Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Korona

05.05.2020

Kako pomoći pčelama da pomognu nama?

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Orka: Vratimo pčelare u pčelinjake!

Skoro 3.000 pčelara koji gaje preko 160.000 pčelinjih zajednica, sprečeno je zbog policijskog časa da posećuje svoje pčelinjake. Zbog velikih ekonomskih i ekoloških posledica, tražili smo od nadležnih brzo rešavanje ovog problema.

Orca.rs

ZAŠTO SU PČELE VAŽNE?

Na svetu postoji 20.000 različitih vrsta pčela. Najveći broj vrsta živi u kolonijama – pčelinjim zajednicama koje uključuju: maticu, pčele radilice i trutove. Jedna pčelinja zajednica ima samo jednu maticu, a iako su i matica i pčele radilice ženke, samo matica može da se razmnožava. Pčele radilice čiste košnicu, sakupljaju polen i nektar kako bi hranili koloniju i vode računa o potomcima.

Često kažemo „vredan kao pčela“. O tome koliko su pčele zaista vredne govori podatak da tokom jednog dana jedna pčela obiđe i opraši više od 1000 cvetova! A koliko su ovi ljupki insekti zaista važni za prirodu i ljude?

Bez pčela nema hrane!

Pčele su sastavni deo ekosistema planete Zemlje milionima godina. Vredno oprašuju biljke i proizvode slatki, lekoviti, zlatni sirup koji nazivamo medom. Ovi leteći insekti oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani i od pčela zavisi svaki treći zalogaj hrane koju jedemo. Pčelama možemo da zahvalimo na nekim našim najomiljenijim namirnicama poput jabuka, kajsija, breskvi, trešanja, krušaka, jagoda, mandarina, lubenica, kivija, brusnice, borovnice, grožđa, oraha, badema, krastavca, paradajza i mnogih drugih.

Pčele oprašuju i biljke koje se koriste u ishrani stoke poput deteline i lucerke, pa imaju značajnu ulogu u proizvodnji mesa i mleka. Na kraju, pčele proizvode med – vrlo korisnu i lekovitu namirnicu, kao i pčelinji vosak koji se koristi još od doba starih Grka i Rimljana.

Bez pčela bi mnoge biljne i životinjske vrste nestale!

Svi znamo da su šume “prirodna pluća Zemlje” koja nam obezbeđuju kiseonik, a bez pčela koje oprašuju mnoge vrste drveća, šume ne bi mogle da se razvijaju i napreduju, te bi vremenom nestale. Pčele oprašuju i žbunasto rastinje, cveće, travu, a kada ne bi bilo pčela nestali bi travnati ekositemi. Šume i livade su staništa mnogih divljih vrsta – insekata, životinja i ptica, a povlačenjem šuma i livada bio bi ugrožen opstanak vrsta koji ih naseljavaju. One su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju.

Uloga pčela u industriji i ekonomskom razvoju!

Isprva, neki od nas možda ne bi mogli da povežu pčele i ekonomski razvoj. Ipak to je istina – pčele su važne za mnoge grane industrije. Pre svega poljoprivredu – uzgajanje voća, povrća, njihova uloga u stočarstvu i ratarstvu. Na to se nadovezuje prehrambena industrija: proizvodnja sokova, alkoholnih i bezalkoholnih pića, industrija mesa i mleka i dr. Pčelinji vosak nezamenljiv je u industriji čelika, optičkoj industriji, proizvodnji voskovnih boja itd. Velike količine voska koriste se i u industriji kože, drveta i hartije. Industrija teksta takođe zavisi od pčela – pčele su važne u oprašivanju pamuka i lana koji su najrasprostranjeniji prirodni materijali za proizvodnju tekstila. Farmaceutska i kozmetička industrija često koriste med i pčelinji vosak zbog njihovog blagotvornog dejstva za ljudski organizam.

ZBOG SVEGA OVOG MORAMO UPAMTITI: OD PČELA ZAVISI OPSTANAK ZDRAVIH EKOSISTEMA, OPSTANAK LJUDI I ŽIVOTINJA, OPSTANAK SVETA KOJI POZNAJEMO!

Orca.rs

DA LI ZNATE DA NAM PČELE DAJU MNOGO VIŠE OD MEDA?

Albert Ajnštajn je tvrdio: „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“. Značaj pčela je toliko veliki, da se ne može ni opisati. Ove godine, nisu samo pčelari i poljoprivrednici na gubitku, već i priroda, ona najviše gubi – pčele su glavni oprašivači biljaka. Kada štitimo pčele, štitimo i prirodu!

Sa nama razgovara Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije SPOS

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) čini 237 pčelarskih udruženja koja postoje u našoj zemlji. Organizacija je više puta kroz istoriju menjala svoje ime, ali ne i svoj cij koji je postavljen još daleke 1897. godine – da radi na razvoju i unapređenju pčelarstva u Srbiji.

Sa kojim problemima se suočavaju pčelari Srbije od početka vanrednog stanja?

Problema ima mnogo. Šteta koju će pčelari i pčelarstvo u Srbiji pretrpeti ove godine biće ogromna. Rezultate krize znaćemo tek na jesen, verovatno u oktobru, ali već sada znamo da će gubici biti veliki.

Pčelarstvom se bave uglavnom stariji stanovnici Srbije. Većina naših članova starija je od 65 godina i njima je obilazak pčela zabranjen. Tačnije, govorimo o 2818 pčelara koji zajedno imaju preko 160 000 košnica. Količina meda koju oni proizvode zaista je velika – kada je dobra godina, jedna košnica može dati između 60 i 80 kg meda. Kada su loše godine to iznosi nekih 15 kg po košnici. Kakva će ova godina biti, to u ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo. Udarni meseci, kada ima najviše radova sa pčelama su mart, april i maj. Mnogo toga smo propustili i to je teško nadoknaditi. Poslednjih dana imali smo problem i sa izbijanjem požara u okolini Vranja, a zbog zabranje kretanja naš član nije bio u mogućnosti da spase svoje košnice.

Košnice su postale laka meta za lopove!

Zabrana kretanja dovela je do još jednog problema – košnice su napuštene i postale su lak plen za lopove (vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra, kada je košnica „u paši“). Naši članovi su do sada prijavili više od 60 ukradenih košnica. To je dodatni udarac za domaćinstva koja se bave pčelarstvom, koja se i ovako suočavaju sa lošom ekonomskom situacijom.

Zbog čega je važno da se pčelarima omogući nesmetan rad tokom vanrednog stanja?

Svaki pčelinjak je karantin – Pčelari su na pčelinjaku uvek u samoizolaciji jer svoje poslove inače uvek obavljaju sami! Rad na pčelinjaku ne samo da relaksira, već ima i terapeutsko dejstvo. Sve to pozitivno utiče na psiho-fizičko stanje starijih osoba koji su trenutno izolovani u zatvorenom prostoru. Za pčelare ovo nije samo izvor prihoda, to je poziv. Oni osećaju veliku povezanost sa prirodom i znaju da BEZ PČELA I PČELINJAKA NE BISMO IMALI HRANU! Drugo, ne možete tek tako pronaći mlađeg volontera koji će imati dovoljno znanja za rad sa pčelama – ukoliko se ošteti matica izgubiće se čitav pčelinjak!

Mi smo do sada uvek imali odličnu saradnju sa nadležnim Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Veliku podršku u ovom periodu dobijamo od NALED-a (Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj). Verujemo da je moguće, da zajedno sa Vladom Republike Srbije uz savete struke, nađemo rešenje koje će pomoći da spasemo pčelarstvo i sačuvamo naše pčele u ovim teškim vremenima!

Orca.rs

KAKO POMOĆI PČELAMA DA POMOGNU NAMA?

Proleće je deo godine kada su pčele najaktivnije. Međutim, usled zdravstvene krize izazvane virusom Covid-19, pčele i pčelarstvo u Srbiji našli su se pred velikim izazovom – zbog zabrane kretanja, pčelari ne mogu da brinu o svojim pčelama. Preti im glad usled nedostatka pčelinje paše, a pčelari ih ne mogu prihraniti. Ipak, postoje male stvari koje svako od nas može uraditi kako bismo pomogli pčelama u nevolji!

Za vas smo pripremili pet kratkih saveta kako da pomognete pčelama i drugim oprašivačima.

Posadite biljne vrste koje privlače pčele!

Mnogi od nas koriste period izolacije da urede svoje bašte, dvorišta i terase. Zašto ovaj put ne bismo posadili vrste koje odgovaraju pčelama? Na taj način oplemenjujemo svoje okruženje i istovremeno pomažemo pčelama i prirodi! Pčele da bi živele, koriste hranu – nektar i cvetni prah iz cvetova biljaka i za uzvrat će oprašiti vaše cveće, voće i druge biljke, koje će još lepše cvetati i napredovati. Ukoliko imate dvorište ili veću baštu preporučujemo sadnju žbunastih biljaka poput: borovnice, brusnice, kupine ili maline. Takođe, ukoliko imate uslova možete posaditi veće drvenaste biljke poput jabuke, lešnika, šljive, trešnje, ili bagrema, lipe, vrbe, jorgovana. Ove vrste će vam dugo godina obezbeđivati hlad u dvorištu, a moći ćete da uživate u njihovim plodovima zajedno sa vašom porodicom!

Oprezno sa insekticidima

Najbolje bi bilo da potpuno izbegavate insekticide. Ukoliko se ipak odlučite da prskate biljke u bašti kako biste ih zaštitili od različitih bolesti, budite veoma oprezni, koristite isključivo registrovana sredstva koja nisu opasna za pčele, strogo prema uputstvu za korišćenje i nikako nemojte koristiti insekticide u fazi cvetanja biljaka (ovo je zabranjeno i Zakonom),

Ostavite deo travnjaka u vašem dvorištu ili bašti nepokošen

Razmislite o mogućnosti da ne kosite travu u čitavom dvorištu. Odvojte jedan deo i dopustite travi da raste. Često košenje, sprečava rast biljaka poput maslačka, bele rade, ljutića, deteline koje često nazivamo “korovom”, a vrlo su važne za pčele jer su im dragoceni izvor hrane u martu i aprilu, kada pčele tek postaju aktivne posle dugog perioda mirovanja tokom zime. Zato dozvolite travi da raste bar u jednom delu dvorišta 8-10 cm i ne kosite maslačak – videćete da će i to doprineti pčelama drugim insektima i oplemeniće vašu baštu! PRIRODNO JE PONOVO U MODI!

Napravite malu oazu lekovitog bilja na terasi

Ako ipak živite u stanu, ili imate prostor za malu bašticu, možete se odlučiti za cveće i lekovito bilje! Na taj način možete napraviti svoju malu oazu! Mi preporučujemo biljke poput hajdučke trave, lavande, suncokreta, zlatice, seduma, hrizanteme, kukureka, visibabe, zumbula, vlašca, žalfije, ruzmarina, bosiljka ili nevena. Ove vrste ne samo da su veoma dekorativne, već neke od njih možete koristiti i u ishrani, pravljenju domaćih čajeva i sl. Ne zaboravite da kombinujete vrste – vizuelno je mnogo privlačnije, a i pčelice vole raznovsnu ponudu bilja!

Postavite pojilice za pčele u vašoj bašti, dvorištu ili na terasi

Sigurno svako od nas ima neku plitku činiju koju možemo iskoristiti kao pojilicu za pčele. Povremeno dopunite činiju svežom vodom, a kada su kišni dani poželjno je ostaviti činije kako bi se prikupila kišnica – pčele je vole! Kada postavljate pojilicu, važno je da posuda za vodu bude plitka i šroka, kako se pčele ne bi udavile. U vodu možete staviti i kamenčiće, plutane zapušače za flaše ili staklene klikere, kako bi pčele mogle na njih da slete. Tako će imati pristup vodi, a neće se udaviti.

Iskoristite period izolacije da se zabavite u bašti i pomognete pčelama – biće vam zahvalne!

Autor: Milica Lukić
Izvor: Orca.rs


PREPORUKA PPNS

SASVIM DRUGAČIJA BAKA – PČELARI VEĆ ČETIRI DECENIJE

 „Moje ime je Jovana Vukićević, rodom sam iz Valjeva, unuka jedne jake bake - Stanije Brkić. Baka se pčelarstvom bavi od 1980. godine, što bi sada bilo već ozbiljnih 40 godina staža. Ove godine je napunila 79. godina, a da je vidite uživo, kako je pokretna i okretna, ne biste joj dali više od 65.“, ističe naša sagovornica Jovana...

hrana sa nasih polja

PORODICA MILADINOVIĆ: TRADICIJA U PČELARENJU DUGA SEDAM DECENIJA

U martu i aprilu mesecu počinje aktivna pčelarska sezona i radovi na pčelinjaku su izuzetno značajni za razvoj pčelinjih društava. Svaki pčelar jedva čeka da otvori košnicu i da izvrši prvi prolećni pregled društva. Kako su poslednjih dana u našim krajevima zabeležene prolećne temperature, porodica Miladinović iz Petrovca na Mlavi iskoristila je za pregled košnica, postavila pojilice na pčelinjaku,

Hrana sa naših polja

OPROBALI SE U PČELARSTVU I USPELI

Na području Valjeva, Osečine, Mionice, Uba, Ljiga i Lajkovca pri sadašnjim pčelarskim udruženjima ima između 300 i 400 registrovanih pčelara u čijem je vlasništvu oko 11.000 pčelinjih društava. Među njima je i Aleksandar Radovanović iz Valjeva, koji se već skoro dve decenije uspešno bavi pčelarstvom.

Hrana sa naših polja

Piše: Milica Lukić
Izvor: Hrana sa naših polja

 

PRVI PRVI NA SKALI/KORONA

#OSTANIKODKUĆE!
#ОСТАНИКОДКУЋЕ!


SEZONA ZA PČELARE VEĆ IZGUBLJENA?



NACIONALNA STUDIJA SEROPREVALENCIJE I MOLEKULARNE KARAKTERIZACIJE SARS-COV-2 TOKOM EPIDEMIJE U POPULACIJI SRBIJE



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar