Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Svet

20.08.2016

Bajer&Monsanto - rađanje najvećeg proizvođač semena, pesticida i GM useva u svetu?

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html

Nemački farmaceutski gigant "Bajer" po svaku cenu želi da kupi "Monsanto". Iako je najveći proizvođač GMO semena odbio vrtoglavu ponudu iz Nemačke nezadovoljan sumom od 62 milijarde dolara, nova je na pomolu.

"Bajer je spreman da se direktno obrati akcionarima kako bi osigurao postizanje dogovora", preneo je nemački list "Handelsblat", pozivajući se na izvore bliske "Bajeru". O ceni nije bilo reči, ali poznato je da je krajem jula "Bajer" nudio 125 dolara po akciji "Monsantu" i to u trenutku kada su akcije te kompanije vredele oko 90 dolara na svetskim berzama.

Nemačka računica

Zbog čega su Nemci spemni da plate i više nego što treba da bi preuzeli kompaniju koja je proglašena za najomraženiju na svetu?

Nemačkog giganta mnogi vide samo kao farmaceutsku kompaniju, ali "Bajer" je veliki igrač i na tržištu pesticida i herbicida. Na globalnom nivou, "Bajer" je trenutno treća kompanija u tom sektoru, ali i dalje daleko iza ozloglašenog "Monsanta" koji, uprkos gubicima od čak 37 odsto u polsednjem tromesečju, i dalje dominira tim tržištem.

"Bayer Crop Science", deo nemačkog koncerna koji se bavi poljoprivredom, bio je na meti "Monsanta". Do spajanja tada nije došlo, a ako to sada bude slučaj, rodiće se najveći svetski proizvođač semena, pesticida i genetski modifikovanih useva, koji bi sa udelom od oko 30 odsto na svetkom tržištu praktično kontrolisao proizvodnju hrane.

Upravo to je i motiv "Bajera" da se po svaku cenu dokopa "Monsanta". Kupovinom "Monsanta", koji u svojoj ponudi ima više od 2.000 vrsta semena za kulture kao što su kukuruz, soja, pšenica, pa čak i pamuk, "Bajer", koji već ima dominantnu ulogu na tržištu Evrope i Azije, dobio bi priliku da značajnije izađe na američko tržište.

- Spajanje s "Monsantom" je izvanredna prilika za stvaranje globalnog lidera u poljoprivrednoj industriji. "Monsanto" je savršen izbor za naš agrobiznis - ocenili su iz nemačke kompanije.

U Evropi i Aziji GMO usevi i dalje su uglavnom zabranjeni, a SAD su i dalje najveća oaza genetski modifikovanih semena.

Kalkulisanje Monsanta

Iako je odbio ponudu, i "Monsanto" ima svoju računicu u ovoj kupovini. Predstavništvo kompanije nalazi se u Misuriju u SAD, gde je porez na dobit znatno veći nego u Evropi. Konkretno, u Nemačkoj je gotovo upola manji.

Prošle godine, "Monsanto" je bio zainteresovan za preuzimanje konkuretske švajcarske kompanije "Syngent". Pregovori se nisu završili onako kako je uprava "Monsanta" očekivala jer su Švajcarci odbili 45 milijardi dolara vrednu ponudu. Takođe, spajanje dva giganta bi, prema mišljenju direktora "Bajera" Vernera Baumana, omogućilo kreiranje kompanije sa prihodima u visini do 67 milijarde evra.

Građani razočarani

Ipak, kada je objavljen plan o potencijalnoj kupovini "Monsanta", u Nemčkoj ova vest nije dočekana sa oduševeljenjem. Nemci ne gledaju blagonaklono na GM hranu. Prema rezultatima ankete objavljene u maju ove godine čak 75 odsto protiv je genetski modifikovane hrane i biljaka. U svetlu ovih rezultata, socijaldemokrate otvoreno su se izjasnile protiv nastanka "GMO carstva".

Još jedan razlog zbog kog je nemačka javnost dočekala na nož pregovore "Bajera" i "Monsanta" je negativan imidž koji američka kompanija ima u svetu. Nemci "Monsanto" opisuju kao "primer američkog korporativnog zla", ali čini se da su (namerno ili slučajno) zaboravili prošlost kompanije koju danas nazivaju svojim ponosom.

Mrlje iz prošlosti

"Bajer" je čedo nacista. Tokom Drugog svetskog rata, današnji farmaceutski gigant bio je deo ogromnog konglomerata pod imenom "IG Farben", četrdesetih godina prošlog veka četvrte najveće fabrike na svetu. Poput mnogih velikih tadašnjih nemačkih kompanija i u "Bajeru" je prinudno radio veliki broj logoraša. Ipak, najveća mrlja u prošlosti kompanije je proizvodnja gasa Ciklon B kojim su nacisti ubijali Jevreje u logoru Aušvic. "Bajer" je na tržište davne 1896. godine plasirao i heroin kao lek za kašalj, a današnju slavu duguje "aspirinu".

Ni "Monsanto" nema čistu biografiju. Zapravo, proizvodnja otrovnog gasa zajednička je za oba giganta. Kao i "Bajern" četrdesetih, i "Monsanto" je sedamdesetih godina proizvodio "Agent Orange", koji se za vreme vijetnamskog rata koristio kao defolijant i bojni otrov. Kompanija je osnovana 1901. godine kao distributer bezalkoholnih pića. Genetskim inženjeringom biljaka i životinja "Monsanto" se bavi od 1982. godine.

Iako je s godinama izrasla u jednu od najvećih agro kompanija na svetu, Evropa je za "Monsanto" i dalje gotovo neosvojiva tvrđava. Uprkos jakom GMO lobiju, kompanija, čiji je potpredsednik jednom prilikom izjavio da "ne garantuje sigurnost svoje hrane jer je njihov cilj prodaja, a zadatak ministarstva je da kontroliše sigurnost", 2013. godine priznala je da gubi bitku za EU tržište. Većina zemalja donela je odluku da ne dozvoli uzgoj GM useva na svojim njivama.

Izlazak GMO na evropsko tržište

Spajanje sa "Bajerom" mogli bi ponovo da otvori vrata Evrope za GMO proizvode, ukoliko EU to odobri, jer kupovinom "Monsanta", koji godišnje proda semena i hemikalija u vrednosti od 15 milijardi dolara, "Bajer" bi udvostručio udeo u poljoprivrednom sektoru sa 22 na više od 40 odsto. Procenjuje se da bi ove dve kompanije, godišnje ostvarivale 67 milijardi dolara prihoda od prodaje.

Spajanje vrednije od cele srpske ekonomije

Nemački gigant dosad je ponudio neverovatnih 62 milijarde dolara za kupovinu "Monsanta", što je 17 milijardi više od BDP-a Srbije, koji iznosi oko 45 milijardi. To znači da bi spajanje farmaceutske i agrohemijske kompanije bilo vrednije od celokupne srpske ekonomije. Štaviše, investicija je sedam puta veća od budžeta Srbije za 2016.

Šta proizvodi "Monsanto"?

  • Goveđi hormon rasta (rBST) - sintetički hormon koji se injekcijom daje kravama radi povećanja proizvodnje mleka. U Evropi je zabranjen.
  • Raundap - sintetički herbicid glifosat za koji ekološke grupe tvrde da izaziva rak i disfunkciju endokrinog sistema.
  • Terminator - Ovom tehnologijom, koja se ne koristi u komercijalne svrhe, uzgajaju se biljke čije je seme sterilno, tako da nakon sadnje ne cvetaju niti daju plod. Time se sprečava širenje semena po okolini, a kupci koji sade ovu vrstu semena za svaku novu setvu moraju ponovo da kupoe seme.

Bajer, sa sedištem u Leverkuzenu, specijalizovan je za farmaceutske proizvode i poljoprivredu, zapošljava oko 117.000 ljudi širom sveta, a prošle godine je od prodaje zaradio 46,3 milijarde evra.

Milica Bajić
Izvor: Blic 


PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA

PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar