Studije: Srbija 2000 – godinu dana posle bombardovanja
Bauljanje po dnu provalije
Autorski tim Grupe 17 koji čine Srboljub Antić, Mlađan Dinkić, Dušan Korunoski, Ljubomir Matić sa saradnicima objavili su procenu efekata obnove zemlje posle NATO bombardovanja. Studija pokazuje da uspeh u obnovi ni izdaleka nije tako veliki kako to prikazuje režimska propaganda, jer ukoliko bi obnova bila nastavljena istim tempom, za punu naknadu direktne štete od bombardovanja bilo bi potrebno još 19 godina. Iz studije zapravo proizilazi da se postojećim modelom efikasno obnavlja samo model centralno-planske privrede koji je krahirao 1989, što našu ekonomiju i društvo udaljava od neophodnih reformi
Direktna šteta od NATO bombardovanja – 30 milijardi dolara
Prema procenama Grupe 17 iznetim u studiji "Završni račun", direktna šteta od NATO bombardovanja iznosila je oko 4,1 milijarde USD. Direktna šteta na teritoriji Srbije bez Kosova procenjena je na oko 3,8 milijardi USD. Ukupna ekonomska šteta, koja pored direktne štete (gubitak nacionalnog bogatstva) uključuje i gubitak ljudskog kapitala (2,3 milijarde USD) i izgubljeni društveni proizvod (indirektna šteta od 23,2 milijarde USD), procenjena je na oko 30 milijardi USD.
Uz "oslonac na sopstvene snage" sanirano pet odsto ratne štete
Dosadašnja vrednost radova na obnovi zemlje iznosi oko 191 milion USD. Time je za godinu dana sanirano pet odsto direktne ratne štete. Ovaj podatak se odnosi samo na teritoriju Srbije bez Kosova, s obzirom na to da obnova Kosova nije pod ingerencijom srpske vlade. Ukoliko bi obnova bila nastavljena istim tempom, za punu naknadu direktne štete od bombardovanja biće potrebno još 19 godina.
Industrijska proizvodnja za 21 odsto niža nego 1998.
I pored blagog oporavka nakon NATO bombardovanja, industrijska proizvodnja u Srbiji u prva četiri meseca 2000. godine bila je za čak 74 odsto niža u odnosu na isti period 1989. godine, a za 21 odsto niža u odnosu na isti period 1998. godine. Za povratak na nivo industrijske proizvodnje iz 1989. godine Srbiji će biti potrebno najmanje 40 godina. Naime, proizvodnja u prva četiri meseca 2000. godine bila je za svega četiri odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine, a za oko 11 odsto viša u odnosu na prosek 1999. godine.
Milijarda dolara deficita za pet meseci
U prva četiri meseca 2000. godine ostvareni izvoz u Srbiji (bez Kosova) bio je za oko 60 odsto manji u odnosu na isti period 1989. godine, a za 50 odsto manji u odnosu na isti period 1998. godine. Dramatičnu situaciju u pogledu spoljne konkurentnosti srpske privrede ilustruje i podatak da je vrednost izvoza u prva četiri ovogodišnja meseca bila niža čak i u odnosu na isti period prethodne godine, tokom ratnih dejstava, i to za oko 12 odsto.
Za razliku od izvoza, vrednost ovogodišnjeg uvoza je za oko 20 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine, što produbljuje spoljnotrgovinski deficit. U prvih pet meseci 2000. godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je blizu milijardu dolara.
Plate 88 DEM – za 34 odsto niže nego 1999.
Prosečna plata u Srbiji u aprilu 2000. godine iznosila je 88 DEM. U prva četiri meseca 2000. godine realne plate su opale za oko 72 odsto u odnosu na isti period 1989. godine, a za 52 odsto u odnosu na isti period 1998. godine. U prva četiri meseca 2000. godine zabeležen je realan pad plata od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovi podaci ilustruju činjenicu da je obnova zemlje uglavnom finansirana na teret plata zaposlenih.
Rast crnog deviznog kursa 113 odsto
Emisija novca od strane NBJ korišćena je kao jedan od značajnih izvora finansiranja obnove zemlje. U periodu od godinu dana (maj 2000) nominalna novčana masa uvećana je za 6,1 milijardi dinara. To je uzrokovalo rast crnog deviznog kursa od 113 odsto (rast uličnog kursa), odnosno od 161 odsto (rast žiralnog kursa). Zbog neobjektivnog praćenja kretanja cena od strane zvanične statistike, iskazani rast cena u istom periodu iznosi "samo" 55 odsto. Duboku krizu u kojoj se nalazi srpska privreda ilustruje i činjenica da je realna novčana masa u ovom periodu opala za 40 odsto, na nivo od svega 690 miliona DEM.
Obnovljeno 35 mostova – a to je 10,4 odsto njihove investicione vrednosti
Ukupna vrednost ulaganja u obnovu mostova i nadvožnjaka iznosi 31,6 miliona USD, što predstavlja 10,4 odsto ukupne investicione vrednosti porušenih ili oštećenih mostova. Potpuno je obnovljeno 35 mostova, dok je delimično sanirano pet mostova.
Vađenje srušenih novosadskih mostova i čišćenje Dunava odneti više od 2/3 do sada utrošenog novca za obnovu svih mostova u Srbiji. Umesto Varadinskog mosta, postavljen je pontonski most, dok je umesto Žeželjevog mosta postavljen montažno-demontažni most iz državnih rezervi.
Godišnji troškovi održavanja novosadskog pontonskog mosta stajaće gradsku upravu skoro isto koliko je koštala njegova izgradnja. Najveću pažnju javnosti izazvalo je postavljanje konstrukcije privremenog montažno-demontažnog železničko-drumskog mosta u Novom Sadu. Ta konstrukcija potiče iz materijalnih rezervi države i nije bila predviđena za ovakve namene, a pogotovo ne za dužu eksploataciju.
Obnova 15 odsto elektroenergetske infrastrukture
Obnovljeno je 15,5 odsto kapaciteta u elektroprivredi, uz ulaganje od 40 miliona USD. Obnova elektroenergetske infrastrukture započeta tokom bombardovanja imala je, kao i u periodu neposredno nakon prekida bombardovanja, oblik gigantskih hitnih intervencija. Ovim merama ostvarena je konfiguracija prenosa koja je maksimalno mogla preneti oko 140 miliona Kwh dnevno.
Međutim, tokom poslednjih godinu dana uvezeno je pet polovnih transformatora, a velika količina merne opreme proizvedena je u zemlji. Evidentno je da izvori finansiranja elektroprivrede nisu transparenti, pa se o njima ne govori mnogo u javnosti. Elektroprivreda se uglavnom finansira iz inostranih kredita (elektroprivreda je jedan od korisnika ruskog i kineskog robnog kredita) i iz primarne emisije NBJ.
Obnova 3,8 odsto RTV infrastrukture
U obnovu RTV infrastrukture uloženo je oko 3,6 miliona USD, čime je sanirano 3,8 odsto procenjene štete. Najviše je ulagano u obnovu RTV predajnika (obnovljeno je 10 odsto) i repetitora (obnovljeno je 6 odsto).
Sanirano samo tri odsto industrijskih kapaciteta
Obnova industrijskih kapaciteta je mnogo sporija. Tokom godinu dana sanirano je svega oko tri odsto štete. Obnova industrije uglavnom počiva na raščišćavanju porušenih fabrika. U većini fabrika proizvodnje nema ili je simbolična. Izuzetak su grane kao duvanska industrija i u manjoj meri proizvodnja derivata nafte.
Postoje čak i sektori koji se oporavljaju brže nego što se to prikazuje u državnim medijima. To se odnosi na sektor nafte i gasa, duvansku industriju, uz neke slučajeve u hemijskoj industriji i industriji prerade metala. Brža obnova pojedinih preduzeća finansira se iz sredstava koja nemaju domaće poreklo.
Sanirano devet odsto stanova, gradi se pet puta manje nego 1980-ih
U periodu od godinu dana obnovljena su ili izgrađena 843 stambena objekta, što se može oceniti kao veoma skroman učinak. Sanirano je oko devet odsto štete koja je učinjena stambenom fondu. Treba imati u vidu činjenicu da samo dve lamele u beogradskom naselju Banjica imaju veći broj stanova nego što je Direkcija za obnovu zemlje sanirala i izgradila za godinu dana. Poređenja radi, treba podsetiti da je tokom 70-ih i 80-ih godina u Srbiji građeno između 50.000 i 60.000 stanova godišnje.
Finansiranje obnove: inflatorni porez 186 miliona dolara, dnevnice solidarnosti 70 miliona
Za obnovu zemlje za godinu dana utrošeno je maksimalno oko 190 miliona USD. Radovi na obnovi finansirani su iz dnevnica solidarnosti, primarne emisije NBJ, inostranih kredita, posebnih taksi, prinudnih priloga domaćih preduzeća i organizacija i donacija pojedinaca iz dijaspore... Najvažniji izvori finansiranja obnove svakako su bile dnevnice solidarnosti, inflatorni porez i kineski kredit odobren pod tajanstvenim okolnostima. Po osnovu dnevnica solidarnosti do sada je prikupljeno 70 miliona USD, što čini više od trećine ukupnih sredstava koja su do sada angažovana na obnovi... Ukupan iznos inflatornog poreza koji je država ostvarila tokom prvih godinu dana obnove iznosi 186 miliona USD. Iznos inflatornog poreza približno je jednak celokupnoj vrednosti radova na obnovi zemlje. To pokazuje da emisija novca nije korišćena samo za finansiranje obnove, već i za pokrivanje drugih javnih rashoda.
Kineski kredit i kontrola elektroprivrede
Izvesno je da se radi o kreditu u robi i novcu koji je jednim delom namenjen finansiranju obnove zemlje. Izvesno je da je deo kineskog kredita već upotrebljen za sanaciju šteta u elektroprivredi i da će biti korišćen za nove investicione zahvate u ovoj oblasti. Međutim, nepoznato je pod kojim uslovima je kredit odobren. Jedino što vlada može ponuditi kineskim partnerima jeste konverzija potraživanja u vlasništvo nad srpskim preduzećem. Prema našim procenama, interes Kine bi mogao biti da na ovaj način stavi pod kontrolu neke potencijalno profitabilne privredne delatnosti u Srbiji, kao što su elektroprivreda i telekomunikacije.
Komentara: 0