Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Svet

29.04.2020

Gardijan otkriva: Sistem useva predviđen u Monsantu uništiće američke farme

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Interni dokumenti opisuju kako se profitira od gubitaka poljoprivrednika i suprotstavljanja nezavisnim ispitivanjima



Američki poljoprivredni gigant Monsanto i nemački hemijski gigant BASF godinama su bili svesni da će njihov plan o uvođenju novog poljoprivrednog semenskog i hemijskog sistema verovatno dovesti do štete na mnogim američkim farmama, pokazuju interni dokumenti u koje je imao uvid časopis Gardijan.

Rizici su umanjivani čak i dok su planirali kako da profitiraju od farmera koji će kupiti Monsanto nova semena samo da bi izbegli štetu, pokazali su dokumenti otkriveni tokom nedavne uspešne tužbe od 265 miliona dolara koju je farmer iz Misurija podneo protiv obe firme.

Dokumenti, od kojih neki datiraju više od decenije, takođe otkrivaju kako se Monsanto usprotivio da proizvode testira treća strana kako bi izbegao stvaranje podataka koji bi mogli zabrinuti regulatore.
A u nekim internim mejlovima zaposleni su se šalili o deljenju "vudu nauke", uz nadanje da neće biti "u zatvoru".

Novi sistem useva koji su razvili Monsanto i BASF osmišljen je tako da odgovori na činjenicu da su milioni jutara poljoprivrednih površina u SAD zarasli u korov otporan na Monsantove herbicide na bazi glifosata, najpoznatijeg kao raundap. Saradnja između dve kompanije izgrađena je oko drugog herbicida koji se zove dikamba.

Dicamba Goes On Trial: The History Behind Monsanto’s Friendship ...

Karikatura: St. Louis Public Radio

Poljoprivrednici su mogli da prskaju glifosatnim herbicidima, kao što je raundap, useve koje je Monsanto genetički modifikovao da prežive prskanje pesticidom. Ovaj sistem useva "tolerantnih na glifosat" bio je popularan kod poljoprivrednika širom sveta, ali je doveo do široke otpornosti korova na glifosat.

Novi sistem koji su promovisali Monsanto i BASF na sličan način omogućava poljoprivrednicima da mogu direktno da prskaju dikambom genetički modifikovanu soju i pamuk koji su otporni na dikambu. Korov na poljima umire, ali usevi ne.

Dikamba je u upotrebi od 1960-ih, ali tradicionalno se koristi umereno i ne na usevima koji rastu jer ima trag isparivanja - kreće se daleko od mesta gde je prskana - posebno u toplim mesecima. Kako se kreće može oštetiti ili ubiti biljke preko kojih pređe.

Kompanije su 2011. godine najavile da sarađuju u razvoju sistema useva koji su tolerantni na dikambu, međusobno izdajući dozvole, a BASF je pristao da isporuči formulisane herbicidne proizvode dikambe Monsantu.

A chemical plant in Schwarzheide, Germany, owned by BASF, which has partnered with Monsanto on a dicamba-tolerant cropping system

Kompanije su navele da će praviti nove formulacije dikambe koje će ostati tamo gde su prskane i neće isparavati poput prethodne formulacije. Dobrom obukom, specijalnim mlaznicama, zaštitnim zonama i drugim praksama "upravljanja" kompanije su uverile regulatore i poljoprivrednike da će novi sistem na tržište doneti "zaista dobre formulacije prilagođene poljoprivrednicima".

Ali na privatnim sastancima koji datiraju iz 2009. godine, podaci pokazuju da su poljoprivredni stručnjaci upozoravali da plan razvoja sistema tolerantnih na dikambu može imati katastrofalne posledice. Stručnjaci su rekli Monsantu da će poljoprivrednici verovatno raspršivati stare isparljive verzije dikambe na nove useve tolerantne na dikambu. Čak su i nove verzije još uvek dovoljno isparljive da se kreću od specijalnih polja pamuka i soje na useve koji rastu na drugim farmama.

Ono što je posebno važno, prema sistemu koji su osmislili Monsanto i BASF, samo poljoprivrednici koji kupuju Monsantovo seme pamuka i soje tolerantno na dikambu biće zaštićeni od oštećenja nanosom dikambe. Ostali farmeri pamuka i soje i farmeri koji uzgajaju sve od pšenice do lubenica bili bi izloženi riziku od dikambe koja bi na njih slučajno dospela.

Prema izveštaju koji je za Monsanto pripremljen 2009. godine kao deo konsultacija sa industrijom, očekivalo se takvo "kretanje dikambe mimo cilja", zajedno sa "gubitkom useva", "tužbama" i "negativnim publicitetom oko pesticida".

Dokument iz 2015. godine pokazuje da su, prema sopstvenim projekcijama Monsanta, procenili da će broj zahteva za odštetu poljoprivrednika zbog dikambe biti ukupno više od 10.000 slučajeva, uključujući 1.305 u 2016. godini, 2.765 u 2017. godini i 3.259 u 2018. godini.

PRVI PRVI NA SKALI Kragujevac

I Monsanto i BASF branili su svoje proizvode i svoje različite uloge u donošenju novog sistema useva tolerantnih na dikambu na tržište. U BASF su rekli da je dikamba bezbedna "kada se pravilno koristi" i da je važno sredstvo za poljoprivrednike. Monsanto je saopštio da je njihov herbicid "ikstendimaks" dikamba "sveobuhvatno procenjen" od strane Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) i da je utvrđeno "da ne predstavlja nerazumne rizike od kretanja van cilja kada se koristi u skladu sa uputstvima na etiketi".

Nekoliko miliona jutara useva oštećeno je dikambom, prema procenama industrije. Više od 100 američkih poljoprivrednika učestvovalo je u parničnom postupku na saveznom sudu koji tvrde da je saradnjom Monsanta i BASF-a stvoren "neispravan" sistem useva koji je oštetio voćnjake, bašte, organska i neorganska poljoprivredna polja u više država.

Prvo suđenje zbog štete uzrokovane dikambom završeno je u februaru presudom porote protiv Monsanta i BASF-a u vrednosti od 265 miliona dolara. Dokumenta u koja je Gardijan imao uvid dobila je sudskim nalogom advokatska firma koja je pobedila u tom slučaju.

Porota je presudila u korist farmera breskvi iz Misurija Bila i Deniz Bejder koji su tvrdili da su postupci kompanija dovele do nanosa dikambe koja je oštetila 30.000 stabala breskve i uništila njihovu 34 godine staru porodičnu farmu.

Bill Bader shows a comparison between a healthy peach, right, next to one of the smaller peaches that have been a common sight in his orchard, near Campbell, Mo.

Postupci kompanija kojima se podsticalo obilno prskanje dikambom na velikim površinama stvorili su "ekološku katastrofu", rekao je poroti advokat Bejderovih Bil Rendls.

Nemački vlasnik BASF i Monsanta, Bajer AG, negirao je odgovornost i rekao da planira da uloži žalbu na presudu u slučaju farmera breskvi. Izjavio je da su njihovi proizvodi bezbedni i efikasni ako se pravilno koriste.

Bajer se takođe bavi hiljadama tužbi prema kojima njihovi herbicidi na bazi glifosata izazivaju rak. Do sada su tri porote donele presudu da je raundap kancerogen i da je Monsanto sakrio rizike.

Baš kao što je to učinio Monsanto u parničnom postupku vezanom za raundap, Monsanto i BASF su pokušali da sačuvaju većinu dokumenata koje su u parničnom postupku o dikambi predali sa oznakom poverljivo. Otprilike 180 dokumenata je bilo otpečaćeno i citirano na suđenju sa Bejderovima.

"Ti dokumenti su nešto najgore što sam ikada videla u bilo kom slučaju na kom sam radila", rekla je advokat Endži Splitgerber, bivši branilac duvanske industrije, koja radi sa Rendlsom u firmi Rendles i Splitgerber. "Mnogi su stavili na papir zastrašujuće".

Profit

Iako su radili zajedno na dobijanju regulatornog odobrenja za seme tolerantno na dikambu, i Monsanto i BASF su razvili svoje posebne herbicide na bazi dikambe koji će se koristiti sa tim usevima. Seme je odobreno za sadnju 2016. godine, ali kompanije nisu mogle da dobiju regulatorno odobrenje da započnu prodaju novih herbicida pre 2017. godine.

Univerzitetski stručnjaci su od samog početka bili skeptični prema novom planu upotrebe dikambe, ali postali su još zabrinutiji kada su semena tolerantna na dikambu komercijalizovana pre novih formulacija. Kao što su kritičari predviđali, poljoprivrednici koji su kupili novo seme počeli su da prskaju svoja polja starim formulacijama dikambe uprkos etiketama na kesama semena, koje im zabranjuju da to rade.

U i-mejlu iz aprila 2015. godine, čovek iz Monsantove ekipe za insekte napisao je kolegama:

"Potencijalni problemi sa "ikstendom" i uzgajivačima koji mešaju polja, prskaju pogrešna polja itd“. Napomenuo je, naizgled u šali, da je sarađivao sa "grupom odmetnika" kako bi "lansirao tehnologiju bez etiketa i misli da će nas jedna nalepnica sačuvati zatvora".

Dokumenti pokazuju da su obe kompanije bile ushićene zbog potencijala za zaradu u novom sistemu. BASF je projektovao da će novi herbicid dikamba biti "brend vredan 400 miliona dolara za dve godine", pri čemu će prodaja do maja 2017. godine biti veća od 131 miliona dolara, a bruto profit od 45 odsto.

Kako pokazuju dokumenti, kompanije su videle priliku i u prodaji poljoprivrednicima koji uzgajaju soju i pamuk, kojima nisu bile potrebne ili nisu želeli posebno seme tolerantno na dikambu, ali su bili ubeđeni da ih kupe radi zaštite useve od nanosa dikambe.

Ta je strategija zapažena u više dokumenata. U jednom ažuriranju strategije BASF 2016, kompanija je navela "odbrambenu sadnju" kao "potencijalnu tržišnu priliku". Monsanto je takođe video "nove korisnike" u poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu od nanosa dikambe.

U jednoj razmeni i-mejlova u novembru 2016. godine, distributer Monsanta je primetio da su "sve pritužbe zbog štete usled nanosa dikambe" povećavale potražnju za Monsantovim semenom tolerantnim na dikambu. Izvršni direktor Monsanta odgovorio je: "Ove godine imamo više potencijala nego što sam ikada video od 2009. godine".

U i-mejlu iz 2017. godine predstavnik Monsanta za razvoj tehnologije rekao je kolegama:

"Mislim da možemo značajno da rastemo i pozitivno utičemo na rezultat 2017. godine ako se obratimo svim ljudima koji imaju štetu zbog nanosa dikambe. Većina ovih ljudi su bili zainteresovani za tehnologiju i mogu sa neutralnošću gledati na štetu koja utiče na prinos i u mnogim slučajevima postati novi korisnici".

U svojoj izjavi Gardijanu, Monsanto je negirao da su planirali da im ljudi koji su imali štete zbog nanosa dikambe postanu novi korisnici. Gardijan je zatražio od Monsanta da prokomentariše upozorenja iz 2009. godine po kojima bi njihov plan za razvijanje sistema useva tolerantnih na dikambu mogao naneti štetu farmama. Monsanto je rekao da je to laž i da oni stoje iza svog sistema. Kompanija je saopštila da„ "odgovornost upravljanja shvata vrlo ozbiljno kada uvodi bilo koju novu tehnologiju".

Soybean fields in Arlington, Wisconsin, in August 2018, are among those which have been examined for possible damage from dicamba drift

Izbegavanje testiranja

Niz i-mejlova pokazuje napore kompanije Monsanto da blokira neka nezavisna ispitivanja novih herbicida dikambe od strane univerzitetskih stručnjaka, delimično zbog straha da će testovi sprovedeni spolja poremetiti napore kompanije da dobije odobrenje proizvoda od EPA. Agencija je bila svesna zabrinutosti zbog isparavanja i Monsanto je želeo da ubedi EPA da su te brige neosnovane.

U februaru 2015. godine, Tina Bakta, koja je na čelu tima za globalno razvijanje hemije u Monsantu, napisala je kolegama:

"Svi ste svesni stvari koje EPA čuje od univerzitetskih stručnjaka na državnom nivou... Imajući takav uticaj na saveznom nivou, naše rukovodstvo je odlučilo da povuče deo univerzitetskog testiranja formulacija "isktend" i "ikstendimaks" kako bi se osiguralo da ove formulacije budu nepromenjene".

U martu 2015. godine, Monsantov stručnjak za suzbijanje korova Džef Travers napisao je:

"Dikamba je pod velikim nadzorom EPA upravo zbog istraživanja koje su sprovele treće strane oko područja nanosa i isparavanja. Zbog toga, najviše rukovodstvo regulatornih i pravnih propisa je preduzelo korake da spreči kretanje dikambe izvan mesta prskanja dok EPA pregleda naše podatke. Ovo uključuje moratorijum na testiranje naše glavne formulacije koja je sadržana u vaporgrip tehnologiji. Ne smemo da dozvolimo da se dikamba pojavi na susednim poljima jer bi to rezultiralo negativnim publicitetom".

Bayer and BASF face lawsuits over dicamba, made by Monsanto | Fortune

Dva meseca kasnije, u aprilu 2015. godine, Robert Montgomeri iz Monsanta, koji je radio na razvoju tehnologije u Tenesiju, napisao je kolegama da je naučnik za suzbijanje korova sa Univerziteta u Arkanzasu pitao da li bi Monsanto obezbedio "nekoliko mililitara" svog "ikstend" dikamba herbicida za testiranje na univerzitetu. Montgomeri je rekao da je naučniku za suzbijanje korova rečeno da Monsanto "ove godine ne testira formulacije zbog poteškoća u proizvodnji količina koje bi omogućile šire ispitivanje".

Džozef Sendbrink, menadžer za razvoj tehnologije u Monsantu, odgovorio je:

"Ha-ha-ha. Poteškoće u proizvodnji dovoljnih količina za testiranje na terenu. Ha-ha-ha, gluposti".

U svojoj izjavi Monsanto je rekao da je "omogućio brojne testove trećim stranama" pre i nakon odobrenja EPA.

Monsanto je dodao da su i-mejlove u kojima su pojedinci povremeno koristili "skraćenice ili kolokvijalizme" advokati namerno odabrali na nedavnom suđenju i to "ne umanjuje činjenicu da su proizvodi o kojima govorimo temeljno testirani i odobreni (dva puta ) od strane EPA".

Kao što su neki predviđali, pritužbe na štetu zbog nanosa dikambe povećale su se nakon što je Monsanto 2016. godine predstavio svoja nova semena, pa čak i nakon što su 2017. godine Monsanto i BASF uveli nove formulacije herbicida. Pritužbe na kretanje dikambe izvan prskanih područja su nastavljene.

U izveštaju BASF-ovog "stručnjaka za inovacije" iz jula 2016. godine navodi se:

"Verovatno postoji ogroman oblak dikambe koji pokriva ceo jugoistočni Misuri. Ta tempirana bomba napokon je eksplodirala! Razmere štete su ogromne".

Izveštaj kaže dalje:

"Uzgajivači su zabrinuti zbog pitanja isparavanja dikambe koja se pojavila u celom području".

Krajem 2017. godine, niz i-mejlova Monsanta se odnosio na "potpunu štetu koju smo videli".

Visok nivo štete doveo je do toga da je EPA u 2018. godini postavila nova ograničenja upotrebe herbicida dikamba, iako je agencija produžila registraciju do 20. decembra 2020. Monsanto, BASF i Korteva, koja takođe prodaje dikamba proizvod, nadaju se da će registracije biti obnovljene.

Zbog zabrinutosti poljoprivrednika da bi nanos dikambe kontaminirao parcele voća i povrća, interni dokumenti pokazuju da su Monsanto i BASF osmislili plan da zatraže od EPA da dozvoli da se određene količine ostataka dikambe smatraju dozvoljenim kod useva kao što su paradajz, krompir, grožđe i ostala hrana za koju se očekuje da slučajno bude izložena prskanju dikambom.

EPA je rekla da je od uvođenja Monsantovih novih semena agencija dobila 1.851 "pojedinačni" i 2.221 "združeni" izveštaj o štetama, i upozorila da to verovatno neće biti konačan broj.

- EPA shvata veoma ozbiljno izveštaje o šteti na usevima povezanim sa upotrebom dikambe. Radimo sa državama i registrantima kako bismo bolje razumeli problem, tako da možemo da se pozabavimo problemom nedozvoljenog nanosa. Uzimajući u obzir prijavljene incidente, preispitujemo trenutna ograničenja upotrebe koja se nalaze na etiketi da bismo videli kakve promene mogu da se izvrše kako ne bi došlo do neželjenih izlaganja, izjavio je portparol EPA.

Rendls, advokat Bejderovih, je kazao da su poljoprivrednici zabrinuti zbog stalne štete. "Dikamba je problem koji je mogao biti rešen", rekao je. "Umesto toga, dozvolili su da to postane katastrofa. Oni su pogrešno upravljali ovim od početka do kraja".

"To je ogroman problem", rekao je proizvođač organskih proizvoda iz Kanzasa Džek Gajger. On je ispričao da su njegove farme pšenice, kukuruza i soje više puta pogođena nanosima dikambe. "Dikamba će učiniti da raundap izgleda bezazleno".

BASF: Dikamba "je bezbedna ako se pravilno koristi"

U svom saopštenju, BASF kaže: "BASF veruje da je dikamba bezbedna kada se pravilno koristi sledeći uputstva sa etikete i smernice za upravljanje i da je važno sredstvo za poljoprivrednike koji se sve više bore protiv otpornog korova".

BASF i Monsanto su različiti entiteti i bilo kakav pokušaj da se BASF-u pripiše bilo kakvo neodgovorno ponašanje Monsanta potpuno je pogrešno. Na nedavnom suđenju porota je donela kaznene zaključke za odštetu protiv Monsanta, a ne BASF-a. Iz svih razloga koje je BASF objasnio na sudu, BASF se ne slaže sa presudom prvostepenog suda da je BASF odgovoran za ponašanje Monsanta.

Ovaj članak je ažuriran 31. marta kako bi se razjasnilo da su interni i-mejlovi opisani u četvrtom paragrafu bili od BASF-a i Monsanta.

Autor Keri Gilam
Foto: Annegret Hilse, Tom Polansek/Reuters; Bryce Gray/AP; Fortune

Prevod i obrada: Minja i Dejan Milošević/Prviprvinaskali.com
Izvor: Gardijan

ARHIVA PPNS

IZNEVERENA OBEĆANJA GM USEVA - ISTRAŽIVAO NJUJORK TAJMS



NEDOSTACI U EFSA-INOJ PROCENI RIZIKA - PRIMERI OSAM GM USEVA

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: SRBIJA

GOLI JE CINIZAM ’PREPORUKA’ DA SE TRČI OKOLO PO TUĐA ZNANJA I TEHNOLOGIJU!

ZNATE LI VI ŠTA JE TO ČERI PARADAJZ? MODIFIKACIJA GENA JEDNE ODVRATNE ŽIVOTINJE I JEDNE BILJKE 

 

DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)

PO ZAKONU O GMO, U SRBIJI ZABRANJENO OKO ČETIRI TONE POŠILJAKA, ALI KONTROLISANO TEK 4-7% OD 2013. DO 2017.

 

VIKILIKS: SRBIJA - NOVI ZAKON O GMO NE PODLEŽE STO, VLADA OBEĆAVA DA ĆE GA IZMENITI VREMENOM


 

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

 

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 


ARHIVA PPNS

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije

 

PPNS/O GMO/EVROPA

 

PPNS/O GMO/SVET

 

PPNS/O GMO VIDEO

 

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


PRVI PRVI NA SKALI 
FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar