Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

O GMO

08.10.2019

GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Doc. dr Tatjana Brankov za PPNS, 8. 9. 2018.

Knjiga analizira politiku različitih država sveta (SAD, EU, BRICS, Srbija) prema GMO u sklopu prehrambenih režima. Drugačije rečeno, GMO politika se posmatra kao deo ukupne agrarne politike, koju definišu različite poljoprivredne performanse i trgovinske relacije. U knjizi se analizira i uticaj proizvodnje transgene hrane na svetske cene hrane, prehrambenu sigurnost i potrošnju agrohemikalija. Na samom kraju, diskutuje se o svim načinima prodiranja GMO u prehrambene lance i daje se lista proizvoda koji potencijalno sadrže GMO.



Srbija, zemlja sa višim srednjim prihodom, koja se nalazi na raskršću centralne i jugoistočne Evrope, i zvanični kandidat za članstvo u EU, ima jedinstvenu politiku prema GMO u poređenju sa politikom prethodno razmatranih zemalja. U Srbiji su proizvodnja i komercijalizacija, kao i uvoz transgenih useva i proizvoda, strogo zabranjena Zakonom o GMO iz 2009. godine. Trenutno nema stranih kompanija koje su uključene u transgena eksperimentalna istraživanja.

Među zemljama koje su ranije bile pod socijalističkim režimima Srbija ima jednu od najturbulentnih istorija skorašnjih vremena. Građanski rat, vazdušni napadi Organizacije Severnoatlantskog saveza (NATO), međunarodne ekonomske sankcije, priliv izbeglica i jedna od najvećih hiperinflacija na svetu doprineli su tome da je srpska privreda 2000. godine bila upola manja nego 1990. godine (Lovre i Brankov, 2016). Pored toga, Srbija se još uvek bori da sačuva svoj teritorijalni integritet, jer je pokrajina Kosovo jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije u februaru 2008. godine. Sve te teškoće bi se teže rešavale da zemlja ne postiže u velikoj meri samodovoljnost u proizvodnji hrane. Za razliku od do sada pomenutih zemalja, Srbija nije članica STO. Proces pristupanja koji je zvanično počeo 2005. godine je u toku, ali sa barem jednim važnim nerešenim pitanjem, tj. Usklađivanjem propisa Srbije o GMO sa STO principima trgovine.

Srbija je takođe jedinstvena, jer se 80% gradova i opština (136 od 169) izjasnilo da su teritorije bez GMO. Ogromna kampanja "Srbija bez GMO-a" traje već nekoliko godina. U 2016. godini Društvo pčelara je jedino u Srbiji organizovalo "Marš protiv Monsanta", uz podršku vodećeg anti-GMO portala Prviprvinaskali.com, u gradu Kragujevcu.

PRVI PRVI NA SKALI Dr Tatjana Brankov GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj Predgovor Kragujevac

Stav javnosti prema GMO je krajnje negativan. Studija je pokazala da je odbacivanje transgene hrane "uglavnom povezano sa mogućim negativnim efektima na ljudsko zdravlje, zajedno sa moralnim i etičkim pitanjima i nepoverenjem u kompanije koje proizvode transgenu hranu" (Brankov, 2013). Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, samo 19,7% ispitanika bi kupovalo transgenu hranu ako je istog ukusa kao i tradicionalna hrana, ali jeftinija. Osim uočenih rizika i koristi, nedostatak poverenja u institucije ima direktan uticaj na spremnost da se prihvati transgena hrana u Srbiji (Brankov, 2013). Analiza je pokazala da u Srbiji postoji veliko interesovanje potrošača za organske proizvode (Brankov, 2013). Želja za održavanjem ličnog zdravlja i životne sredine je glavni motiv za veliko interesovanje potrošača za organske prehrambene proizvode (Brankov, 2014).

Poreklo ogromnog nepoverenja prema svima koji su uključeni u GMO, kao i velika zabrinutost za zdravlje, može se naći u NATO bombardovanju Srbije osiromašenim uranijumom 1999. godine. Eksplozija malignih tumora zbog uranijumske prašine nakon perioda latencije od deset godina je evidentna u Srbiji (Jovanović, 2012).



Nadalje, međunarodne sankcije protiv Srbije u periodu 1991–1995. i 1998-1999. godine pružile su lekciju o značaju samodovoljnosti u proizvodnji hrane. Posle "demokratskih promena" 2000. godine, loše izvršena privatizacija i restrukturiranje agrokombinata na sumnjiv način doveli su do pojave nekoliko velikih zemljoposednika, najvećih srpskih agro-biznismena. (Brankov, 2018). Ovo je dodatno produbilo nepoverenje javnosti u tela koja donose odluke u vladi. Na krilima želje da se sačuva "ono što je ostalo", građani Srbije ujedinjeni su po pitanju otpora prema GMO. Takav stav stvara probleme za političku elitu koja je, izložena čestim izborima, odložila odluku o izmeni rigoroznog Zakona o GMO-u nekoliko godina, uprkos pritisku SAD, VTO i EU.

Srbija je veoma dobar primer važnosti društvenih pokreta u odnosu na pitanje GMO. Crna Gora, najmanja zemlja u regionu Balkana, sasvim je suprotan primer. U apsolutnoj tišini, bez reakcija bilo kog društvenog pokreta, pod Đukanovićevim režimom, zemlja je usvojila Zakon o GMO zajedno sa propisima EU u 2008. godini, samo dve godine nakon odvajanja od Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Ambivalentan stav srpske vlade je odraz želje političke elite da se pridruži STO i na taj način obezbedi značajno poboljšanje zaštite prava intelektualne svojine i reviziju zakona u skladu sa TRIPS standardima (GAIN, 2016). To je dokazano u nedovoljno efikasnom uništavanju ilegalnih plantaža GMO, kako su mediji često izveštavali. S druge strane, Srbija je ratifikovala CBD 2002. i Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti 2006. godine i promovisala proizvodnju organske soje potpisivanjem Deklaracije "Dunav soja" 2013. Ova ambivalentnost je odraz konkurentskih uvoznih i izvoznih interesa jer poljoprivrednici i trgovci žitaricama nisu ujedinjeni po tom pitanju.

Prema poslednjem Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, raspoloživo zemljište čini 68,9% ukupne teritorije Srbije (77,592 kvadratnih kilometara bez Kosova), od čega je oko 3,8 miliona hektara poljoprivredno zemljište, iako skoro jedna osmina nije iskorišćena (Ševarlić, 2015). Od 2000-ih, veliki horizontalno i vertikalno integrisani agrokombinati iz socijalističke ere su bili u procesu privatizacije i rekonstrukcije. Agrokombinati se danas u velikoj meri pretvaraju u preduzeća koja zauzimaju 17,8% iskorišćenih poljoprivrednih površina, a u proseku imaju 207,4 hektara. Preostalih 82,2% korišćene poljoprivredne površine je u vlasništvu porodičnih gazdinstava u proseku 4,5 ha. Raspoloživo obradivo zemljište po glavi stanovnika u Srbiji je 0,36 ha i više je nego u Kini, Indiji i Južnoj Africi, nažalost zbog sumorne demografske situacije koja se ogleda u negativnom prirodnom prirastu i značajnom starenju stanovništva. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, broj stanovnika u Srbiji opao je za 5% od 2002. godine i sada broji 7,18 miliona ljudi, od kojih 40,6% živi u ruralnim naseljima (RZS, 2011).

Čak 77,4% farmi su veličine manje od 5ha, dok farme veće od 50ha čine oko 1% od ukupnog broja gazdinstava. Za razliku od drugih socijalističkih zemalja, Srbija nikada nije u potpunosti kolektivizovala poljoprivredu. Na primer, 1989. godine "privatni sektor je činio 83% ukupne proizvodnje kukuruza, 59% ukupne proizvodnje pšenice, 48% ukupne proizvodnje goveđeg mesa i skoro 80% ukupne proizvodnje svinjetine" (EC, 2006). Primarni ciljevi poljoprivredne politike nakon liberalizacije tržišta su rast proizvodnje i stabilnost prihoda proizvođača, kao i povećanje konkurentnosti komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Mere podrške tržištu, kao što su izvozni povrati, intervencijska kupovina i podrška skladištenju se povlače i zamenjuju direktnim plaćanjima "na osnovu proizvodnje (dodataka za cenu), plaćanjima po hektaru, kao i subvencijama za životinje i početna ulaganja (povrati, subvencionirane kamatne stope i premije osiguranja, itd). U proseku, 70% od ukupne poljoprivredne budžetske podrške (42% u 2006. i 91% u 2013. godini) bilo je dodeljeno za direktna plaćanja i varijabilne subvencije za početna ulaganja" (Bogdanov i Rodić, 2014).

U svakom slučaju, kako kaže Lovre: "Deklarisani pokušaj povećanja efikasnosti snabdevanja i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda nije materijalizovan u merama poljoprivredne politike, što je dobro ilustrovano nedoslednošću strukture mera poljoprivredne politike. Nesporno je da je liberalizacija tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u stvari bila iskrivljena, sa izrazito negativnim efektima na količinu snabdevanja" (Lovre, 2013).

U Srbiji poljoprivreda doprinosi više u BDP nego u Brazilu, Rusiji, Južnoj Africi, SAD i Španiji, ali manje nego u Indiji i Kini. Isti odnos se može primeniti i na udeo poljoprivrednog EAP u ukupnom EAP. Srpska poljoprivreda donosi manje prihoda po radniku nego brazilska, ruska, južnoafrička, američka i španska poljoprivreda. Na primer, ona donosi 19,6 puta manje prihoda od američke poljoprivrede ili 2 puta manje prihoda od brazilske i 2,3 puta manje od ruske poljoprivrede, ali 4,2 puta više od Indije ili 2,8 puta više od kineske. Takođe, poljoprivredni kapital po radniku je veći u Srbiji nego u Indiji i Kini - 7,7 odnosno 9,8 puta. Uopšteno govoreći, najjača strana srpskog sistema ishrane je bezbednost hrane, diverzifikacija ishrane i nizak stepen siromaštva (0,1%), dok je najveća slabost BDP po glavi stanovnika (Brankov i Milovanović, 2015).

Za razliku od prethodno pomenutih zemalja, u Srbiji proizvodnja goveđeg, svinjskog i živinskog mesa još nije dostigla nivo pre tranzicije. Proizvodnja goveđeg mesa u 2015. godini bila je za 45% niža nego u 1990. godini, proizvodnja svinjskog mesa smanjena je za 1,4%, dok je proizvodnja živine smanjena za 17,3%. Podaci ukazuju na neadekvatnu državnu zaštitu domaće proizvodnje od nepoštene konkurencije stranih proizvođača nakon liberalizacije tržišta.

Kada je u pitanju proizvodnja mesa, Srbija se još nije u potpunosti oporavila nakon raspada devedesetih godina. S druge strane, značajno je povećala proizvodnju soje, ali nedovoljno da bude samoj sebi dovoljna u proizvodnji stočne hrane. Kao rezultat, gotovo svake godine uvozi određenu količinu sojine sačme. Od 2013. godine i potpisivanja Deklaracije "Dunav soja", Srbija je značajno povećala izvoz soje i sojinog ulja, i po prvi put od 2010–2011. proizvela u 2016. godini više sojine sačme nego što je konzumirano u zemlji. U 2016. godini Srbija je zauzela 16. mesto u proizvodnji soje u svetu, a 29. u proizvodnji sojine sačme.

Gorenavedeno znači da je Srbija na putu postizanja stabilne samodovoljnosti kako za trenutni nivo stočarske proizvodnje tako i za projektovano povećanje. Ovo je u skladu sa istraživanjima koja su pokazala da bi površinu na kojoj se uzgaja soja trebalo povećati za 32% kako bi se zadovoljile trenutne potrebe, a soja bi trebalo da se uzgaja na 270.000ha da bi se zadovoljile buduće potrebe (Bošnjak, 2012). Zahvaljujući zvaničnoj vladinoj potvrdi da proizvedena soja nije GMO, srpski izvoznici postali su međunarodno konkurentniji (GAIN, 2016). Pored toga, počevši od decembra 2016. godine, lansirana je prva "nacionalna oznaka kvaliteta" - "Srpski kvalitet". Da bi se kvalifikovali za zaštitni znak, proizvodi moraju koristiti sirovine iz Srbije. Garantuje, između ostalog, da prehrambeni proizvodi kao što su mleko, jaja, meso ne sadrže GMO kroz celokupan proizvodni lanac. Oznaka je otvorila vrata za dodavanje vrednosti srpskim prehrambenim proizvodima i povećanje njihove konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

Za razliku od Kine i Rusije, Srbija se ne suočava sa hitnom potrebom za GMO sojom za ishranu stoke. Spor oporavak sektora nakon kolapsa devedesetih omogućio je dva paralelna procesa: povećanje produktivnosti stočnog fonda i povećanje proizvodnje soje bez GMO. Drugim rečima, mudro vođena, Srbija može poboljšati svoju poziciju na međunarodnom tržištu kao proizvođač ne-GMO hrane. Ovo je potkrepljeno proizvodnjom kukuruza koji nije GMO. Srbija je jedan od vodećih svetskih izvoznika kukuruza, koja se 2015. godine nalazila na 8. mestu, posle SAD, Brazila, Ukrajine, Argentine, EU, Rusije i Paragvaja. Uzimajući u obzir da su SAD, Brazil, Argentina i Paragvaj proizvođači transgenog kukuruza, može se primetiti da je Srbija četvrti najveći izvoznik kukuruza koji nije GMO. Kukuruz je vodeća srpska poljoprivredna izvozna roba, uglavnom se izvozi u susedne mediteranske i severnoafričke zemlje. Međutim, zahvaljujući svojim ne-transgenim karakteristikama, pronašao je nova tržišta u Južnoj Koreji i Japanu poslednjih godina.

Politika o GMO u Srbiji je u skladu sa poljoprivrednim ciljevima kako bi se postigla stabilnost prihoda proizvođača i povećala konkurentnost. Ograničena područjem, Srbija ne može da se takmiči sa najvećim svetskim proizvođačima na osnovu ekonomije obima, ali može da se takmiči u malim segmentima kao što je hrana koja nije GMO. Iako izmene Zakona o GMO još uvek nisu završene, a nastaviće se nakon sledećih izbora 2018. ili 2020. godine, dobro organizovan društveni pokret u maloj zemlji poput Srbije "održao je predavanje" ostatku sveta.

Prevod i obrada: Minja i Dejan Milošević/Prviprvinaskali.com
Prva objava na PPNS: 7. 5. 2019.

* Za preuzimanje sadržaja: PPNS kontakt

GM FOOD SYSTEMS AND THEIR ECONOMIC IMPACT CABI, AMAZON, GUGL 

PREDGOVOR

 

POVEZIVANJE STUDIJA SLUČAJEVA



ZAVRŠNE NAPOMENE



ARHIVA PPNS


2018.

 

2017.

2016.

TRIBINA O GMO I MARŠ PROTIV MONSANTA U KRAGUJEVCU



PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

PREPORUKA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI

 

PREPORUKA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar