Uvrede i izmišljotine: Još jedna epska fantazija Miroslava Lazanskog

Uvrede i izmišljotine: Još jedna epska fantazija Miroslava Lazanskog

Kamikaze ili profesionalci bez oružja?

Sećam se da sam na jednom od prethodnih aeromitinga na Batajnici, kao deo veće grupe prijatelja, sreo pokojnog Ilju Arizanova, pilota lovca jugoslovenskog RV i PVO, potpukovnika, čoveka koji je među prvima poleteo 24. marta 1999. godine na borbeni zadatak presretanja ciljeva u vazdušnom prostoru koje su u vojno-operativnoj terminologiji naši zvali „plavi“. Hrabri Arizanov je tada pogođen, nakon katapultiranja se sam, poput komandosa, probijao kroz Kosovo, dospeo je do Prištine i docnije do Beograda. Preminuo je septembra 2011. godine a ja sam taj dan na Batajnici propustio da mu kažem srpsku verziju one sjajne američke: „Thank you for your service sir“. Do sada sam se susreo sa tri pilota koji su leteli u ratu pre 17 godina, i ni jednom nisam stigao to da izgovorim. Uvek me je više zanimalo šta mi mogu reći o tim noćima.

Danas me je tekst novinara, vojno-političkog komentatora i kandidata za ulazak u Skupštinu Srbije na nedavno održanim parlamentarnim izborima Miroslava Lazanskog podsetio da ne samo da smo sve ove godine propustili da se adekvatno zahvalimo živim i mrtvim herojima koji su nas branili od operacije „Allied Force“, već se moramo ponovo dići na „Pripravnost broj jedan“ i odbraniti sećanje na ove hrabre ljude. Odbraniti sećanje na činjenice i ono šta se zapravo dogodilo.

Miroslav Lazanski je juče drugi put u svojoj novijoj karijeri potpuno izmislio i do krajnje granice amaterizma iskonstruisao imponzantan zbir svojevrsne epske fantastike koja se po količini nepostojećih događaja i proizvoljnosti graniči sa njegovom kredibilizacijom potpuno izmišljene priče o dejstvima vazduh-zemlja srpskih aviona po albanskom aerodromu Rinas, 20 km od Tirane za vreme rata 1999. godine.

Lazanski je 24. marta 2007. godine u Politici objavio tekst „Zvezde su odletele u legendu“ gde je između ostalog napisao:

„Samo tri dana kasnije piloti na aerodromu Golubovci kod Podgorice izvlačili su karte za supertajnu misiju, bez znanja i odobrenja komande u Beogradu: napad na aerodrom Rinas kraj Tirane. Na tom aerodromu bila je smeštena američka borbena grupa „Soko“ sa 24 helikoptera tipa „apač“, kao i delovi 82. padobranske divizije iz Fort Brega, Severna Karolina. U ranu zoru 26. aprila u akciju je krenulo šest aviona G-4 „super-galeb“ jugoslovenskog RV, inače iz sastava akro-grupe „Leteće zvezde“. Nisko leteći na samo tri metra iznad morskih talasa, da bi izbegli radarsku kontrolu, jugoslovenskim avionima trebalo je manje od 20 minuta da stignu do ciljeva u rejonu aerodroma Rinas. Stigli su iz pravca izlazećeg sunca i vizuelno bili teški za otkrivanje. Prvo je raketama i bombama napadnut logor za obuku terorista OVK kraj aerodroma Rinas, da bi zatim avioni G-4 gađali američke helikoptere na zemlji. Uništeno je devet „apača“ dok su još tri bila ozbiljno oštećena.“

Ratni komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije, general Spasoje Smiljanić, u svojoj knjizi „Agresija NATO“ na strani 274. odgovorio mu je:

„Zbog brojnih manipulacija u javnosti, čiji su nosioci mediji svih vrsta, da je naša avijacija u toku agresije izvršila dejstva po aerodromu Tuzla, aerodromu Rinas (Tirana), aerodromu Petrovec, osećam obavezu prema dolazećim generacijama da kažem: Niko, nikada nije izdao naređenje da se navedena dejstva avijacije izvrše, niti su ona izvršena. Nisu piloti ni jedne jedinice RV i PVO izvršavali zadatke bombardovanja ni jednog objekta van teritorije Savezne Republike Jugoslavije.“

Još jedna petparačka fikcija

Lazanskog epizoda sa Rinasom očigledno nije naučila da i komentarima pristupa temeljno, faktografski i uz elementarni postulat novinarskog esnafa – ne piši izmišljotine. To je dokazao juče člankom u Politici pod naslovom „Da se ne zaboravi…“.

On u ovom, činjenično skoro u potpunosti netačnom, tekstu ide preko izmišljanja jedne epizode rata kao sa slučajem „Rinas“ i kroz dramatizovan narativ do kraja fabrikuje dešavanja prve noći bombardovanja sve vreme ih prezentujući kao istinu radi zaključka da se država Jugoslavija kriminalno loše odnosila prema svojim letačima.

Stil pisanja gde se laik zavodi enciklopedijskim oznakama tipova vazduhoplova, elektronskih i ubojnih sredstava, iako komičan, predstavlja zasigurno stilsku odrednicu autora koja je slobodna. Međutim, činjenice, makar zbog pijeteta prema svima onima kojima nismo stigli da kažemo „hvala“, moraju ostati svete, nepromenjene i neromansirane.

Tokom 78 dana bombardovanja Srbije i Crne Gore 11 aviona tipa MiG-29 je poletelo, 6 je oboreno u vazduhu, 5 uništeno na zemlji. Dva pilota lovca i jedan jurišnik su poginuli.

Od tada do danas snimljena su tri domaća dokumentarca, napisano je nekoliko knjiga i monografija i, kako iz domaćih tako i iz stranih izvora, svaki detalj agresije NATO-a analiziran je, popisan i skoro u potpunosti utvrđen.

Lazanski u svom tekstu opisuje 24. mart 1999. godine, prvi dan, tačnije prvu noć, rata. Fokus njegovog komentara su sudbine pilota Ljubiše Kulačina, Nebojše Nikolića, Zorana Radosavljevića i Predraga Milutinovića. Iz neobjašnjivog razloga, Lazanski plasira potpune izmišljotine iznoseći nekoliko događaja koji se zapravo nisu dogodili a koje bazira na intervjuu koji je holandski potpukovnik Jon Abma tokom rata dao renomiranom vojnom časopisu Janes Defence Weekly. U ovom intervjuu komandant združenih ekspedicionih vazduhoplovnih snaga Belgije i Holandije pod komandom NATO opisuje donekle operaciju prve večeri uz svedočenje o kvalitetu modernizacije holandskih aviona F-16 na AM standard.

U tekstu „Da se ne zaboravi…“ Lazanski o Abmi piše:

„Četiri holandska F-16 poletela su tog 24. marta 1999. u 17.45 s aerodroma Amendola, Italija. Iznad Jadrana imali su prvo tankiranje goriva da bi zatim preko Albanije ušli u vazdušni prostor SRJ. Potpukovnik Jon Abma leteo je na čelu formacije od četiri F-16, kada je oko 20.15 dobio informaciju od „avaksa“ da su jugoslovenski „migovi-29” uzleteli sa Batajnice i krenuli im u susret.

…Potpukovniku Abmi nije jasno zašto „migovi-29” ne koriste svoje avionske radare, a već su bili u dometu. Imao je toplotne karakteristike „migova-29”, jer su njihovi motori RD-33 naprosto rasipali toplotu.

Potpukovnik Jon Abma odlučio je da napadne čelni desni jugoslovenski „mig-29”, koji je upravo krenuo u manevar napada na holandske F-16, a leteo je u širokoj formaciji ruskog tipa „bic“. Ispalio je projektil vazduh–vazduh tipa „amram“ i pogodio ”mig-29”.“

Potpukovnik Abma nije nikada bio na čelu formacije 4 holandska F-16. On nije leteo to veče, nije se pitao zbog čega srpski avioni ne uključuju svoje radare i nije ispalio AMRAAM koji je pogodio MiG-29. Abma je bio komandant združenog kontigenta čiju je izjavu Lazanski netačno predstavio kao svedočenje o ličnom učešću. Abma čak i u toj izjavi govori o četiri holandska aviona u trećem licu množine.

Za jedino obaranje srpskih MiG-ova od strane vazduhoplovnih snaga Kraljevine Holandije zaslužan je major Peter Tankink. On je zapravo bio u vazduhu to veče.

Mjr Peter Tankink,F-16AM J-063 322 Sqn RNAF scored FRYAF MiG-29 on 24.03.99-AIM-120B.First Dutch A2A kill since WWII pic.twitter.com/AOxuNPbS7G

— Marcin Widomski (@rokus30) March 24, 2016

24. marta ove godine Tankinka je neko pitao na Tviteru koja je vrsta AMRAAM-a bila u pitanju i on je odgovorio.

Glavni junak i njegova „akcija“ nisu jedina izmišljotina u tekstu Miroslava Lazanskog. Pored benigne greške da postoji nešto što se zove radar „TPS-600“, on prilično nevešto sinhronizuje pravce leta suprostavljenih aviona:

„Glas iz kontrole letenja bio je miran: „Neprijatelj na nivou 17 iz pravca 02 ulazi u naš vazdušni prostor.“ Bilo je tačno 20.10 sati. Tri minuta kasnije potpukovnik Kulačin poleteo je pod forsažom, za njim i njegovi drugovi, majori Nebojša Nikolić i Zoran Radosavljević, kao i potpukovnik Milorad Milutinović.

…major Radosavljević je hrabro uleteo u formaciju od deset američkih lovaca F-15, od kojih su se dva odmah sjurila u rep njegovog „miga-29”.“

Ovo se nikada nije dogodilo.

Nebojša Nikolić je poleteo prema, tada uočenoj i javljenoj, većoj grupi aviona koja se kretala prema Bečeju što mu je bila i takozvana „zona očekivanja neprijatelja“. Nekoliko raketa je bilo ispaljeno na njegov avion, jedna od njih je eksplodirala u neposrednoj blizini nakon čega je avion bio oštećen i neupravljiv. Nikolić se katapultirao nedaleko od Titela. Skoro pet sati je proveo pored svog aviona u plamenu nakon čega ga je po njega došao helikopter Gazela.

Zoran Radosavljević poleteo je prvi i jedini put 26. marta 1999. godine kao pratilac potpukovnika Slobodana Perića. Na njih je dve rakete AMRAAM iz aviona F-15C ispalio kapetan USAF-a Jeff „Claw“ Hwang. Obe rakete su pogodile svoje ciljeve. Radosavljević je preminuo od posledice eksplozije u avionu, Perić se katapultirao i preživeo. Poginuo je u automobilskoj nesreći 2010. godine.

Radosavljević nikada nije uleteo u formaciju deset američkih lovaca i nije bilo „sjuravanja“ u rep njegovog aviona. Perić i Radosavljević oboreni su od strane kapetana Hwanga čiji zadatak nije bio napad niti lovačka zaštita aviona koji su išli na Srbiju. On je čuvao vazdušni prostor oko Tuzle u Bosni i Hercegovini, za slučaj da naše RV i PVO pređe granicu.

Milorad Milutinović ne postoji. Postoji Predrag Milutinović sa nadimkom „Grof“ koji je u penziji od 2001 godine. Poleteo je 24. marta sa vojnog aerodroma Ponikve (ne sa Batajnice prvo veče kao Kulačin i Nikolić) i oboren je nakon izbegavanja nekoliko raketa po povratku na aerodrom Niš. Više puta je u intervjuima nakon rata tvrdio da je poslednji radarski zahvat detektovao sa zemlje i da ga je oborila srpska PVO raketa.

Ilja Arizanov je još jedan pilot koji je pored Grofa ali i potpukovnika Dragana Ilića sumnjao da ga je zapravo oborila raketa sopstvene vojske sa zemlje. Šta god da se dogodilo Arizanov je zajedno sa Ilićem među prvima poleteo 24. marta sa aerodroma Niš. Arizanov je oboren, Ilić je uspeo, oštećenog aviona, da sleti na polazni aerodrom nakon pogotka rakete.

Deo teksta koji se odnosi na potpukovnika Ljubišu Kulačina je takođe pun detalja koji se nisu dogodili.

„Pripravnost broj jedan, potpukovnik Ljubiša Kulačin sedi u kabini svog „miga-29” i čeka signal za poletanje.

Pod krilima aviona ima četiri rakete R-73 za blisku vazdušnu borbu i dve rakete R-27R za srednje daljine, dok njegov top GSh-30 u redeniku ima 150 metaka.

Glas iz kontrole letenja bio je miran: „Neprijatelj na nivou 17 iz pravca 02 ulazi u naš vazdušni prostor.“ Bilo je tačno 20.10 sati. Tri minuta kasnije potpukovnik Kulačin poleteo je pod forsažom, za njim i njegovi drugovi, majori Nebojša Nikolić i Zoran Radosavljević, kao i potpukovnik Milorad Milutinović.“

Pored već konstatovanog da ovi piloti nisu zajedno poleteli, sam Kulačin u prvom intervjuu ratnom izdanju vojnog časopisa „Vojska“ (današnja „Odbrana“) kaže da poleće „oko 20:30“ dakle ne „tačno u 20:10 + 3 minuta kasnije“ kako tvrdi Lazanski. Sa Batajnice su poleteli Kulačin i Nikolić. Kulačin je listu „Vojska“ rekao da je njegova bitka sa NATO avionima trajala „samo 15 minuta“. Za sada je i dalje moguće da je opis Kulačinove bitke tačan jer je on jedini od pilota koji se, osim tada u „Vojsci“, nikada nije pojavio u medijima.

Lazanski dalje piše:

„Potpukovnik Kulačin je sleteo na Batajnicu. Major Nikolić je pogođen sa tri rakete, katapultirao se. Potpukovnik Milutinović je pogođen raketom i katapultirao se.“

Kulačin tada nije sleteo na Batajnicu već na aerodrom Surčin, danas „Nikola Tesla“.

Pet pilota Vojske Jugoslavije poletelo je 24. marta. Ne zajedno već sa aerodroma Batajnica: Nikolić i Kulačin, Ponikve: Milutinović, Niš: Arizanov i Ilić. Obaranja Arizanova i Ilića i dalje se podgrevaju tvrdnjama o „prijateljskoj vatri“ ali ono što je takođe poznato je i da ni jedan od aviona nije oboren raketom Sparrow. Gotovo svi američki izvori govore o AMRAAM-ima. Sa aviona F-15C i F16CJ koji je 4. maja oborio Milenka Pavlovića.

Lazanski posle izmišljotine da je Radosavljević vodio borbu sa 10 američkih aviona F-15 i da su na njega lansirane 3 rakete konstatuje:

„Nije iskočio. Nikada se neće saznati da li je to mogao, ili nije hteo. Posmrtno je odlikovan Ordenom za hrabrost i unapređen u viši čin.

Svi oni su svesno prihvatili da budu kamikaze. Političari su krivi zašto su piloti dovedeni u situaciju da 1999. godine budu glineni golubovi…“

Konstatacija da možda Radosavljević „nije hteo“ da iskoči je imbecilna.

Kovanica „svesno prihvatanje uloge kamikaza“ se već graniči sa uvredom i nezabeleženim nepoštovanjem prema preživelim i poginulim pilotima. Naime, pored veoma loše upotrebe svih pilota na taktičkom nivou (zašta je odgovorna pretpostavljena komanda) ni jedan od njih tih dana nije poleteo da bi bio „kamikaza“. Skoro svima je otkazao jedan od ključnih sistema za borbenu upotrebu njihovih letelica a trojica sumnjaju da je za njihovo obaranje odgovorna sopstvena PVO. Za uviđaje na mestima obaranja nije bilo vremena ili volje zbog ratnog stanja. Takođe treba naglasiti da velika većina njih apsolutno nije znala šta se dešava u vazduhu neposredno pre i po poletanjima.

Da se Lazanski makar malo potrudio da istraži ono o čemu piše saznao bi i za majora Boru Zoraju koji je sa Ponikva 7. aprila 1999. poleteo na presretanje NATO aviona u zoni očekivanja Kruševac. Nekoliko puta je bio pod zahvatom radara neprijateljskih aviona i svaki put je uspešno uspeo da iz istih „ispadne“. Nekoliko puta je pokušao, u ofanzivnom manevru, da zahvati neki od NATO letelica ali nije uspeo. U jednom trenutku od njega je bežala grupa od tri neprijateljska aviona. Bezbedno se vratio na aerodrom Lađevci. Njegov let je trajao oko 40 minuta.

Major Abdul Emeti je takođe imao duži let i jedini je imao zahvat neprijateljskog aviona ali nije dobio signal za lansiranje rakete. Nije hteo da rizikuje i lansira na „slepo“.

Oba primera nikako ne opisuju kamikaze.

Zaključak?

Pored zaključka da kolegu Lazanskog ne zanimaju činjenice već dramatizovane izmišljotine kao da su 80-te i da Internet ne postoji, njegova kritika da tadašnja država nije uradila mnogo toga sigurno stoji.

Da je veštiji, Lazanski bi ovo najbolje mogao da poentira sa primerom Milenka Pavlovića. Abdul Emeti je po sletanju ispričao Pavloviću šta se dogodilo a ovaj ga je pitao: „Pa zašto nisi lansirao?“. Emeti je odgovorio da to nije bilo moguće i da on to dobro zna. Pavlović je objasnio da poslednjih dana trpi veliki pritisak od strane nadređenih da piloti lovci „nešto urade“.

To je, verovatno, i bio razlog zbog čega je poleteo u smrt 4. maja. Bila je to tragična izjava još tragičnijeg sukoba koji je vladao u starešinstvu naše vojske tih dana. Američki F-16 koji ga je oborio vraćao se sa obavljene misije, dobio je poziciju Pavlovića, okrenuo se nazad, i onako „usput“ oborio komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka.

KOMENTARI

Ilustracije: MyCity Military; Kurir
Foto - gore levo: Politika;
 dole - Tango Six (Hwang pozira pored svog F-15C na kojem su oslikana dva srpska "kill markinga")

Autor: Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik
Izvor: Tango Six 

TANGO SIX SAJT, FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM


ZABORAV JE NOVI ZLOČIN! 

GALERIJA PPNS

 


 

ARHIVA PPNS

  • Nataša Pejin: Poniženje Srbije u Srpskom kulturnom centru u Parizu - bez mene!
  • Miodrag Stojilović - Kontekst bombardovanja 1999: Bomba prva; Ljudi; Atmosfera
  • Moramo dalje (Sećanje 1999-2019)
  • Grujičić o posledicama NATO agresije: Neophodno ispitivanje lišeno svake politike
  • UNEP: Procena ekoloških žarišta - Kragujevac (Od sukoba do održivog razvoja)
  • Još nije kasno da NATO odgovara
  • ’Humanitarni rat’ - priroda, karakter, dometi i posledice
  • Ministar informisanja 1999: Agresor nas je smatrao svojim neprijateljem... Neka nas smatraju i ubuduće...
  • Tramp 1999. o bombardovanju SRJ: ...Morate da pošaljete trupe dole
  • Mapa NATO iz 1999. - gde je padao osiromašeni uranijum
  • Zaborav je novi zločin - tribina o agresiji NATO na SRJ 1999.
  • Prof. dr Danica Grujičić: NATO agresija - genocidna namera
  • Protiv članstva Srbije u NATO 84% građana
  • Grem Filips: Šta da NATO nije intervenisao 1999?
  • NATO vodi višemilionski projekat u Kragujevcu
  • Porast učestalosti malignih oboljenja kod dece - posledica NATO bombardovanja?
  • Priznata veza između uranijuma i obolevanja italijanskih vojnika
  • Henzel Stoltenbergu: Vređate srpski narod, ismevate njegove žrtve, prezirete zdrav ljudski razum!
  • Činjenice o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom NATO agresije na SRJ 1999.
  • Hronologija NATO bombardovanja SRJ
  • O posledicama NATO bombardovanja SRJ - Danica Grujičić i Jelena Milić
  • Italijanski vojnici iz misije na Kosovu žrtve osiromašenog uranijuma
  • Prof. dr Danica Grujičić u Kragujevcu: Šta se desilo 1999. godine?
  • Predavanje prof. dr Danice Grujičić u Kragujevcu
  • Politički diskurs u parolama, sloganima i grafitima protesta protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. - Tamara Gruden, 2016.
  • U pripremi film o bombardovanju SRJ 1999.
  • Srbija-NATO: Logistička podrška i akcioni plan partnerstva
  • Predavanje ’’O osiromašenom uranijumu i još po nešto’’
  • Srbi su živi eksperiment - dr Danica Grujičić
  • Svetlana Žunić - Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma
  • NATO plaća srpske naučnike za razvoj biogoriva
  • Upitnik RTS - Tužba protiv zemalja NATO: Srbija plaća danak uranijumu?
  • Posledice bombardovanja kragujevačke "Zastave"
  • Smrtonosna prašina - osiromašeni uranijum i posledice (DOKUMENTARAC)
  • Kragujevac 1999. - 11 puta pod bombama
  • "Medna" u toku agresije NATO
  • Monitoring radioaktivnosti životne sredine u Srbiji
  • Država da potvrdi da je NATO bombardovanje bilo genocidna radnja
  • Polinezija traži od Francuske milijardu dolara odštete za atomske probe
  • Ministarka ćutala o uranijumu
  • Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan Petković
  • Stanje zagađenosti životne sredine u Kragujevcu kao posledica rada ’Grupe Zastava’ - Vesna Ilić
  • Sakriveni izveštaj o bombardovanju osiromašenim uranijumom
  • Vojna intervencija NATO i poljoprivredna proizvodnja u Srbiji - Branko Tešanović, Saša Jović
  • Uranijumska republika Kosovo - Dejan M. Andrić
  • Pun tanjir otrova
  • NATO otrovao vode u Srbiji?
  • Pretnja iz čaše
  • Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja - doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević
  • Osiromašeni uranijum NATO u Srbiji 1999
  • Osiromašeni uranijum kao produkt nuklerarne tehnologije
  • Uticaj agresije NATO-a na agrobiznis u SR Jugoslaviji - Miladin M. Ševarlić, Zorica Vasiljević

DETALJNIJE


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari