Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Dobre komšije

18.02.2020

Zadrugari iz okoline Kragujevca preko lešnika pravo u Ferero

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html




Kako kažu Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić, "Šum le" je biznis za penziju i unuke

Prvom rodu mogu da se nadaju tek za pet godina, a stablima punim plodova za deceniju. I taj podatak petoricu mladih Kragujevčana nije omeo da pokrenu uzgoj lešnika i osnuju Zemljoradničku zadrugu specijalizovanu za ovo koštunjavo voće. Kako kažu Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić, "Šum le" je biznis za penziju i unuke. Prvu berbu će strpljivo čekati, jer je sa čuvenom italijanskom fabrikom slatkiša "Ferero" ugovoren kompletan otkup!

Na porodičnom imanju u Desimirovcu, prvom selu do centra šumadijskog okruga, Petar Rmuš (32) zasadio je prvi hektar pod leskom, a sve je spremno za sadnju još pet. Do kraja naredne godine pod ovom voćkom petorice proizvođača imaće oko 16 hektara. A dvogodišnji Jakov, Petrov i Sanjin sin, povećao je ukupan prosek zadrugarskog podmlatka, pa sad njih petorica imaju jedanaestoro dece!

- Za njih ovo i radimo, jer će naše gazdinstvo postati unosno tek kad nam stignu i unuci - kaže Rmuš, inače grafički dizajner koji se školovao na umetničkom fakultetu u Rimu. - A ono što nas je najviše privolelo ovoj priči je da zasadi koji su jednom podignuti, žive 100 godina! Da bi se započeo ovakav biznis, osim velikih ulaganja, neophodno je i strpljenje da se uloženi novac vrati. U podizanje svog zasada uložio sam 65.000 evra. Osim nabavke sadnica i pripreme zemljišta, potrebni su i mehanizacija, traktor, freza, ograda, bunar za podzemno navodnjavanje...

Za razliku od Predraga koji je u maloj sredini odrastao, ostala četvorica uživaju što će pobeći od gradske gužve, pa su im parcela lešnika na imanjima u okolini Kragujevca i posao i melem za dušu. Srđan Novčić, koji je i predsednik Zadruge, svoje imanje navodnjava kompjuterski. Dok navodnjavanje kap po kap košta 2.000 evra po hektaru, podzemno je dvostruko skuplje!

- Na šest hektara staje 6.000 zasada, na svakom hektaru oko 444 sadnice - kaže Srđan. - Cilj je da za pet godina prinos bude pet tona po hektaru. Trenutni prosek u Srbiji je 1,3 tone po hektaru. Naše zasade redovno obilaze agrarni stručnjaci iz "Ferera" čije je predstavništvo u Subotici i savetuju nas i obučavaju kako treba uzgajati lešnik. Cilj nam je da jednog dana budemo ozbiljni izvoznici, ali i da pokrenemo sopstvenu preradu.

Petorica zadrugara deo su statistike po kojoj je u Srbiji tokom 2019. godine 5.640 gazdinstava gajilo lešnike. Kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, broj korisnika i površina pod novim zasadima raste iz godine u godinu zbog "Ferero" projekta kojim se podstiče podizanje novih zasada leske. Ukupna proizvodnja lešnika prethodne godine iznosila je 5.428 tona, što predstavlja povećanje od oko 29 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je površina pod lešnikom u 2018. godini za 36 odsto veća nego prethodne. Prosečan prinos lešnika po hektaru prošle godine bio je 1,24 tone po hektaru.

- Zasadi leske u Srbiji su stari u proseku četiri do pet godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru i prinosom od sedam do 10 kilograma po stablu - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - U poslednjih nekoliko godina podižu se novi, intenzivni zasadi leske sa savremenom tehnologijom uzgoja uz podršku subvencija ministarstva. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehničkih činilaca, lešnik donosi rod od 2,2 - 3,6 tona po hektaru.

Stručnjaci kažu da su prirodni uslovi u centralnoj Srbiji povoljniji za gajenje leske, najviše zasada ove voćne vrste se nalazi u Vojvodini.

LANE NOVIH 400 PROIZVOĐAČA

Najčešće sorte lešnika kod nas su rimski, istarski, enis, romana i halski džin, a ova voćna vrsta je u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji - kažu u Privrednoj komori Srbije. - U protekloj godini oko 400 proizvođača zasnovalo je zasade na oko 1.600 hektara. Preduzeća "Agriser" kao deo Ferrero Hazelnut Company u proizvodnji lešnika obuhvataju ceo lanac, od sadnica do plasmana roda, držeći se Projekta razvoja lešnika u Srbiji, pokrenutog 2014. godine. Usmeren je na proizvodnju i izvoz lešnika i na pozicioniranje Srbije kao važnog proizvođača lešnika visokog kvaliteta.

KONDITORI NAJVEĆI KUPCI

Tokom 2018. godine izvezeno je svega 38 tona lešnika u vrednosti od 217.000 dolara - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Lešnik se najviše izvozio u Tursku, 22 tone, vrednosti izvoza je bila 108.000 dolara. Uvoz je iste godine, po podacima RZS bio 579 tona, u vrednosti od oko 3,3 miliona dolara, od čega je čak 538 tona uvezeno iz Turske!

Najveći kupci su konditori koji otkupe oko 75 odsto svetske proizvodnje i svi imaju problem sa kvalitetom turskog lešnika. Najveći individualni kupac je kompanija "Ferero" koja otkupi od 22 do 27 odsto svetske proizvodnje ovog voća.

Foto: D. Milovanović
Bojana Caranović
Izvor: Novosti, 17. 2. 2020.

 

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar