Mihajlo I. Pupin - Sa pašnjaka do naučenjaka

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opština Kovačica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, 5 sinova i 5 kćeri.

Nakon završene osnovne i, delimično, srednje škole u jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku gde je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Učio je vrlo neuredno zbog učešċa u sukobima češke i nemačke omladine i tugovanja za zavičajem. U svojoj 20-toj godini odlazi u SAD.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD živeo veoma teško. Radio je kao fizički radnik, istovremeno pohađajući Kuperovu večernju školu. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku. Kao primeran učenik oslobodjen je plaćanja školarine, a već na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike). Uglavnom se izdržavao prihodima od podučavanja slabijih učenika i fizičkog rada.

Po završetku školovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan student, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije, sa temom: „Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.

Svoju nastavničku karijeru i naučnu delatnost započeo je 1889. godine kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je punih četrdeset godina radio kao nastavnik i profesor. Patentirao je 34 pronalaska.

Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor“), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.

Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve moguće načine.

Pupin je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je sa njom ćerku Varvaru, udatu Smit.

Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.

Izvor: Institut "Mihajlo Pupin"

* * *

Englesko izdanje ove knjige izašlo je u Nju Jorku 1924. pod naslovom FROM IMMIGRANT TO INVENTOR

Sa engleskog preveo M. Jevtić.

U SPOMEN SVOJOJ MAJCI

Sadržaj

PREDGOVOR, 5
ŠTA SAM JA DONEO AMERICI, 7
ŠTA SVE IMA DA IZDRŽI NOVI USELjENIK, 28
KRAJ "GRINHORNSKOG" ŠEGRTOVANjA, 43
OD "GRINHORNA" DO GRAĐANINA I AKADEMSKOG GRAĐANSTVA, 57
U IDVORU POSLE JEDANAJEST GODINA, 76
NA UNIVERSITETU U KEMBRIDžU, 90
SVRŠETAK ŠKOLOVANjA U KEMBRIDžU, 102
NA UNIVERSITETU U BERLINU, 115
SVRŠETAK ŠKOLOVANjA U BERLINU, 129
PRVI DEO MOGA AKADEMSKOG RADA, 145
BUĐENjE NAUČNOG IDEALIZMA U AMERICI, 160
DRŽAVNI SAVET ZA NAUČNO ISPITIVANjE, 179

PREDGOVOR

Kada se osvrnem i pogledam kako je ova knjiga narasla za vreme od kako je pišem — a na to sam uložio preko godinu dana - čini mi se da bi se svrha njena najbolje opisala ovim rečima u početku Jedanaeste Glave: "Glavna svrha moga pripovedanja bila je da opišem divnu pojavu idealizma u amerikanskoj nauci, poglavito u prirodnim naukama i u industrijama koje su u vezi s njima. Svojim sam očima posmatrao kako je došao do te pojave i kako se ona postepeno razvijala. Sve što sam do sada govorio, bio je pokušaj da o tome dam onu svedodžbu koju može dati samo stručnjak, čovek pozvan da o tim stvarima govori. Ali ima mnogo drugih amerikanskih naučnjaka koji su još više pozvani da o ovome poslu kažu svoj sud; naučnjaka čija je reč pretežnija. Zašto, onda, da o idealizmu u amerikanskoj nauci govori jedan naučnjak koji je svoj život ovde počeo kao srpski useljenik, kraj tolikih rođenih amerikanskih naučnjaka, koji o tom predmetu znaju mnogo više nego ja? Ko je dovde pratio moja izlaganja, odgovor na to pitanje naći će sam. Podvući ću ovde samo tu okolnost, da izvesni psihološki razlozi potkrepljuju moje mišljenje: da ima prilika koje padaju u oči useljeniku, dok umiču pogledu sinova neke zemlje. Ko vidi, taj i veruje. Neka govori onaj koji ima vere, samo ako ima neku isporuku."

Mihajlo Pupin.

ARHIVA PPNS
ZVONARI SLOBODE - PREDSTAVLJANJE U KRAGUJEVCU (AUDIO)	ALEKSANDRA NINKOVIĆ-TAŠIĆ U KRAGUJEVCU O ZVEZDOBROJCIMA

HRVATIMA S LJUBAVLJU - ALEKSANDRA NINKOVIĆ TAŠIĆ, BRANISLAV STANKOVIĆ (AUDIO - KRAGUJEVAC)	ODRŽANO PREDAVANJE "SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA"