Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Srbija

13.01.2013

Čije su naše oranice

Prvi Prvi na Skali
https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

Mađarska zabranila prodaju zemlje strancima, mogu li naši političari da na ovako radikalan način preseku ovaj problem


Dolazak prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata koji namerava da investira u poljoprivredu nametnuo je pitanje čije su naše oranice. Jer, ovom investitoru država nudi da postane vlasnik 80 odsto u osam društvenih poljoprivrednih preduzeća sa oko 9.000 hektara zemlje.

Pitanje vlasništva nad oranicama nije bez osnova ako se zna da, po Ustavu, stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. Međutim, uprkos ovoj ustavnoj odredbi, stranci su kod nas postali vlasnici zemlje i to preko poljoprivrednih preduzeća koja su kupovali u procesu privatizacije.

I ne samo to. Po slovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za nekoliko godina i strani državljani, fizička lica, moći će da postanu vlasnici pod istim uslovima kao i naši građani.

Druge zemlje nisu bile toliko liberalne kada je ovaj nacionalni resurs u pitanju.

Naš severni sused bio je najradikalniji u njegovoj odbrani. Mađarska, punopravna članica EU, odlučila je da trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište. Uoči katoličkog Božića mađarski parlament usvojio je ustavne amandmane koji to predviđaju.

Vlada je ovaj korak nazvala „istorijskim”, mada analitičari procenjuje da bi on mogao da dovede do trvenja sa EU, prenosi AFP.

Ustav će da štiti mađarsku zemlju kao nacionalno blago, naše zajedničko nasleđe i osnovu našeg života – objavilo je tim povodom mađarsko ministarstvo za ruralni razvoj.

Vlada Mađarske ističe da je došla nova era za domaću poljoprivredu i da zemljište mora da se zaštiti od stranih, ali i domaćih, špekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na račun domaćih farmera.

Stranci su, inače, već bili onemogućeni da kupuju mađarsko poljoprivredno zemljište na osnovu privremene mere, koja je bila deo pristupnog sporazuma za ulazak Mađarske u EU iz 2003. godine.

Cilj te mere je bio da se izbegne nagli rast cena mađarskog poljoprivrednog zemljišta ne bi li se postepeno dostigle cene zemljišta u EU, uključujući i susednu Austriju. Ovoj meri važnost je isticala 2011, ali je ona u međuvremenu produžena do aprila 2014.

Za razliku od severnog suseda Srbija, koja nije ni član EU, a nema čak ni odobren datum za početak pregovora za članstvo, odlučila je da prodaje zemlju stranim državljanima!

Da li mi uopšte želimo da štitimo ovaj nacionalni resurs kao naš severni sused i neke druge zemlje i da li smo u toj borbi spremni na tako radikalna rešenja kakva je preduzela Mađarska. Odgovor na ovo pitanje treba da daju političari.

U Ministarstvu poljoprivrede, iako su svesni ovog problema, zvanično još ne predlažu nikakvo rešenje. Bilo je razmišljanja da se sa svih 27 članica Unije zatraži izmena datog obećanja, ali i da se donese zakon koji bi ograničio veličinu poseda koji mogu da kupe strani državljani ili da im se vlasništvo nad zemljom omogući uz uslov da imaju prebivalište na teritoriji Srbije.

Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije, smatra da bismo trebali da obnovimo pregovore sa Briselom o ovom pitanju. Ukoliko njihovi pritisci budu veliki trebalo bi da tražimo da se strancima omogući kupovina zemlje tek posle pet ili deset godina od našeg ulaska u EU. Ukoliko ne budu, on je za radikalan mađarski stav – zakonom zabraniti prodaju zemlje strancima.

Zašto su tranzicione zemlje uvele ograničenja o prodaji zemlje?

– Zato što je zemlja bila jevtina i što je pretila opasnost da bude rasprodata budzašto. To je urađeno u Rumuniji i stranci su tamo doneli GMO tehnologiju. Mađarska je isto tako olako posle pada socijalizma prodavala zemlju pa je izgubila suverenitet u zapadnoj Mađarskoj. Posle je reotkupljivala tu istu zemlju. I kod nas je zemlja u privatizaciji otišla za male pare. Cena joj je, preračunato, bila od 200 do 500 evra po hektaru, a sada šeici kupuju, u aranžmanu od države, po 12.500 evra po hektaru. U nekim delovima Bačke hektar već sada košta 20.000 evra po hektaru – kaže Prostran.

Ukoliko se neka mera ne preduzme samo je pitanje trenutka kada će stranci početi da kupuju oranice. Jer, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji tako nešto predviđa, ratifikovale su praktično sve zemlje članice Evropske unije. To jedino još nije učinila Litvanija, a to bi moglo da se dogodi svakog trenutka.

Po slovu tog sporazuma, nakon četiri godine od trenutka kada ga i poslednja zemlja članica ratifikuje, već u 2017. ili 2018. godini, mi bismo trebali, kako je izričito navedeno, da dozvolimo strancima, građanima Unije, da pod istim uslovima kao i domaća lica, kupuju zemlju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sada postoji zabrana za tako nešto, moraće da se izmeni.

Druge zemlje ni izbliza nisu ispregovarale ovako kratke rokove, pogotovo ne nezavisno od članstva u Uniji. U slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi je 12 godina od datuma ulaska u EU.

Nijedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje zadržale su moratorijum na takvu prodaju zemljišta i posle toga. Hrvatska, iako postaje član za nekoliko meseci, još pregovara o pitanju prodaje zemljišta.

Jovana Rabrenović
Izvor: Politika

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar