Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Svet

03.10.2018

I posle 20 godina isti cilj GMO: stvoriti komercijalnu zavisnost od semena i nusproizvoda (herbicida)

Prvi Prvi na Skali
https://tijana.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo/hrana-buducnosti-ili-bioterorizam.html https://www.facebook.com/JazzFestKragujevac/ http://www.prviprvinaskali.com/strane/podrzi-ppns.html



GMO: BEZ PROMENA U MODELU POSLOVANJA VEĆ 20 GODINA


Dugo vremena, GMO industrija je bila ograničena na samo nekoliko vrsta i neke karakteristike i mogla se opisati motom "četiri biljke, četiri zemlje, dve karakteristike". Četiri biljke (kukuruz, soja, pamuk, uljana repica), genetički modifikovane da se odupru herbicidima i / ili proizvode insekticidni protein, predstavljale su najveće GM useve u svetu, distribuirane u četiri glavne zemlje izvoznice žita (SAD, Kanada, Argentina, Brazil).

Upotreba novih tehnika genetičkog inženjeringa, kao što su uređivanje genoma i interferencija RNK, doveli su do stvaranja više GMO-a, brže, u svim oblastima života. Zbog toga je vreme da se sagledaju GMO dobijeni takozvanim "klasičnim" tehnikama genetičkog inženjeringa, pre pojavljivanja novih tehnika. Studija "Nema revolucije na zemlji" autora Kristofa Pothofa (Gen-ethisches Netzverk) ispituje da li se situacija značajno promenila više od 20 godina nakon prvog komercijalnog odgajanja genetički modifikovanih biljaka.

Studija pruža zanimljiv i informativan pregled industrije GMO. Prvo razmatra istraživačke i razvojne projekte kompanija koje su bile dominantne na globalnom tržištu semena u poslednjih nekoliko godina. Potom sastavlja iscrpnu listu genetički modifikovanih biljaka odobrenih za kultivaciju širom sveta. Očigledno je da mnoge genetički modifikovane biljke, čiji je uzgoj dozvoljen, nisu donele komercijalnog uspeha. Na primer, različite sorte pirinča i GM pšenice, ali i paradajz flavr savr - konačno su povučeni sa tržišta zbog nedostatka potražnje.

Analiza evolucije istraživanja poslednjih godina pokazuje da je samo nekoliko biljaka i karakteristika predmet istraživanja. Tolerancija na herbicide i dalje dominira među osobinama koje su prenete na biljke genetičkim modifikacijama. Biljke koje su otporne na herbicide trenutno čine 90% područja pod GM usevima. Buduće sorte kombinuju otpornost na dva ili više poznatih herbicida ili novih herbicida (PPO inhibitor).

Sa druge strane, obećanje razvoja biljaka otpornih na sušu se ne ostvaruje jer su sorte koje su konvencionalno izabrane zbog svoje tolerancije na sušu dale bolje rezultate u odnosu na GMO. Tolerancija na sušu je zaista složena osobina koja se ne može kontrolisati prenošenjem jednog gena genetičkim inženjeringom. Tržište "zlatnog pirinča", genetički modifikovanog pirinča za proizvodnju vitamina A, suočava se sa činjenicom koliko je jednostavnije da se promoviše kultivacija povrća bogatog vitaminom A, paralelno sa kultivacijom pirinča, u naturalnoj poljoprivredi.

Drugi popularan trend industrijskih istraživanja jeste kombinacija gena i osobina koje se genetičkim inženjeringom uvode u biljke, trend koji je ojačan novim tehnikama genetičkog inženjeringa. Stoga se u biljke uvede nekoliko otpornosti na herbicide da bi se kontrolisao razvoj korova koji su postali otporni na glifosat. Međutim, tolerancija na herbicide često je povezana sa drugim dodatnim karakteristikama, kao što su tolerancija na sušu i otpornost na insekte kako bi stvorili "novu generaciju" genetičkih kultura.

Posle 20 godina istraživanja o GMO, model poslovanja se nije promenio. Cilj je uvek stvoriti komercijalnu zavisnost od semena i nusproizvoda, u ovom slučaju jednog ili više herbicida. Očigledno je da rešenja koja genetički inženjering nudi poljoprivrednicima nisu u skladu sa očekivanjima i uloženim sredstvima.

RAPPORT DU GEN-ETHISCHES NETZWERK SUR LES OGM "CLASSIQUES"GEN-ETHISCHES NETZWERK SUR LES OGM "CLASSIQUES"



Prevod: Jasminka Minja Milošević
Obrada: Portal PRVI PRVI NA SKALI
Izvor: Swiss Alliance for Agriculture without Genetic Engineering


ARHIVA PPNS

GENSKA TERAPIJA

Kada je proizvodnja lekova u pitanju, začuđuje činjenica da je Farmaceutska industrija SAD, u razdoblju od 1999. do 2000. godine, trošila oko 200 miliona američkih dolara na političko lobiranje, što je skoro četiri puta više od, u tu svrhu, utrošenih sredstava automobilske industrije ili šest puta više od istih troškova industrije hrane. Ova industrija je plaćala preko 625 lobista – više nego što je ukupan broj senatora i članova Kongresa, a preko polovine tih Ijudi službenici su „Capitol Hill-a“ ili neke druge Vladine agencije. Pri tom je korporacija „Eli Lilly“ najveći politički kontributor.

Još 1999. godine smatralo se da se u ljudskoj ćeliji nalazi oko 100 hiljada gena koji određuju naše morfološke i fiziološke karakteristike, kao i stepen našeg zdravlja. Koliko je znanje čoveka ograničeno pokazuje činjenica da i danas posle dešifrovanja ljudskog genoma, još uvek nije poznat tačan broj gena kod čoveka. Tek se nagađa da čovekove osobine kontroliše, ne kako se prvobitno verovalo 100 hiljada, već daleko manje; po jednima 30, a po drugima oko 40 hiljada gena. Razlika (pogreška) između ova dva poslednja rezultata, od oko 25 odsto, samo potvrđuje uverljivo nizak nivo naučne preciznosti primenjenih tehnika, kao i obim naučnog saznanja o funkciji gena kod čoveka. Stoga ne čudi ideja naučnika da se jedan oštećeni gen u bolesnom organizmu zameni novim ispravnim genom. Ašanti Di Silva bila je prva pacijentkinja podvrgnuta genskoj terapiji. S namerom lečenja oštećenog imunog sistema, u njeno telo uneseno je bezbroj kopija ispravne verzije oštećenog gena. Ovom metodom, među ostalim bolestima, pokušala se lečiti mišićna distrofija, cistična fibroza, rak mozga. Nijedna terapija nije bila uspešna. Kao direktni rezultat genske terapije beleži se smrt mladića Jesse Gelsinger-a (umro je septembra 1999. godine, u Medicinskom centru „Pensylvania Univerziteta“). Zašto su strani geni ubili ovog mladića, dok su drugi pacijenti preživeli sličnu terapiju? Di Silva, iako je njeno stanje poboljšano i danas prima lekove za održavanje imunog sistema.

Pokazalo se da je redukcionistički pristup problemu pogrešan. Nerešena pitanja za sada ostaju: Kako ubaciti željeni gen u određeni organ? Kako odrediti intenzitet delovanja tog gena? Kako ubačeni gen učiniti nevidljivim za imuni sistem pacijenta, jer ga isti tretira kao strano telo i odbacuje? Dakle, genska terapija se nije pokazala tako revolucionarnom kao što se očekivalo.

„U našim srcima verovali smo da ubrzo možemo pomoći Ijudima, ali pokazalo se da smo bili preveliki optimisti“, kaže doktor Frenk V. Anderson.

GMO MORATORIJUMOM BLOKIRAN U ŠVAJCARSKOJ DO 2021.

 

Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.

- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.

DETALJNIJE:

 

PRVI PRVI NA SKALI Ostavimo zemlju nasihe predaka nasoj deci bez GMO




PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije



PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar