Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Dobre komšije

01.01.2016

Namirnica iz lokalne zajednice - džem iz Čumića

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html http://prviprvinaskali.com/strane/statut-ppns.html

Voćar iz Čumića - kuva džemove i poštom ih šalje širom Srbije


Đorđe Lazarević iz šumadijskog sela Čumić kod Kragujevca svoj kućni budžet dopunjuje kuvanjem i prodajom domaćeg džema. Sa porodicom teži da u budućnosti živi od prodaje ovih poslastica iz kućne radinosti, a specijalnost su mu džemovi od starog, skoro zaboravljenog voća. Prodaje ih po celoj Srbiji, a narudžbine šalje poštom ili ih njegove stalne mušterije pazare kod kuće. Za sada ima 17 vrsta, a godišnje proizvede preko 5.000 tegli. Zanat je učio od jednog Francuza koji je stručnjak za džemove.

Umesto industrijske hrane, lokalni proizvodi

Đorđe se zalaže za kupovinu namirnica iz lokalne zajednice i smatra da bi domaća ekonomija ojačala kada bi se u gradovima konzumirali isključivo proizvodi sa farmi i gazdinstava domaćina iz neposrednog okruženja. "Deca u našim obdaništima jedu industrijski džem, a u Šumadiji godišnje propadnu tone i tone voća od kojih može da se napravi zdrava poslastica bez ikakvog konzervansa. Isto je i sa lokalnim bolnicama, studentskim domovima i drugim ustanovama u kojima se sprema hrana. Svi zaobilaze lokalne proizvođače koji u svojim gazdinstvima imaju zdravu hranu", kaže Đorđe.

Zdravo voće propada po livadama i proplancima

Ovaj domaćin je po osnovnoj proizvodnji voćar. U svom posedu ima 6.5 hektara voćnjaka i gaji jabuke, šljive, višnje, breskve i na 30 ari mušmule. Uz to sa suprugom Gordanom prikuplja divlje voće, poput drenjina, divljih kupina, jabuka oskoruša i od njih kuva džem. "To, skoro zaboravljeno voće, raste na svakom koraku u Šumadiji, a izuzetno je zdravo. Ono propada na proplancima. Moj moto je da je greh hranu od prirode tako zapostavljati i takoreći bacati. Na imanju imam nekoliko stabala dunja. Zašto bi trulile, kad od toga može da se napravi izuzetan džem. Novina u mojoj kolekciji je džem od mušmula i veoma je ukusan. Ostale džemove pravim od voća koje preostane iz voćnjaka", dodaje Đorđe.

Dodatni novac uvek dobro dođe

Ovaj proizvođač ima svoje kupce koji redovno dolaze kod njega kući i preuzimaju tegle. Ali nekoliko desetina stalnih mušterija iz cele Srbije naručuje ih. "Šaljem ih poštom. Oni kažu koje džemove žele i za dan-dva oni su na njihovim adresama. Jedina muka je što poštarina ponekad bude i do polovine vrednosti džemova koje im pošaljem. Ovako zarađujemo dodatni novac koji nam koristi za školovanje troje dece, od kojih je nastarija ćerka na fakultetu", navodi glavni majstor džemova u Čumiću.

Dohvatio se varjače kad je video kako to Francuzi rade

Đorđe nije kuvar po obrazovanju, ali se za tu vrstu posla zainteresovao se kada je na sajmu voća u Fojnici gledao jednog Francuza kako kuva džemove od citrusnog voća i pomislio kako bi i on to isto mogao od plodova sa svog imanja. "Supruga i majka mi u šali kažu da se nikad u porodici nije desilo da muškarac uzme varjaču u ruke, ali kada su videle krajnje efekte, podržale su me i sada svi zajedno radimo. One čiste i seku, deca pripomažu. Išao sam i na obuku kod tog Francuza i od njega naučio nekoliko trikova, ali osobenost mojih proizvoda je da su svi ručno pravljeni i da ne sadrže konzervanse", kaže Đorđe.

On kuva džemove u prohormskim kazanima, mada njegov učitelj to radi u bakarnim. Plan mu je da iduće sezone proširi asortiman i ponudi čak 25 vrsta. Pokušaće i sa džemom od bundeva i paradajiza. Ljut je na zakonske propise koji ga na pijačnim tezgama u Kragujevcu koče da prodaje džemove iz domaće radinosti. "Naši propisi, ali i kultura trebalo bi da navode potrošače iz gradova da kupuju direktno kod lokalnih domaćina. U selu možete da nađete kokoške, domaća jaja, zimnicu. I to bi trebalo da postane navika koja bi zamenila trošenje novca na industrijske proizvode koji su daleko lošijeg kvaliteta", zaključuje Đorđe na kraju.

Autor: Biljana Nenković
Izvor: agroklub.rs

bilja nenkovic 

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!


APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar