Optimizacija zdravstva: Uključite se u dijalog

Optimizacija zdravstva: Uključite se u dijalog

Izrada masterplana

Izrada Plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan zdravstva) pokrenuta je 2019. godine, sa ciljem poboljšanja kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite, uz značajne uštede i povećanje ekonomske efikasnosti nacionalnog zdravstvenog budžeta, po uzoru na najbolje međunarodne prakse uz uvažavanje situacije na terenu u Srbiji.

Imajući u vidu globalne promene u načinu života ljudi, pre svega ubrzano starenje stanovništva i produžetak očekivanog trajanja života, ključni izazovi razvoja ogledaju se u potrebi prilagođavanja načina pružanja zdravstvene zaštite, jer će sve veći broj starijih ljudi sa više hroničnih bolesti zahtevati drugačija lečenja i drugačiji način pružanja zdravstvenih usluga.

Kako bi se poboljšali ishodi lečenja, potrebna je bolja koordinacija zdravstvene zaštite i racionalnija upotreba resursa i unapređenje sistema finansiranja. S tim u vezi, kao posebni ciljevi Masterplana utvrđeni su približavanje mesta pružanja usluge pacijentu na nivou primarne zdravstvene zaštite, povećanje efikasnosti zdravstvenih ustanova, i poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga, uz održivost zdravstvenog sistema.

U prvom koraku izrade Masterplana napravljena je Mapa zdravstvenog konteksta Republike Srbije, tj. analiza trenutnog zdravstvenog sistema u Republici Srbiji, procena zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba i navika stanovništva, analiza kapaciteta zdravstvenih ustanova i njihovih ljudskih i materijalnih resursa, dostupnosti zdravstvene zaštite, kao i procena kretanja ovih parametara u narednom periodu.

Zatim su održane konsultacije sa ključnim javnostima koje su neposredni i posredni korisnici usluga ili akteri u zdravstvenom sistemu (pacijenti, zaposleni, lokalna samouprava, mediji, stručna i akademska javnost, privreda i nevladin sektor), i sprovedena istraživanja stavova zaposlenih (rukovodioci zdravstvenih ustanova, lekari, medicinske sestre i tehničari, biohemičari, stomatolozi i farmaceuti), lokalnih samouprava i privrede, kao i fokus grupe sa građanima, privredom i javnim sektorom.

Na osnovu analiza i istraživanja, izrađen je predlog optimizacije mreže zdravstvenih ustanova po regionima, napravljene su osnovne strateške smernice za svaki nivo zdravstvene zaštite po tipu pružaoca zdravstvenih usluga, uspostavljena je kategorizacija bolnica, predlog nove organizacije i predlog metodologije za optimizaciju, uzevši u obzir sredinu između prosečnih i najboljih rezultata po pojedinom tipu pružaoca zdravstvenih usluga.

Konačno, objavljen je predlog Masterplana zdravstva na sajtu www.optimizacijazdravstva.rs putem kojeg sve zainteresovane strane mogu da se uključe u javne konsultacije i dostave svoje predloge i komentare za unapređenje Masterplana pre njegovog konačnog usvajanja od strane Ministarstva zdravlja.

Javne konsultacije o Masterplanu zdravstva

Istraživanja i analize

Kao polazna tačka za izradu Plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova, sprovedeno je više desetina istraživanja i analiza na osnovu kojih je kreirana procena zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba i navika stanovništva, kapaciteta zdravstvenih ustanova i njihovih ljudskih i materijalnih resursa, dostupnosti zdravstvene zaštite i izazova u radu zdravstvenih ustanova, uz uvažavanje specifičnih odlika različitih regiona u Srbiji.

Desk istraživanje je podrazumevalo prikupljanje i obradu svih relevantnih podataka od 350 zdravstvenih ustanova, Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdavstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ i drugih izvora. Analizirani su zdravstveni i demografski trendovi, infrastruktura, oprema, ljudski resursi, menadžment, finansije, komunikacije i zakonski okvir.

Sprovedena su istraživanja i/ili konsultacije o zdravstvenom sistemu sa strukovnim komorama:

  • Komora zdravstvenih ustanova
  • Lekarska komora
  • Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara
  • Komora biohemičara
  • Stomatološka komora
  • Farmaceutska komora
  • Privredna komora Srbije - Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost

Dodatno, sprovedeno je istraživanje stavova lokalnih samouprava, a u saradnji sa agencijom Ipsos, sprovedeno je i reprezentativno istraživanje stavova građana, kao i dodatne fokus grupe sa građanima, privredom i javnim sektorom.

Organizovano je 8 radionica i više predavanja na temu optimizacije zdravstva u okviru Godišnjeg savetovanja Komore zdravstvenih ustanova Srbije u Vrnjačkoj banji koje je okupilo više od 500 učesnika iz zdravstvenog sistema. Organizovan je okrugli sto sa privredom povodom predstaljanja Sive knjige zdravstva gde se sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i Svetske banke diskutovalo o pravcima optimizacije i unapređenja zdravstvene zaštite.

U procesu prikupljanja podataka i razumevanja situacije na terenu, projektni tim je obišao 278 zdravstvenih ustanova i održano je 13 regionalnih sastanaka sa zdravstvenim ustanovama iz svih regiona u Srbiji. Pored sastanaka sa zdravstvenim ustanovama i komorama, održane su konsultacije sa drugim organizacijama i institucijama među kojima su apoteke u državnom vlasništvu, instituti i zavodi za javno zdravlje, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova, UNICEF, Asocijaca privatnih zdravstvenih ustanova, Uprava za biomedicinu, zavodi i službe za hitnu pomoć, Agencija za privredne registre, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Kojim zdravstvenim ustanovama su građani najviše zadovoljni?

Implementacioni partneri

Izrada Plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite predstavlja aktivnost u okviru Drugog projekata razvoja zdravstva Srbije koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine kompanije IBF (Belgija), Delta Haus (Hrvatska) i NALED (Srbija).

IBF International Consulting je konsultantska kuća iz Brisela koja posluje od 1977. uz specijalizaciju u oblasti upravljanja kompleksnim projektima tehničke pomoći u zemljama u razvoju i tranziciji. IBF čini stručni tim od 75 ljudi sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima i programima u svim fazama, pre svega u oblasti jačanja institucija, pružanja obuka i tehničke podrške organima javne uprave.

Delta House je kompanija iz Hrvatske koja od 2005. godine pruža savetodavnu i stručnu podršku zemljama u regionu i svetu u oblasti strateškog planiranja i upravljanja razvojem zdravstva. Okuplja neke od najistaknutijih eksperata za zdravstvenu zaštitu, javno i privatno zdravstveno osiguranje, finansiranje zdravstvene zaštite, ljudske resurse, digitalizaciju, akreditaciju zdravstvenih ustanova, upravljanje kvalitetom i reviziju.

NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) je nezavisno, neprofitno i nestranačko udruženje koje od 2006. godine radi na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji kroz javno-privatni dijalog i podršku reformama. NALED je ključni sagovornik Vlade i Parlamenta u definisanju regulatornih prioriteta i zakonskih rešenja zasnovanih na analizama i istraživanjima. U svom članstvu okuplja više od 300 kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva.

Javne konsultacije

Ministarstvo zdravlja poziva stručnu i širu javnost, predstavnike zdravstvenih ustanova i institucija, državnih organa, lokalnih samouprava i privrede, da se upoznaju sa Nacrtom plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (Masterplan) i učestvuju u procesu javnih konsultacija o predloženoj optimizaciji.

PRILOG PPNS: Nacrt plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji 

Završne javne konsultacije o predlogu Masterplana biće organizovane od 10. do 22. februara 2021.

Onlajn prezentacija Masterplana i javno-privatni dijalog će se održati 10. februara u 11 časova uz uživo prenos na početnoj stranici vebsajta www.optimizacijazdravstva.rs. Svi zainteresovani mogu da nominuju pitanja ili komentare za predstavnike Ministarstva zdravlja i projektni tim pisanim putem preko platforme www.sli.do/optimizacija.

Nacrt plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova objavljen je na stranici optimizacijazdravstva.rs/plan-optimizacije. Predloge i sugestije na Masterplan moguće je dostaviti posredstvom onlajn kontakt forme.

PRILOG PPNS: Nacrt Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite i smernice za izradu Plana razvoja zdravstvene zaštite do 2035. godine

PLAN OPTIMIZACIJE

Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite

Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan zdravstva) donosi sistemske promene u funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije. Efikasnost, dostupnost i kvalitet usluga, finansijska stabilnost i približavanje pacijentima ključne su reči koje opisuju Masterplan, a osnovni postulat izrade i sprovođenja plana je obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za građane Srbije, u okviru postojećeg budžeta za zdravstvo.

Masterplan menja pristup funkcionisanju zdravstvenog sistema jer se planiranje u ovom sektoru više neće raditi prema kapacitetima ustanova već prema broju stanovnika, njihovim zdravstvenim potrebama i adekvatnosti ustanova da pruže kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

Promene koje predviđa ovaj strateški dokument biće realizovane u narednih 15 godina i to u tri faze: kratkoročno (1-3 godine), srednjoročno (4-7 godina) i dugoročno (8-15 godina) što će pacijentima omogućiti blagovremeno prilagođavanje novinama i nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Nova regionalna organizacija i kategorizacija

Nacrtom Masterplana predviđeno je da zdravstveni sistem bude podeljen na šest regiona (Region Vojvodine, Beogradski region, Region Zapadne Srbije, Region Šumadije i centralne Srbije, Region Istočne Srbije i Region Južne Srbije). Središte svakog regiona je jedna centralna bolnica, sa najboljom opremom i kadrovima, koja pruža najsloženije zdravstvene usluge na nivou regiona, a svaki region će imati i svoje regionalne apotekarske ustanove, službu za hitnu pomoć i druge ustanove od značaja za pružanje efikasne i kvalitetne zdravstvene zaštite.

Osnova zdravstvenog sistema je primarni nivo zdravstvene zaštite (domovi zdravlja) dok će bolnice sekundarnog i tercijarnog nivoa biti podeljene u četiri kategorije, sa jasnim razgraničenjem usluga koje pružaju:

  1. kategorija: lokalna (opšta) bolnica biće u potpunosti funkcionalna za četiri grane medicine (interna medicina, ginekologija-akušerstvo, pedijatrija i hirurgija), sa pratećim službama (anesteziologija, radiologija i dr.)
  2. kategorija: okružna (opšta) bolnica pokrivaće sve delatnosti bolnica 1. kategorije i još 15 dodatnih usluga (urologija, neurologija, infektologija…)
  3. kategorija: regionalna bolnica sa svim uslugama 2. kategorije bolnica i najmanje 70% usluga tercijarnog nivoa zaštite
  4. kategorija: centralna republička bolnica – Univerzitetski klinički centar Srbije biće ustanova najviše kategorije u Srbiji i njene usluge biće usmerene na visoku medicinu i pružanje najkompleksnijih zdravstvenih usluga, sa najboljim stručnjacima i opremom. U ovoj kategoriji naći će se i Univerzitetski klinički centar Vojvodine kao centralna pokrajinska bolnica i Vojno-medicinska akademija.

Masterplan predviđa i dva modela spajanja zdravstvenih ustanova – kroz funkcionalnu i institucionalnu integraciju. Funkcionalna integracija omogućiće da dve srodne ustanove na osnovu ugovora/sporazuma o saradnji razmenjuju lekare, usluge, opremu, prostor ili organizuju zajedničke službe u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite (npr. Univerzitetska dečija klinika „Tiršova“ i Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“).

Kod institucionalne integracije doći će do pripajanja ili spajanja dve ili više ustanova u jedno pravno lice (npr. formiranje zdravstvenih centara koji u svom sastavu imaju opštu bolnicu i dom zdravlja, spajanje više zdravstvenih ustanova u jednu zdravstvenu ustanovu, ili pripajanje zdravstvenoj ustanovi višeg nivoa zdravstvene zaštite). Institucionalna integracija neće značiti gašenje ustanova niti će podrazumevati otpuštanje zaposlenih već ima za cilj unapređenje administrativnog upravljanja – efikasnije planiranje nabavke opreme, bolje upravljanje kadrovima, lakše organizovanje dežurstava i svega što je važno za obezbeđivanje finansijske stabilnosti i kvaliteta rada.

Predviđeno je da do 2035. broj zdravstvenih ustanova kao individualnih pravnih lica u mreži na ovaj način bude smanjen sa sadašnjih 313 na 117.

Približavanje pacijentima

Jedan od ključnih ciljeva Masterplana jeste da pacijenti dobiju što ujednačeniju uslugu, bilo da žive u gradu ili ruralnim i brdsko-planinskim krajevima, da se obezbedi veća dostupnost specijalističkih pregleda, kao i da zdravstvena zaštita bude pružena u što kraćem vremenu (80% zdravstvenih usluga biće dostupno unutar „zlatnog sata“ odnosno 60 minuta od mesta stanovanja).

Podela zdravstvenog sistema na šest celina podrazumeva da će pacijenti najveći deo usluga dobiti u svom regionu što smanjuje potrebu da za stalnim putovanjem u univerzitetske centre Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevc.

Cilj je i da najveći deo pregleda, posebno specijalističkih, pacijenti dobiju u svom domu zdravlja. Svaki dom zdravlja imaće tim specijalista opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije dok će u drugim oblastima preglede obavljati specijalisti iz opštih bolnica koji će deo radnog vremena provoditi u domu zdravlja. To je posebno važno za građane usmerene na domove zdravlja u ruralnim krajevima gde su pojedini specijalisti bili deficitarni. Za njih će ova promena značiti veću dostupnost lekara, a za sve građane manju potrebu da putuju do bolnica kako bi dobili specijalistički pregled, kao i smanjenje broja duplih pregleda i laboratorijskih analiza.

Uz to, za stariju populaciju važna promena biće predlog da izabrani lekari provode do 20% radnog vremena na terenu odnosno u kućnim posetama. Uz jačanje patronažnih službi ova novina predviđa još jedan važan korak u približavanju zdravstvenog sistema pacijentu.

Ključna novina za građane jeste i reforma sistema upućivanja pacijenata i zakazivanja pregleda. Jasno definisanje kojoj bolnici gravitiraju pacijenti iz određenog doma zdravlja ubrzaće dolazak do pregleda i smanjiti opterećenost pojedinih bolnica. „Put pacijenta“ kroz zdravstveni sistem biće pojednostavljen tako da će se smanjiti njihovo vraćanje lekaru opšte prakse radi ponovnog pregleda. Zajedno sa definisanjem opsega usluga koje pružaju različite kategorije bolnica ove promene vodiće redukovanju listi čekanja.

Unapređeno upravljanje kadrovima

Važan segment Masterplana iz perspektive zaposlenih u zdravstvenom sistemu je novi način upravljanja kadrovima. Pri resornom ministarstvu biće formiran Centar koji će objediniti sve poslove oko kadrova u jedan sistem, a koji su sada podeljeni između Ministarstva, IZJZ „Milan Jovanović Batut“ i RFZO.

Kroz automatizovano prikupljanje podataka i planiranje, Centar će omogućiti brže donošenje kadrovskog plana, planiranje i upravljanje stručnim usavršavanjem zdravstvenih radnika i saradnika, pripravničkim stažom i stručnim ispitom, efikasnije utvrđivanje stvarnog stanja i potreba za zapošljavanje novih kadrova, povezivanje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u cilju nalaženja najboljih kandidata, definisanje prioriteta i kriterijuma za prijem novih kadrova.

Vrlo važan segment rada Centra bilo bi utvrđivanje pravila ponašanja, a posebno razrađivanje sistema nagrađivanja kvalitetnih i destimulisanja lošeg ponašanja u ustanovama.

Centar bi imao tri sektora sa jasnom podelom zadataka – sektor za plan, analitiku i organizaciju, sektor za informatiku i statistiku i razvojno-edukativni sektor.

Posao planiranja kadrovske politike značajno će olakšati činjenica da je u okviru izrade Masterplana pripremljen srednjoročni kadrovski plan za sve zdravstvene ustanove.

Jedan od zadataka centra biće i uvođenje sistema vrednovanja rada zaposlenih u zdravstvu i adekvatnog nagrađivanja, a nova organizacija zdravstvenog sistema obezbediće i njihovo profesionalno usavršavanje.

Prelazak dela specijalista iz domova zdravlja u opšte bolnice omogućiće da deo radnog vremena provode u domu zdravlja na pružanju usluga, a deo radnog vremena u bolnici usavršavajući znanja i veštine.

Takođe, preciznije definisanje „puta pacijenta“ od doma zdravlja ka bolnici, rasteretiće pojedine ustanove koje su sada pod velikim pritiskom i omogućiti ravnomerno opterećenje lekara i medicinskih sestara.

Hitna pomoć, apoteke, perinatologija, gerijatrija i palijativa

Unapređeni model organizacije predviđen je za ustanove i usluge od posebnog značaja za građane kao što su hitna pomoć, apoteke, briga o novorođenčadi, gerijatrija i palijativna nega.

Hitna pomoć – svaki od šest regiona (i Novi Pazar zbog svojih demografskih i geografskih karakteristika) imaće svoj zavod za urgentnu medicinu sa regionalnim dispečerskim centrom umesto mnoštva opštinskih što će omogućiti lakše praćenje dostupnosti vozila hitne pomoći i njihovo bolje usmeravanje ka pacijentima. Na području Srbije biće implementiran evropski SOS broj 112 za pozivanje hitne pomoći. Dežurnu službu hitne pomoći 24/7 trebalo bi da formiraju svi domovi zdravlja u mestima sa više od 25.000 stanovnika, kao i devet uz autoputeve (državne puteve IA kategorije) u mestima sa manje od 25.000 stanovnika. Uz domove zdravlja, službu hitne pomoći i hitni prijem organizovaće i bolnice, a promena u tom delu posebno će biti vidljiva u Beogradu. Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije biće funkcionalno povezan sa službama za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja u sva četiri kliničko-bolnička centra glavnog grada, koji će raditi 24/7 tj. non-stop svim danima. Pacijenti kojima je potrebno urgentno zbrinjavanje biće upućivani u određeni KBC prema domu zdravlja kojem pripadaju. Biće definisani i protokoli koja se stanja obavezno zbrinjavaju u Urgentnom centru UKC Srbija, a krajnji cilj je da se na teritoriji Beograda formira pet bolničkih urgentnih centara (4 KBC i UKC Srbije) koji su u potpunosti opremljeni da mogu ravnopravno da zbrinjavaju sva urgentna stanja. Takođe, Masterplan predviđa da u Beogradu i Nišu bude organizovana helikopterska služba hitne pomoći koja bi pokrivala celu teritoriju zemlje za urgentne slučajeve.

Apotekarske ustanove – osnivačka prava nad državnim apotekama preuzeće republički i pokrajinski nivo vlasti, a u cilju unapređenja njihovog rada biće kreiran plan finansijske konsolidacije i izjednačeni uslovi rada za privatne i državne apoteke, posebno geografski i demografski kriterijumi za otvaranje apoteka što je posebno važno za građane u ruralnim krajevima. Takođe, predviđeno je unapređenje sistema centralizovanih javnih nabavki lekova. Kroz institucionalnu integraciju planirano je povezivanje javnih apotekarskih ustanova na nivou svakog od šest regiona.

Perinatologija – u cilju unapređenja sigurnosti porodilja i beba, „Masterplan“ predviđa da se ubuduće svi porođaji obavljaju isključivo u bolnicama, gde će dobiti najkvalitetniju uslugu. To se posebno odnosi na visoko rizične trudnoće gde je cilj da se unapređenjem transporta koje bi obavljale i ustanove najvišeg, tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite obezbedi da se najmanje 80% rizične novorođene dece rodi u porodilištima. Jedna od preporuka je i da se broj porođaja carskim rezom srednjoročno ne bude veći od 25%, a dugoročno ne veći od 20%. Funkcionalnom integracijom ginekološko-akušerskih i pedijatrijskih klinika biće formirano i pet perinatalnih centara (dva u Beogradu i po jedan u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu), kao ustanove najvišeg ranga, u kojima će biti zbrinute rizične trudnoće i lečena novorođenčad sa posebnim zdravstvenim problemima. Planirano je i umrežavanje svih porodilišta, instituta i klinika u jedinstveni informacioni sistem sa mogućnostima da se u realnom vremenu svakom bolesnom novorođenčetu omogući pravovremena dijagnostika i terapija, uz konsultacije lekara putem video konferencijskih poziva. Masterplan sugeriše i razmatranje mogućnosti proširenja kapaciteta porodilišta u Beogradu.

Gerijatrija i palijativna nega – Poseban fokus Masterplan je stavio i na najstariju populaciju i pacijente u terminalnim fazama bolesti, sledeći smernice i standarde Evropske unije za ove ranjive grupe. Uz brigu koju će dobiti u domovima zdravlja, predviđeno je i da u svakom od regiona postoji vodeća gerijatrijska ustanova za organizaciju i koordinaciju zbrinjavanja. Broj kreveta za palijativne pacijente biće gotovo udvostručen, sa 300 na 560. U cilju njihovog dostojanstvenog zbrinjavanja predviđeno je i da budu smešteni što je moguće bliže porodici (na najviše sat vremena putovanja).

Ulaganje u opremu i infrastrukturu

Poseban deo Masterplana posvećen je unapređenju materijalnih resursa zdravstvenog sistema. Uspešno donošenje plana optimizacije, otvara mogućnost Srbiji da iskoristi sredstva Svetske banke za nabavku najsavremenije i najneophodnije opreme – magnetnih rezonanci, CT skenera i ultrazvučnih aparata – što će posebno osnažiti borbu protiv onkoloških bolesti. Cilj Masterplana je da se do 2035. godine ranim otkrivanjem kancera sačuva, kako je procenjeno 105.000 života.

Masterplan sugeriše plan ulaganja u medicinsku opremu i njeno pozicioniranje po ustanovama. Kreiran je popis potreba prema nizu kriterijuma kao što su uticaj na stanovništvo, uticaj na smrtnost, standardi koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija, ali i prema zahtevima lekara. Predviđeno je da se postigne „Zlatni standard“ da najmanje 60% opreme ne bude starije od pet godina.

Slična aktivnost planirana je i u domenu ulaganja u infrastrukturu gde su takođe identifikovane potrebe stanovništva i ustanova. Skenirano je stanje svih objekata nakon čega su ustanove podeljene u pet kategorija prema hitnosti ulaganja u obnovu. Na temelju Masterplana biće napravljena lista potrebnih investicija u narednih 15 godina što će omogućiti efikasnije planiranje i izvođenje radova.

Masterplan daje i detaljan popis obaveznih prostorija koje bi trebalo da ima svaka ustanova i prema nivou zdravstvene zaštite i prema vrsti (dom zdravlja, apoteka, hitna pomoć…), kao i preporučene površine tih prostorija.

Iz Plana optimizacije

  • Primarna zdravstvena zaštita: Zavod za dentalnu medicinu - s obzirom da ovi zavodi ne postoje na teritoriji cele RS, a skladu sa konceptom optimizacije predlaže se institucionalno spajanje jedinog takvog zavoda u Kragujevcu sa Domom zdravlja Kragujevac.
  • Hitna pomoć: Svaki od 6 regiona ima po jedan Zavod za urgentnu medicinu sa organizovanim kol dispečerskim centrom (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Užice, Zaječar) i sa dispečerskim ispostavama u domu zdravlja koji se nalazi u najvećem gradu okruga.
  • Transfuziologija: Uz postojeći Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu i zavode u Novom Sadu i Nišu, kratkoročno treba formirati zavod u  Kragujevcu sa posebnom organizacionom jedinicom u Užicu.
  • Neonatologija / perinatologija: U skladu sa savremenom organizacionom koncepcijom, u Beogradu se formiraju dva, a u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu još tri od ukupno pet perinatalnih centara koliko je neophodno za celu Srbiju.

Detaljno

Veća dostupnost specijalističkih pregleda uz manje troškove

ZDRAVSTVENI REGIONI

Nacrtom Masterplana predviđeno je da zdravstveni sistem Srbije bude podeljen na šest regiona i AP Kosovo i Metohija. Detaljniji predlog optimizacije dostupan je na pojedinačnim stranicama za svaki region:


Srbija-regioni.png

Region Šumadije i Centralne Srbije

Optimizacija mreže zdravstvenih ustanova slikovito se prikazuje dijagramima na kojima se mogu videti sve pojedinačne javne zdravstvene ustanove podeljene prema različitim nivoima zdravstvene zaštite.

Na dijagramima je odvojeno prikazano trenutno („as-is“) stanje, kao i predlog optimizacije mreže u kratkom roku (1 do 3 godine), srednjem roku (4 do 7 godina) i dugom roku (8 do 15 godina).


Vojvodina opstine.jpg

Trenutno stanje - Javne zdravstvene ustanove u regionu Šumadije i Centralne Srbije

55 zdravstvenih ustanova



Predlog plana mreže ZU za kratkoročni i srednjoročni period u Šumadiji i Centralnoj Srbiji

36 javnih zdravstvenih ustanova


Predlog plana mreže ZU za dugoročni period u Šumadiji i Centralnoj Srbiji

14 zdravstvenih ustanova




Izvor: Ministarstvo zdravlja


PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75
Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS


ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari