Grujičić o posledicama NATO agresije: Neophodno ispitivanje lišeno svake politike

Grujičić o posledicama NATO agresije: Neophodno ispitivanje lišeno svake politike

Dvadeset godina od NATO agresije - to je dovoljna istorijska distanca sa koje možemo da govorimo o ovom okrutnom, stravičnom bombardovanju jedne suverene zemlje, kršenjem pritom svih normi međunardnog prava. Slobodno možemo reći da od 24. marta, 19.55 časova, kada je pala prva bomba na tadašnju SR Jugoslaviju, međunarodno pravo više ne postoji.

Međutim, ovde se ne radi o pravu, ovde se radi o ljudima - ubijenim, ranjenim, obolelim, umrlim, o jednoj razorenoj zemlji. Genocidna namera NATO agresije ogleda se ne samo u divljačkom bomradovanju, pre svega civilnih ciljeva, već u tome što je zatrovan deo naše zemlje, odnosno voda, vazduh i zemlja.

Nažalost, država je u periodu posle bombardovanja pokazala nezainteresovanost za svoje građane. Kako drugačije tumačiti da nije uradila ono što joj je bila jedna od osnovnih obaveza - da štiti svoje građane. Nije ispitala posledice NATO agresije, a ono što je posebno poražavajuće, nije ispratila svoje vojnike i one koje su raščišćavali pogođene objekte, onako kako je trebalo.

U toj ogromnoj nesreći koja je zadesila naš narod i zemlju, može se reći da je sreća što još imamo profesionalce koji su u okviru svojih profesija pratili, merili, zapisivali i objavljivali šta se sve dešavalo tokom i nakon bombardovanja, po našu životnu sredinu i po zdravlje ljudi.

Posledice NATO agresije su stravične i u potpunosti otkrivaju njihovu genocidnu nameru. Naravno da ne možemo pričati o svim posledicama i kompletnim izveštajima jer za to je potrebno uraditi precizno multidisciplinarno istraživanje, tj. ono za šta se zalaže grupa od preko 100 naučnika. Nadam se da ćemo u toj nameri uspeti. Svakako da neću odustati dok se to ne bude uradilo.

Postoje brojni podaci iz različitih oblasti koji nas upućuju na razmere posledica po našu životnu sredinu i zdravlje našeg naroda, ali ne samo našeg. Od velikog je značaja napomenuti da je ovo bila katastrofa regionalnih razmera koja je pogodila i sve države iz okruženja.

Građani ove države moraju da znaju - NATO alijansa je načinila pravi „ekocid“ ili ekološki genocid bombardujući hemijska postrojenja, sva ona postrojenja koja su bila na mapama „hazarda“. Kada je nešto označeno na mapama „hazarda“ zna se da ukoliko to bombardujete i uništite, vi nanosite oštećenja u celom okruženju, odnosno pravite pravu ekološku katastrofu.

Bombardovani su, između ostalih, Novi SAD, Bor, Pančevo i Kragujevac, koji su proglašeni za nebezbedne po život. Tamo nije bilo osiromašenog uranijuma, ali su gađana hemijska postrojenja, tada je došlo do izlivanja i sagorevanja otrovnih i kancerogenih materija. Kao nebezbedne za život ih je proglasila UNEP-ova komisija, odnosno Bakari Kante, Senegalac koji je u aprilu 1999. godine boravio ovde i koji je napisao izveštaj od 72 strane, od kojeg su samo dve strane završile zvanično u UN. Naravno, sakrivene su, ali ih pronašao američki novinar Robert Parsons. To je zvanični izveštaj Ujedinjenih nacija.

Preko tri milijarde kilograma zemlje je izbačeno iz ležišta. NATO nam je svojim naletima potrošio kiseonika koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina.

Što se tiče Kragujevca i zagađenja, najteže je bilo bombardovanje Zastave, kada je došlo do užasnog zagađenja grada. Gađanjem Zastave pogođene su i trafo-stanice i iz njih je piralen otišao u Lepenicu, a zatim u Moravu. Usled požara izazvanih bombardovanjem objekata, veliki broj dioksina i otrova otišao je u vazduh.

Kao što nisu zaboravili Šumarice ’41, Kragujevčani svakako neće zaboraviti datume kada se na njih obrušila sva okrutnost savremene NATO agresije.

Tada su, sem kasarne u gradu - „Milan Blagojević“ i „Radomir Putnik“, i kasarne u Divostinu - kao vojnih objekata, gađane i institucije, poput muzeja „21. oktobar“ i Istorijskog arhiva Šumadije. Gađani su i Zavodi „Crvena zastava“ (Fabrika automobila, Energetika i deo Zastava-kamiona), fabrika automobila „Zastava“, potpuno su razoreni „Kovačnica“, „Lakirnica“, zgrada Elektronsko-računarskog centra i „Alatnica“, raketirano je skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića, razoreni su objekti u blizini Železničke stanice u Kragujevcu, čak i pošta u naselju Aerodrom!

Takođe, bombardovane su Šumarice, pri čemu su uništene kupole, ti simbol stradanja žrtava Drugog svetskog rata, uništen je antenski stub predajnika Radio Kragujevca. Dovoljno je osvrnuti se na spisak meta koje su daleko od toga da liče na vojne objekte. To takođe potvrđuje genocidnu nameru. Građane o tome niko nije obaveštavao, ni tadašnja vlast, a ni sve sledeće vlasti nisu našle za shodno da o mogućim posledicama obaveste, upute građane, daju instrukcije u smislu obaveznih pregleda, ishrane i slično.

Kada govorimo podacima o zdravstvenim posledicama, najdrastičniji primer je broj obolele dece. To je jedan od ključnih podataka jer uzrok u oboljenju dece ne možemo da tražimo u pušenju, starosti, lošoj ishrani i sl. Deca su izuzeta iz svih poznatih faktora rizika za oboljenje.

Poslednji zvaničan podatak Batuta koji sam dobila: 314 dece godišnje oboli (negde sam videla i cifru od 360), dok je prosek u Evropi 165 dece. Zvaničan podatak Batuta je da je učešće obolele deca od ukupnog broja obolelih 0,4% u Evropi, dok je u Srbiji 0,7%. Maligni tumori kod dece najviše se javljaju kod dece do pet godine i kod adolescenata od 15 do 19 godina.

Tokom 2007. godine u Srbiji je od malignih tumora obolela 221 osoba, oba pola uzrasta od 0 do 16 godina, 2008. je obolelo 216 osoba; 2009. - 238, 2010. - 232, 2011. - 267, a 2012. - 282 osobe. S obzirom da su ovo zbirni podaci, uz činjenicu da je u Srbiji sve manje dece, ovaj porast obolelih u nekoliko godina je za našu zemlju ogroman.

Svi navedeni podaci su zvanično dobijeni od Batuta i lako su proverljivi, posebno za sve one koji ih zarad drugačijih (svakako ne opštih) interesa negiraju i žele da prećute.

Zbog svega ovoga neophodno je da se uradi detaljno ispitivanje lišeno svake politike. Dakle, struka na prvom mestu.

Zaborav bi zaista bio ponovljeni zločin, kao što se i poručuje iz Kragujevca. Borba protiv zaborava je naše pravo, ali i obaveza prema svim budućim generacijama.

Danica Grujičić 

BONUS VIDEO



Foto: Zoran Petrović

ARHIVA PPNS

  • Još nije kasno da NATO odgovara
  • ’Humanitarni rat’ - priroda, karakter, dometi i posledice
  • Ministar informisanja 1999: Agresor nas je smatrao svojim neprijateljem... Neka nas smatraju i ubuduće...
  • Tramp 1999. o bombardovanju SRJ: ...Morate da pošaljete trupe dole
  • Mapa NATO iz 1999. - gde je padao osiromašeni uranijum
  • Zaborav je novi zločin - tribina o agresiji NATO na SRJ 1999.
  • Prof. dr Danica Grujičić: NATO agresija - genocidna namera
  • Protiv članstva Srbije u NATO 84% građana
  • Grem Filips: Šta da NATO nije intervenisao 1999?
  • NATO vodi višemilionski projekat u Kragujevcu
  • Porast učestalosti malignih oboljenja kod dece - posledica NATO bombardovanja?
  • Priznata veza između uranijuma i obolevanja italijanskih vojnika
  • Henzel Stoltenbergu: Vređate srpski narod, ismevate njegove žrtve, prezirete zdrav ljudski razum!
  • Činjenice o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom NATO agresije na SRJ 1999.
  • Hronologija NATO bombardovanja SRJ
  • O posledicama NATO bombardovanja SRJ - Danica Grujičić i Jelena Milić
  • Italijanski vojnici iz misije na Kosovu žrtve osiromašenog uranijuma
  • Prof. dr Danica Grujičić u Kragujevcu: Šta se desilo 1999. godine?
  • Predavanje prof. dr Danice Grujičić u Kragujevcu
  • Politički diskurs u parolama, sloganima i grafitima protesta protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. - Tamara Gruden, 2016.
  • U pripremi film o bombardovanju SRJ 1999.
  • Srbija-NATO: Logistička podrška i akcioni plan partnerstva
  • Predavanje ’’O osiromašenom uranijumu i još po nešto’’
  • Srbi su živi eksperiment - dr Danica Grujičić
  • Svetlana Žunić - Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma
  • NATO plaća srpske naučnike za razvoj biogoriva
  • Upitnik RTS - Tužba protiv zemalja NATO: Srbija plaća danak uranijumu?
  • Posledice bombardovanja kragujevačke "Zastave"
  • Smrtonosna prašina - osiromašeni uranijum i posledice (DOKUMENTARAC)
  • Kragujevac 1999. - 11 puta pod bombama
  • "Medna" u toku agresije NATO
  • Monitoring radioaktivnosti životne sredine u Srbiji
  • Država da potvrdi da je NATO bombardovanje bilo genocidna radnja
  • Polinezija traži od Francuske milijardu dolara odštete za atomske probe
  • Ministarka ćutala o uranijumu
  • Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan Petković
  • Stanje zagađenosti životne sredine u Kragujevcu kao posledica rada ’Grupe Zastava’ - Vesna Ilić
  • Sakriveni izveštaj o bombardovanju osiromašenim uranijumom
  • Vojna intervencija NATO i poljoprivredna proizvodnja u Srbiji - Branko Tešanović, Saša Jović
  • Uranijumska republika Kosovo - Dejan M. Andrić
  • Pun tanjir otrova
  • NATO otrovao vode u Srbiji?
  • Pretnja iz čaše
  • Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja - doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević
  • Osiromašeni uranijum NATO u Srbiji 1999
  • Osiromašeni uranijum kao produkt nuklerarne tehnologije
  • Uticaj agresije NATO-a na agrobiznis u SR Jugoslaviji - Miladin M. Ševarlić, Zorica Vasiljević

DETALJNIJE


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari