija (EK) 1998. dozvolila uvoz i uzgoj „Monsantovog” kukuruza pod nazivom MON-810, koji je tako genetski modifikovan da je otporniji na kukuruzne moljce, ovo seme našlo se i na nemačkom tržištu. U aprilu 2009. nemačko ministarstvo poljoprivrede zabranilo je njegov uzgoj i reklamiranje, pozivajući se na takozvanu zaštitnu klauzulu u evropskim pravilima koja nalažu da o pitanjima jedinstvenog tržišta EU odluke donosi isključivo Brisel. Berlin je saopštio da im je mišljenje stručnjaka sugerisalo da postoje opravdani razlozi da se veruje da kukuruz MON-810 predstavlja opasnost za životnu okolinu. Iako su tri francuska naučnika kasnije utvrdila da su veoma problematični naučni dokazi zbog kojih je Nemačka stavila ovu zabranu, Berlin nije odustao od svoje odluke.

Nasuprot tome, Berlinu nije smetalo to kada je godinu dana kasnije EK odobrila uzgoj krompira „amflora”, koji je proizveo nemački hemijski gigant BASF tako što ga je genetski modifikovao da daje znatno više skroba za industrijske potrebe. „Amflora” je zasejana na 20 hektara zemlje u istočnonemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, ali i na 80 hektara u Švedskoj a bio je planiran i uzgoj na 150 hektara u Češkoj. Iako je u Nemačkoj raslo protivljenje GMO, zvanični Berlin očigledno nije želeo da poremeti poslovne planove svog giganta. Međutim, pritisak širom EU je sve više rastao tako da je u januaru 2012. BASF odlučio da ovaj proizvod povuče iz Evrope, dok je godinu dana kasnije Sud EU zabranio ovu vrstu GM krompira jer je utvrdio da je EK prekršila kada je davala dozvolu za prodaju i uzgoj.

Uzgoj GMO je postala velika tema na nivou EU, pri čemu su Nemačka, Francuska i Austrija predvodile grupu zemalja koje su tražile da dobiju pravo da, bez obzira na odluku EK, same izaberu da li žele da dozvole uzgoj GM kultura ili ne. Posle žustrih rasprava predstavnika 28 država članica, to im je omogućeno i u oktobru prošle godine za pravo da samostalno odlučuju opredelila se većina država članica ali i pojedini regioni, poput Valonije u Belgiji i Škotske, Velsa, Severne Irske u Velikoj Britaniji. Osim Nemačke, među državama koje su rekla „ne” Briselu su i Austrija, Hrvatska, Francuska, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Danska, Italija i Slovenija.

„Uzgajanje genetski modifikovanog kukuruza nije u saglasju sa korišćenjem obradivog zemljišta”, napisao je tada EK nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, ističući mogućnost da GM biljke kontaminiraju postojeće lokalne useve.

Iako se najviše pominje GM kukuruz i to MON-810 koji zasad jedini ima dozvolu za uzgoj u EU, čak oko GM kultura ima dozvolu da se u EU prodaje za ishranu ljudi i životinja. U aprilu prošle godine, EK je posle dvogodišnje pauze, prvi put dala desetogodišnju dozvolu za uvoz još deset novih vrsta GM useva, među kojima su kukuruz, soja, pamuk i uljana repica.

Sve ovo dovodi u pitanje kolika je zaista svrsishodnost nemačkog protivljenja, jer se uvoz nameće kao veći problem. Prema rečima Aleksandera Deringa, generalnog sekretara Evropske federacije proizvođača hrane, poljoprivrednici sada uveliko zavise od uvoza GM žitarica i sada između 80 i 86 odsto komposta za prehranu stoke u Evropi sadrži GMO.

„Bilo kakav scenario protivljenja poremetio bi ove lance u proizvodnji, svejedno da li se govori o konvencionalnoj prehrani ili onoj bez GMO”, kazao je Dering dodajući kako bi zabrane uvoza značile velike promene u logistici koje bi donele povećanje troškova za sve u lancu prehrambene proizvodnje.

Iako prema istraživanju nemačke Savezne službe za zaštitu prirode, čak 84 odsto Nemaca ne želi da konzumira hranu sa GMO, pitanje je koliko je to moguće izbeći ako su Španija, Portugalija, Holandija, Češka i Engleska zagovornici proizvodnje ovih kultura. Prema svemu sudeći, opravdana su strahovanja poslanika nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Martina Hojslinga da će EU izgledati poput „krzna leoparda”, sa zemljama koje dozvoljavaju i zemljama koje ne dopuštaju uzgajanje GM biljaka, pri čemu će mogućnost da samo tokom transporta kroz zemlje EU dođe do širenja genetski modifikovanog semena biti velika.

Genetski testovi na životinjama

Frankfurt, Hajdelberg – Iako se protivi uzgoju GM kultura, Nemačka je svetski lider u naučnim eksperimentima u kojima se vrši genetska modifikacija kod životinja. Prema nedavno objavljenoj studiji istraživačke grupe „Testbioteh” koja istražuje „posledice genetskog inžinjeringa”, Nemačka je u periodu od 2004. do 2013. utrostručila broj testova u kojima koristi genetski modifikovane životinje, većinom miševe i pacove, ali i krave i svinje. Prema rezultatima ove studije, najmanje 947.019 životinja je korišćeno i genetskim testiranjima u 2013. godini. Najveći broj životinja je deo naučnih istraživanja, dok je manje deo otpada na testiranje lekova.

Baš kao i pitanje GM hrane i ova tema izazvala je žestoku polemiku u Nemačkoj. I autori studije su istakli da, na primer, istraživanja na svinjama, koja se tiču doniranja organa, minule dve decenije nisu imale konkretne koristi tako da bi ti organi mogli da budu presađeni ljudima. Prema rečima vođe ovog istraživanja Kristofa Tena, životinje su „namerno učinjene bolesnima” i to od bolesti, kao što su rak, dijabetes i Alchajmerova bolest, pri čemu su doživljavale veliku bol. Tome se najviše protivi stranka Zelenih, čija poslanica u Bundestagu Nikole Majš smatra da je „neprihvatljivo masovno povećanje testiranje životinja kroz genetski inženjering”.

„Naročito u slučajevima ako su medicinske dobiti poprilično pod znakom pitanja ili su testovi već dokazano neuspešni, životinje ne bi trebalo više mučiti”, rekla je ona za list „Vestdojče algemajne cajtung”, dodajući da moraju biti razvijene alternativne metode.

Međutim, nemali broj naučnika smatra da su genetski testovi od ključne važnosti za nauku.

„Genetski testovi na životinjama su i dalje od vitalne važnosti za istraživanja”, kaže Johanes Bekers s Instituta za eksperimentalnu genetiku, dodajući da su miševi ključni jer je „95 odsto njihovih gena isto kao kod čoveka”. „Mi i dalje pronalazimo nove biološke procese, koji su često osnova za lečenje od bolesti. Trenutno nema novodokazanih lekova čija je vrednost utvrđena bez eksperimenata na životinjama.”

Autor: Nenad Radičević
Foto: N. Radičević

PRVI PRVI NA SKALI Izvor Politika gmo Nemacka

Monsanto je uveliko u Srbiji

U ovoj kompaniji kažu da kod nas prodaju tradicionalno ali ne i genetski modifikovano seme


„Monsanto” ukršta gene, a sam je nastao ukrštanjem Frankenštajna i Ebenezera Skrudža, ili tako makar veruje dobar deo javnosti koji u najvećoj svetskoj kompaniji za proizvodnju semena, pa i genetski modifikovanog, vidi kombinaciju zloupotreba u nauci i neutažive želje za profitom.

Iako se o tome malo zna i govori, američka korporacija s najgorim imidžom na svetu uveliko je prisutna i u Srbiji. Njen ugled u javnosti mogao bi da postane još gori ako bi se, kako ovih dana ponovo najavljuje „Blumberg”, spojila s nemačkim pandanom, „Bajerom”. Od dva ozloglašena proizvođača semena i pesticida, za koje se veruje da izazivaju kancer, uništenje životne sredine i propast brojnih poljoprivrednika, nastao bi gigant koji bi vršio još veći uticaj da se pređe na GMO.

Za „Monsanto” se vrlo dobro zna još otkako je (s drugim kompanijama) proizveo agens oranž korišćen u Vijetnamu. Američka vojska je posipala superotrovni herbicid da bi uništili vegetaciju u kojoj su se skrivale neprijateljske trupe, uzrokujući rak, fizičku deformisanost i mentalne poremećaje kod stanovnika Vijetnama, ali i kod sopstvenih vojnika. Kada je osnovana 1901, korporacija je proizvodila veštački zaslađivač saharin, da bi danas njen zaštitni znak bili herbicidi i obično i genetski modifikovano seme soje i kukuruza.

Smrtni je neprijatelj „Grinpisa” i ostalih grupa za zaštitu planete koje redovno organizuju marševe protiv „Monsanta”, smatrajući da njegov biološki inženjering izaziva rak i druga oboljenja. GMO seme i pesticidi sa žigom ove firme dovode se u vezu s tumorima, disfunkcionalnošću endokrinog sistema, oboljenjima srca, pluća i nervnog sistema. Mnogi Amerikanci ne mogu da podnesu ovu kompaniju ni zbog toga što pod krinkom zaštite intelektualne svojine primorava mušterije da njeno seme kupuju svake godine. U suprotnom, sudske kazne su oko 100.000 dolara koje za farmere znače finansijsku propast, a za „Monsanto” prihode koji znatno doprinose njegovoj godišnjoj zaradi od oko 11,7 milijardi dolara.

Kada jednom sklopite posao s ovom firmom, ulazite u njen začarani krug. Seme u koje su veštački ubacivani geni (bakterija, na primer) „programirano” je tako da dobro podnosi herbicide (možete da prskate koliko hoćete bez straha da ćete osim korova oštetiti i usev) i da je kompatibilno upravo s „Monsantovim” pesticidima, čime kompanija osigurava prodaju ne samo semena (koje morate da kupujete do kraja života) već i svojih drugih proizvoda.

Ova firma ima filijale u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju i zemlje iz regiona: Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku. Kako za naš list kaže Brendon Mičener iz evropskog ogranka „Monsanta”, u Srbiji prodaju pesticid i tradicionalno seme koje do nas stiže pod markom „dekalb”, ali ne i GMO.

„Ne prodajemo GMO seme u Srbiji, nikada to nismo radili i nemamo planove za tako nešto. Prodajemo samo tradicionalno seme u Evropi s izuzetkom pojedinih regiona Španije i Portugalije”, objašnjava Mičener.

Glifosat, glavni sastojak njihovog pesticida, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije je „verovatno kancerogen” dok je jedna studija Harvarda istakla da je glifosat „povezan s rakom kod pacova i miševa i da su eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali da izlaganje glifosatu može da ošteti DNK”.

U SAD, 80 odsto semena kukuruza i 90 odsto semena soje su marke „Monsanto”. Ova firma i „Bajer” zaslužne su i za 70 odsto pamuka koji se uzgaja u SAD. Kad bi se spojili, analizira Si-En-En, imali bi gotovo monopolski položaj koji bi značio više cene semena, pritisak da svi prelaze na GMO i nedostatak podsticaja za stvaranje tradicionalnih hibrida koji nemaju veze s genetskim inženjeringom. GMO seme danas je već skuplje za 140 odsto u odnosu na 2001. Oko 90 odsto semena kukuruza, soje, pamuka i uljane repice u SAD je GMO. Dva američka giganta za proizvodnju semena, „Dai” i „Dupont ” već su se stopila u jedan. Oko 60 odsto svetskog tržišta semenima drže švajcarski Sindžent (sada u vlasništvu kineskog „Kemčajna”), „Bajer”, nemački BASF, „Monsanto” i spojeni „Dai” i „Dupont”. U Evropskom parlamentu pokrenuto je nekoliko inicijativa protiv nemačkog preuzimanja američke korporacije uz tvrdnje da bi novi gigant imao dominantnu poziciju na tržištu semena EU i da bi i suzio izbor u već koncentrisanoj industriji. Njihovi zajednički prohodi bi iznosili 67 milijardi dolara godišnje što je znatno više od BDP brojnih zemalja pa dosta govori o uticaju multinacionalnih kompanija.

Direktor ove korporacije Hju Grant (zove se kao i slavni glumac) kazao je „Ekonomistu” da bi svet trebalo da bude zahvalan „Monsantu” jer GMO dovodi do većih prinosa i boljih sorti, poput one otporne na sušu. Planeta bi mogla da zaboravi na plan da do 2050. udvostruči proizvodnju hranu uz sve manje vode i poljoprivrednog zemljišta da nema nas, poručio je Grant. Podržava ih i Bil Gejts koji smatra da su tehnologijom koja im je dozvolila da poželjni gen (a on može dolaziti i od sasvim drugačije vrste) ubace u seme izveli poljoprivrednu revoluciju u Africi. „Monsantov” izum je i soja s „ubrizganim” omega tri kiselinama, mada se kritičari pitaju zašto ljudi jednostavno ne bi jeli ribu umesto soje sa veštački dodatim genima omega tri kiselina. Ili, zašto ne bi njihovi zaposleni jeli i pili ono što proizvode jer, kako je svojevremeno javio „Independent”, kantina u jednoj „Monsantovoj” filijali u Velikoj Britaniji služi isključivo genetski nemodifikovanu hranu i piće.

Autor: Jelena Stevanović

PRVI PRVI NA SKALI Izvor Politika protest 2013 foto TANJUG JAROSLAV PAPProtestni skup u Novom Sadu protiv GMO (Foto Tanjug)

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANJU 

Foto: Tanjug (Zoran Žestić); Portal PPNS (Zoran Petrović, Ivan Stojanović)
Autor: Jelica Antelj / Ivana Albunović
Izvor: Politika


VIDEO PROF. MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: GMO - RAT ZA HRANU


PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (1)


  1. Članstvo je ulsovljeno članstvom u nečemu drugom što je uslovljeno nečim trećim i tako u nedogled. I šta sad? Ništa. Uslovi nam ne odgovaraju i nećemo ići u EU. Da imamo pravog premijera, a ne ovog mlakonju kao što je Vučić, uspeo bi da izdejstvuje da se promene uslovi ulasaka u STO tako da odgovaraju i našim potrebama. Kakva je to Organizacija, čiji mi želimo da budemo član, a da nam uslovi pod kojima smo organizovani ne odgovaraju? Valjda u toj Organizaciji vlada neka demokratija, ili je čista tiranija u pitanju?


  2. Odgovor na komentar:

    Sekula28.08.2016
    Članstvo je ulsovljeno članstvom u nečemu drugom što je uslovljeno nečim trećim i tako u nedogled. I šta sad? Ništa. Uslovi nam ne odgovaraju i nećemo ići u EU. Da imamo pravog premijera, a ne ovog mlakonju kao što je Vučić, uspeo bi da izdejstvuje da se promene uslovi ulasaka u STO tako da odgovaraju i našim potrebama. Kakva je to Organizacija, čiji mi želimo da budemo član, a da nam uslovi pod kojima smo organizovani ne odgovaraju? Valjda u toj Organizaciji vlada neka demokratija, ili je čista tiranija u pitanju?




Dodaj komentar