Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

O GMO

01.10.2014

Izazovi nove hrane - Slavoljub S. Lekić

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Sažetak:

U radu se ukazuje na vezu između razvoja nauke i tehnologije u 19. i 20. stoleću, pre svega biologije i hemije, i nastanka zelene revolucije sredinom 20. stoleća i genske revolucije s kraja 20. stoleća. Genska i zelena revolucija dovele su do dubokih promena proizvodnje hrane i poljoprivredu integrisale u ekonomiju zasnovanu na visokim tehnologijama.

Uvod

Dve revolucije u poljoprivredi u 20. stoleću – zelena i genska – trajno su promenile ulogu poljoprivrede u društvu

Odvajkada su ljudi težili da povećaju produkciju biosfere i tako stvore uslove za spokojan razvoj pojedinca i zajednice. Neolitska revolucija omogućila je čoveku da zahvati više energije po jedinici površine nego što je mogao lovom i sakupljačkom privredom. Vremenom se povećavao prinos biljaka koje je čovek uzgajao i odabirao. Prosečan prinos pšenice u Engleskoj popeo se sa 500–1.000 kg/ha 1600. godine na oko 1.400 kg/ha 1800. godine (Perkins, 1997, str. 37). Povećanje učinka poljoprivredne proizvodnje doveo je do prelaska dela seljačkog stanovništva u gradove, u kojima se bavi zanatskom, a kasnije industrijskom proizvodnjom. Razvojem kapitalizma u nacionalnim državama menjaju se odnosi između poljoprivrede, trgovine i industrije.

Opstanak pojedinca ili naroda zavisi od kontrole zemljišta na kojem se gaje usevi, a povećanje prinosa zaloga je njihove sigurnosti i prestiža. Prinos gajenih biljaka uvećavan je na dva načina. Pre svega, širenjem površina pod usevima (krčenje šuma i zauzimanje udaljenih predela), što je bio najvažniji način sve do 20. stoleća, kada je zauzeto svo zemljište i osvojena anekumena. Nakon toga, proizvodnja hrane povećava se primenom naučnih i tehnoloških dostignuća u oblasti poljoprivrede.

Rast poljoprivredne proizvodnje, prvenstveno žita, osim zadovoljenja prehrambenih potreba ljudi, omogućavao je ranije, ali i danas, akumulaciju kapitala potrebnog za razvoj industrije i drugih sektora privrede. Tako je poljoprivredna proizvodnja bila izvor političke i ekonomske moći evropskih država a samim tim i podloga njihovog imperijalizma u poslednjim stolećima. Razvoj poljoprivrede u 20. veku doveo je do uspostavljanja čvršćih veza između politike i proizvodnje hrane.

Uspesi selekcije useva do 1900. godine behu skromni, a njeni rezultati nepredvidivi, budući da nije bila planska i zasnovana na naučnim dostignućima. Tek će saznanja o prenošenju naslednih informacija sa jedne generacije na drugu, dobijena sistematskim ukrštanjima biljaka, omogućiti uspešniju kontrolu useva. Stručnjaci koji su se bavili odabiranjem i oplemenjivanjem biljaka presudno su uticali na povećanje prinosa useva, jer su izdvajali sorte čija nasledna osnova je omogućavala viši prinos. Primena mineralnih đubriva, navodnjavanja, pesticida, mehanizacije i drugih tehnologija u poljoprivredi dovela je do ukrupnjavanja poseda i nestajanja malih gazdinstava (Cochrane, 1979, str. 387-395). Kapitalno intenzivna proizvodnja uklonila je sa scene tehnološki ekstenzivnu poljoprivredu. Pored selekcionera važnu ulogu u savremenoj poljoprivredi igraju stručnjaci koji se bave zemljištem, hemijom, hidrologijom, navodnjavanjem, fitopatologijom i statistikom. Na početku 20. stoleća skoro svi naučnici koji su se bavili poljoprivredom nalazili su se u industrijskim zemljama, a posle 1980. godine većina država trećeg sveta ima stručni poljoprivredni kadar, uglavnom školovan u SAD i Evropi.

RAZVOJ NAUKE I POLJOPRIVREDA

U poznatom radu iz 1798. godine Esej o stanovništvu Tomas Maltus objašnjava preživljavanje stanovništva u datim socijalnim i ekonomskim okvirima i ističe odnos između proizvodnje hrane i ljudske populacije (Malthus, 1978). On je smatrao da je čovečanstvo osuđeno na siromaštvo i glad zato što je stopa njegovog rasta viša od stope rasta zaliha hrane. To, po njegovom mišljenju, dovodi do nestašice hrane, nižih plata i velike smrtnosti. Nesreća siromašnih otuda nije posledica loših političkih institucija ili postojećih društvenih i imovinskih odnosa. Osnovni razlog bio je broj dece. Shodno liberalnim nazorima, siromaštvo i patnje smatrane su sastavnim delom prirodnog poretka, te je svaka intervencija države u privredu, radi ispravke nepravdi, ugrožavanje slobode tržišta i privatne svojine. Maltus nije mogao da predvidi značajno povećanje produktivnosti poljoprivrede i industrije razvojem nauke i tehnologije u ne tako dalekoj budućnosti.

Razvoj fizike, hemije i biologije te nakupljanje znanja u drugim oblastima konačno su u 20. stoleću doveli do promena proizvodne tehnologije u oblasti poljoprivrede. U drugoj polovini 19. veka ubrzava se razvoj biologije. Za sasvim kratko vreme pojavljuju se celularna teorija u razvijenom obliku, teorija evolucije, hemijska analiza velikih funkcija, nauka o nasleđu, istraživanja fermentacije. Biologija, koja se do tada bavila posmatranjem postaje eksperimentalna nauka. Svetlo dana ugledala je i Darvinova teorija 1858. godine na koju su uticala stanovišta Maltusa. Već naredne godine izašla je knjiga Postanak vrsta, u kojoj je Darvin detaljno izložio dugogodišnja istraživanja. U osnovi Darvinove teorije su varijacija i selekcija (prirodno odabiranje). U okviru iste vrste jedinke se međusobno razlikuju, a priroda daje prednost preživljavanju i umnožavanju jedinki koje poseduju neke prednosti. Načelo koje održava svaku, ma i neznatnu promenu kod individua samo ako je ova korisna, Darvin naziva prirodnim odabiranjem (Darvin, 1985, str. 71). Međutim, Spenserov izraz nadživljavanje najsposobnijih Darvin smatra tačnijim i pogodnijim (Darvin, 1985, str. 71) budući da će svaka i najmanja štetna varijacija nekog organizma biti nemilosrdno uništena (Darvin, 1985, str. 86).

Na kraju 19. i početkom 20. veka počinje razvoj nauke o nasleđu. Kaluđer Gregori Mendel objavio je 1865. godine rad o ukrštanjima na baštenskom grašku, koja su pokazala kako se nasleđuju pojedine ispitivane osobine. Mendelov eksperiment važan je stoga što on pristupa ispitivanju velikog broja jedinki i tako njegovi rezultati imaju matematičku tačnost. Pravila do kojih je došao Mendel ukrštanjem biljaka došla su na talasu statističke mehanike primenjene na istraživanja biljaka (Žakob, 1978, str. 243). Mada su Mendelovi ogledi po objavljivanju pali u zaborav, ponovo ih aktualizuju Korens, De Friz, Čermak. Mendelovi rezultati su posle više decenija omogućili poljoprivrednim stručnjacima da povećaju prinose u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Hemija je imala veliki uticaj na razvoj istraživanja u oblasti genetike u 20. stoleću. U drugoj polovini 19. veka razvila se organska hemija i hemičari su konačno uspeli da reše pitanje sinteze i sintetišu poznata, ali i nova, dotad nepoznata jedinjenja. Organska hemija se, neočekivano, umešala u svet mikroorganizama i otvorila veliko polje za razvoj biotehnologije.

ZELENA REVOLUCIJA

U vreme Darvina i Mendela nije se ni mogla naslutiti zelena revolucija, a poljoprivreda je počivala na radu čoveka i životinja. Nepun vek posle dolazi do velikih promena uvođenjem u poljoprivrednu proizvodnju mašina, mineralnih đubriva, pesticida, novih sorti gajenih biljaka višeg potencijala rodnosti te izvođenjem velikih meliorativnih zahvata. Zelena revolucija je u drugoj polovini 20. stoleća iz temelja promenila poljoprivrednu proizvodnju u zemljama u razvoju, a njena dostignuća presudno su uticala na njihove privrede i uspostavljanje nove socijalne strukture.

Upotreba mašina za žetvu, oranje, setvu, negu i ubiranje useva dobila je na zamahu u drugoj polovini 20. stoleća. Prvi traktori bili su nezgrapni, ali nakon uvođenja motora s unutrašnjim sagorevanjem počela je proizvodnja poljoprivrednih mašina sve većih manevarskih sposobnosti. Mehanizacija poljoprivrede dovela je do značajnih demografskih promena u svim razvijenim zemljama. U SAD je 1900. bilo 41 odsto radne snage u poljoprivredi, a početkom 21. stoleća ona čini ispod dva odsto (Dimitri et al, 2005, str. 2).

Druga novina koju donosi zelena revolucija odnosi se na primenu dostignuća hemijske industrije. Ljudi su od davnina znali da šalitra i kreč, materije poreklom od ribe, kostiju i školjki, stajsko đubrivo i druge materije podstiču rast i razviće biljaka. Libig je početkom 19. stoleća udario temelje grane hemije koja se bavi biljnim hranivima. Međutim, sve do razvoja Haber-Bošovog postupka fiksiranja atmosferskog azota, ovaj važan hemijski element nije mogao biti sastojak mineralnih đubriva bez kojih je danas nezamisliva intenzivna poljoprivredna proizvodnja (Darrell et al, 1977).

Treći važan elemenat zelene revolucije bila je primena naučnih dostignuća u oblasti oplemenjivanja biljaka. Rezultati Mendelovih istraživanja i razvoj biologije, koji je usledio nakon njih, dali su presudan doprinos rastu prinosa gajenih useva i uključivanja poljoprivrede u industrijski kompleks. Posebno treba istaći da koncept hibridnog vigora (heterozis) s početka 20. stoleća dovodi do neočekivanih rezultata u oblasti selekcije biljaka, tj. do povećanja klipa kukuruza i ukup-nog prinosa useva. Otkriće heterozisa vezuje se za Džordža Šula, koji je uočio da pojedine sorte kukuruza obrazuju više redova zrna na klipu od drugih. Ukrštanjima koje je sproveo ustanovio je da su nastale biljke ujednačenije, više i sa većim klipovima, a heterozis je i danas važno oruđe povećanja proizvodnje kukuruza i drugih useva.

Među najveće domete savremene poljoprivrede spadaju rezultati postignuti u oblasti oplemenjivanja kukuruza. Njegovi veliki klipovi bogati skrobom ovaj usev čine jednim od tri najvažnija za ishranu ljudi i životinja. Klip današnjeg hibridnog kukuruza jedva da liči na klip njegovog bliskog pretka teozinte. Oni se toliko razlikuju da je teozinta posle otkrića 1896. godine opisana kao druga vrsta i nazvana Euchleana mexicana. Kasnije je ustanovljeno da teozinta i kukuruz imaju isti broj hromozoma i obrazuju fertilne hibride, a kontroverze u vezi sa njihovim srodstvom i poreklom kukuruza ostale su u 20. veku. Ipak, uvođenje hibridnog kukuruza u proizvodnju na samom početku nije išlo glatko, budući da je njegova proizvodnja bila složenija nego tradicionalna. Poljoprivrednicima je bilo lakše da koriste seme koje na svom posedu proizvode generacijama nego da kupuju hibridno. Ali na gajenje hibridnog kukuruza nagnali su ih vremenom viši prinosi, što je dovelo do potpunog potiskivanja lokalnih populacija.

Širenje novog hibridnog semena pomagale su mnoge međunarodne institucije među koje spadaju: Međunarodna savetodavna grupa za poljoprivredna istraživanja (Consultative Group on International Agricultural Research – CGIAR), Međunarodni institut za istraživanje pirinča (The International Rice Research Institute – IRRI), Međunarodni centar za oplemenjivanje kukuruza i pšenice (The International Maize and Wheat Improvement Center – CIMMYT), Savet za razvoj poljoprivrede (Agricultural Development Council – ADC).

Sredinom prošlog veka Rokfelerova fondacija finansirala je unapređenje poljoprivrede u zemljama u razvoju s ciljem da se otkloni neravnoteža između rastućeg stanovništva i proizvodnje hrane. Ova fondacija poslala je u Meksiko 1943. godine jednog fitopatologa (J. G. Harrar) da bi razvio poljoprivredni istraživački program. Za dve decenije meksički istraživački program prerastao je u veliki međunarodni istraživački centar – CIMMYT (Cleaver, 1972). Različiti programi ove institucije širili su novine zelene revolucije, povećana je proizvodnja hrane i smanjena napetost u društvu a meksička ekonomija pripremljena za industrijalizaciju.

Rokfelerova fondacija takođe je 1960. godine osnovala IRRI, koji je radio na selekciji novih sorti pirinča. Proizvodnja pirinča u Jugoistočnoj Aziji s 50 miliona tona 1962. godine porasla je na 120 miliona tona 1992. (FAOSTAT). Rast proizvodnje pirinča bio je brži od rasta stanovništva, čime je povećana stabilnost društva i ekonomija ovih azijskih država.

Mada je zelena revolucija znatno smanjila glad i siromaštvo u mnogim delovima sveta, ona je dovela do značajnih promena političkih i ekonomskih tokova u svakoj zemlji koja je prihvatila njena dostignuća. Sjedinjene Države su podsticale širenje zelene revolucije u svim delovima sveta, budući da su na početku hladnog rata nastojale da spreče širenje komunizma (uticaj SSSR) i ostvare druge ekonomske i spoljnopolitičke ciljeve. To se jasno vidi iz inauguralnog govora američkog predsednika Harija Trumana 1949. godine, u kojem on ističe značaj povećanja proizvodnje hrane (Truman, 1949). SFR Jugoslavija je bila jedna od nerazvijenih zemalja koja je u šestoj i sedmoj deceniji prošlog stoleća zabeležila buran razvoj poljoprivrede zahvaljujući pomoći SAD i drugih država iz Atlantskog saveza. Iz tog vremena datiraju veliki poljoprivredni kombinati i značajni poljoprivredni instituti koji u Srbiji i danas značajno utiču na razvoj poljoprivrede i istraživanja u toj oblasti.

NOVI TALAS BIOTEHNOLOGIJE – GMO

Donedavno se termin biotehnologija prevashodno odnosio na prehrambenu industriju i poljoprivredu, ali je u nekoliko poslednjih decenija proširen i na rekombinantne tehnike DNK (Simonović, 2011, str. 15). Biotehnologija obuhvata discipline kao što su genetika, molekularna biologija, biohemija, embriologija, citologija, hemijsko inženjerstvo, informacione tehnologije, robotika (Simonović, 2011, str. 15). Genetičke modifikacije (GM) rezultat su različitih tehnika i zavise od rekombinantne DNK i tehnologija kao što je izolacija gena, čišćenje i inženjerstvo promotora i transformacija pomoću bakterijskih plazmida, virusa ili drugih vektora (Brankov – Papić, 2013).

Osobine koje se savremenim biotehnološkim metodama unose u biljku mogu se razvrstati na nekoliko grupa (Simonović, 2011, str.18-19).

A) U prvu grupu spadaju osobine koje omogućavaju smanjenje proizvodnih troškova i profitabilnosti proizvodnje uzgajanjem useva otpornih na herbicide, bolesti, štetočine i abiotički stres. Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera jeste suzbijanje korova, budući da oni umanjuju prinos gajenih useva. Danas je suzbijanje korova zasnovano na brojnim agrotehničkim merama, a jedna od njih je primena herbicida. U prometu se nalazi veliki broj herbicida različitog spektra delovanja. Dele se prema hemijskom sastavu, načinu delovanja, vremenu primene, specifičnosti delovanja i dr. Sa stanovišta pojeftinjenja proizvodnje, važni su pesticidi koji uništavaju veliki broj biljnih vrsta zbog toga što je jedan preparat dovoljan da se suzbiju korovi u usevu ako je gajena vrsta otporna na njegovo delovanje. Otuda se novim tehnologijama u gajene biljke unose geni za otpornost na određeni herbicid, najčešće je reč o totalnom herbicidu raundapu. Do sada su stvoreni transgeni kukuruz, soja, pamuk, uljana repica, šećerna repa, pirinač, lan otporni na herbicide.

Gajene biljke sadrže manje prirodnih, endogenih pesticidnih sastojaka nego njihovi divlji srodnici (Simonović, 2011, str. 285). Otuda se i došlo na ideju da se otpornost gajenih useva na štetne insekte postigne ugrađivanjem u biljku gena odgovornog za stvaranje supstanci smrtonosnih za insekte kao što je Bt-toksin koji potiče od zemljišne bakterije Bacillus thuringiensis, čiji sojevi stvaraju prirodni pesticid (insekticidni protein). Od svih osobina transgenih biljaka do sada je za poljoprivrednu proizvodnju najvažnija otpornost na herbicide.

B) U drugoj grupi su osobine koje se odnose na hranljivu vrednost, ukus biljke (ploda), trajnost plodova i njihovo sazrevanje, boju, miris i produženu svežinu ukrasnih biljaka. Primer promenjenog kvaliteta ploda je flavr savr paradajz, koji je dugo ostajao čvrst, a stvoren je u poslednjoj deceniji prošlog veka. Ovde spada i zlatni pirinač, suncokret sa visokim sadržajem oleinske ili niskim sadržajem linolne kiseline u ulju ili duvan bez nikotina.

V) Unošenjem određenih osobina (gena) u biljke dolazi do promene načina korišćenja useva koji postaje svojevrsna fabrika hemijskih sastojaka važnih za farmaciju i industriju. Važni proizvodi GM biljaka su terapeutski proteini (tretiranje bolesti, vakcine), tekstilna vlakna, razgradiva plastika i dr.

Posebno treba istaći značaj terminator tehnologije kojom se ograničava korišćenje GM biljaka tako što seme koje one donose ne može da klija (Simonović, 2011. str. 335). Cilj primene ove tehnologije je da zaštiti ekonomske interese i autorska prava proizvođača GM biljaka. Drugim rečima, poljoprivrednici svake godine moraju da kupuju seme od kompanija koje su vlasnici sorti. Mada se terminator tehnologija još uvek ne primenjuje u praksi, ona bi, ako zaživi, mogla da autorska prava selekcionera prevede u monopol i tako dovede u težak položaj male proizvođače koji se oslanjaju na autohtone sorte čije seme proizvode generacijama.

ZELENA REVOLUCIJA VS. GENSKA REVOLUCIJA

Ako se uporede razvoj i dostignuća zelene revolucije sa razvojem i dostignućima najnovije genske revolucije, možemo uočiti izvesne sličnosti i razlike između njih. Genska i zelena revolucija neodvojive su od primene nauke i tehnologije radi dobijanja novih sorti koje imaju određene prednosti u odnosu na starije; utiču na razvoj semenske industrije i svetske poljoprivrede i, uprkos velikim naporima SAD, zbog različitih razloga, ni zelena ni genska revolucija nisu se proširile u sve delove sveta (Wu and Butz, 2004. p. xxiii). Postoje i razlike između zelene i genske revolucije. Najpre, nivo tehnologije koja se primenjuje za dobijanje transgenih biljaka znatno je viši od nivoa tehnologija zelene revolucije; zatim seme transgenih useva dobija se prvenstveno u privatnim kompanijama, dok su nove sorte zelene revolucije uglavnom dolazile sa univerziteta i državnih istraživačkih programa. Na kraju, politička klima u kojoj nauka može da utiče na svet uvođenjem novina značajno se promenila od zelene revolucije do danas (Wu and Butz, 2004. p. xxiii).

U pogledu ponašanja javnosti prema novinama u oblasti poljoprivrede nekada i sada čini se da su promene koje je donela zelena revolucija lakše i mirnije prihvaćene nego uvođenje transgenih organizama. I to zbog bar dva glavna razloga. Prvi se odnosi na neizvesnosti oko uticaja GMO na prirodne ekosisteme i na zdravlje ljudi i životinja što primenu tehnologije dobijanja transgenih biljaka kvalifikuje kao ekološki rulet (Brankov, 2005, str. 103). Drugi se tiče ekonomskih posledica uvođenja GM useva na siromašne zemlje, koje neće moći lako da osvoje i primene nove skupe tehnologije.

ZAKLJUČAK

Poljoprivreda je prošla dug razvojni put, ali sve doskoro ona suštinski nije menjala svoju fizionomiju. U 20. stoleću desile su se dve velike promene – zelena revolucija i genska revolucija, koje su trajno promenile ulogu poljoprivrede u društvu, budući da ona više nije način života i privređivanja, već jedna grana industrije. Današnja poljoprivreda prožima se sa biotehnologijom i važan je činilac globalizacije u kojoj je savremena tehnika postala „metafizika na vrhuncu” (Jauković, 2002). Uvođenje poljoprivrede u ekonomiju visokih tehnologija na početku 21. stoleća sve je izraženije, a globalizacija proizvodnje hrane i njena kontrola putem patentnih prava dobija sve veći politički značaj.

Literatura:

  • Brankov-Papić, T. 2013. Hrana budućnosti ili bioterorizam. Beograd: Službeni glasnik.
  • Cleaver, H.M.J. 1972. The Contradictions of the Green Revolution. The American Economic Review,pp. 177-186.
  • Cochrane, W. 1979. The Development of American Agriculture.Minneapolis: University of Minnesota Press.
  • Darrell, A., Williams, R., & Williams, G.G. 1977. History of Chemical Fertilizer Development. Soil Science Society of America Journal, 41, pp. 260-265.
  • Darvin, Č. 1985. Postanak vrsta.Beograd: Nolit. prevod: N. Divac.
  • Dimitri, C., Effland, A., & Conklin, N. 2005. The 20th CenturyTransformation of US Agriculture and Farm Policy. United States: Department of Agriculture. FAOSTAT Preuzeto sa faostat.fao.org/site/339/default.aspx 2014 Jun 30.
  • Jauković, S. 2002. Tehnika kao medijum globalizacije. Predavanje održano u Domu kulture Studentski grad 3. 6.
  • Malthus, R.T.(1798). An Essay on the Principle of Population. As it affects the future improvement of society with remarks on the speculations of Mr. Godwin, M. Condorcet, and other writers. Preuzeto sa www.esp.org/books/malthus/population/malthus.pdf 2014 Jun 30.
  • Perkins, H.J. 1997. Geopolitics and the green revolution. Oxford: Oxford University Press.
  • Simonović, A. 2011. Biotehnologija i genetičko inženjerstvo biljaka. Beograd: NNK internacional.
  • Truman, H. (1949). Inaugural Address. Preuzeto sa www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=13282 2014 Jun 30.
  • Wu, F., & Butz, W.P. 2004. The future of genetically modified crops. Lessons from the Green Revolution. Santa Monica, USA: RAND Corporation.
  • Žakob, F. 1978. Logika živog.Beograd: Nolit. prevod: D. Marucić - Pavlović.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Objavljeno u Vojno-tehničkom glasniku 2014, godina 62, sv. 4.


UREDBA EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA o novoj hrani
Bruxelles, 5. studenoga 2015. (OR. en)




PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije


OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar