Batutovi tajni podaci o trovanju građana i kontaminiranim tačkama Srbije
Foto: Beta/Istmedia/Saša Trifunović
Publikacija pod nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” u kojoj su navedeni alarmantni zaključi pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja u Boru na zdravlje stanovnika, postala je dostupna javnosti samo zahvaljujući upornosti članova Asocijacije za razvoj grada Bora. Umesto da preduzmu hitne mere zaštite zdravlja stanovnika, nadležni su, po svemu sudeći, imali nameru da sadržaj ove studije ostane što dalje od očiju javnosti.
“Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma, a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru. Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca”, najvažniji su rezultati pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja na zdravlje stanovnika Bora, objavljeni u publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”.
Foto: Taoci rudnika- Izvor: Istmedia.rs (Asocijacija za razvoj grada: Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Zagađena istina opasna po zdravlje!" koji Asocijacija za razvoj grada realizuje u okviru inicijative "Građani imaju moć" koju sprovodi Crta)
Programski direktor za održivi razvoj “Asocijacije za razvoj opštine Bor” Milorad Milošević objašnjava za Nova.rs da su članovi ovog udruženja građana prvo nezvanično saznali da postoji studija o zdravlju stanovnika u Boru koju je radio “Batut”, da krenuli u nelogično dugu potragu za njom.
“Kada smo pokušali da dođemo do te studije svi su nas vraćali na početak. U Narodnoj biblioteci koja je radila katalogizaciju studije nam je rečeno da ona još uvek nije stigla iz štampe, vraćali su nas na izdavača, na ministarstvo… Sve institucije su nas vrtele u krug dok studiju nismo preko zahteva za pristup podacima od javnog značaja zatražili od “Batuta” i dobili”, objašnjava Milošević.
Priča da je put do dobijanja dokumenta bio dug i da je jasno pokazao da neko rezultate ove studije želi da skloni od očiju javnosti. Ono što su u dokumentu na kraju pročitali, razjasnilo je i zašto.
“Kad smo dokument najzad dobili “Batuta”, koji je autor studije, videli smo da su naše sumnje bile tačne, da su podaci frapantni i poražavajući i potvrđuju ono na šta smo odavno sumnjali”, kaže Milošević i dodaje:
“Jasno je, Bor je trovačnica već ko zna koliko godina unazad, to je jedna legalna gasna komora. Taj narod je zarad nekih viših interesa očigledno žrtvovan.”
Foto: Pismo kralju - Nemanja Stefanović (Asocijacija za razvoj grada: autor je učesnik konkursa "Mladi protiv aerpzagađenja" koji je organizovala neformalna grupa "Mladi protiv aerozagađenja")
U publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” navedeno je da su kandidati za ekološke “crne tačke” u Srbiji uglavnom su povezani sa eksploatacijom rude olova i cinka, a u industrijski zagađene lokalitete svrstana su mesta u blizini: rudnika bakra u Boru, rudnika bakra u Majdanpeku, površinskih kopova i termoelektrana Kolubara, termoelektrana I rudnik lignita Kostolac, rudnika olova i cinka Ljubovija, napuštenog rudnika antimona Zajača, industrije cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac, petrohemijskog kompleksa – Novi Sad, Pančevo.
Građani koji žive u blizini pomenutih postrojenja nalaze se u opasnosti koja još nije do kraja ispitana, dok bi Bor mogao da bude samo “vrh ledenog brega”, upozorava Milošević.
Foto: print screen “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”
Zbog toga smatra da pomenuta publikacija nikako ne bi smela da bude skrivena, već polazna tačka za preduzimanje hitnih akcija i nova istraživanja.
“Mislim da takva studija zaslužuje da se nađe na zvaničnim sajtovima institucija i da se o njoj raspravlja na pravi način, da se nešto uradi. Umesto toga sve je potpuno zamračeno, verovatno da se ne uznemirava javnost, a ljudi su žrtvovani”, kaže Milošević.
Na pitanje zbog čega pomenuta studija nikad nije objavljena na sajtu “Batuta“ i da li su neke od preporuka za odgovorno upravljanje kontaminiranim lokalitetima, koje su u njoj navedene, do sada i uvažene, Nova.rs iz “Batuta“ nije dobila odgovor.
Milena Ilić Mirković
Izvor: Nova S, 21. 9. 2021.
PRILOG PPNS
PUBLIKACIJA POD NAZIVOM “UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA KONTAMINIRANIM LOKALITETIMA U SRBIJI”
(Izvod)
UTVRĐENI NEDOSTACI
- Nedovoljno sprovođenje važećih propisa. U skladu sa pretpristupnim procesom Republike Srbije članstvu u EU, do sada je domaća regulativa koja reguliše oblast zaštite životne sredine u velikoj meri harmonizovana sa pravnim tekovinama EU, na nacionalnom nivou. Međutim, nivo sprovođenja podzakonskih akata neophodnihza potpunu implementaciju transponovanih zakona na lokalnom nivou je nezadovoljavajući. Pored toga, nedostatak strateških smernica rezultira kolektivnom odgovornošću i nedostatkom komunikacije i koordinacije između različitih institucija na nacionalnom nivou i između jedinica lokalne samouprave (horizontalna i vertikalna saradnja).
- Nedovoljno jasna podela uloga i odgovornosti nadležnih institucija u široj oblasti životne sredine i zdravlja. Iako se važeća regulativa bavi podelom uloga i odgovornosti institucija relevantnih za ove oblasti, one nisu jasno definisane, tako da dolazi do preklapanja njihovih nadležnosti.
- Izostanak multisektorske saradnje i pristupa u rešavanju ekološko-zdravstvenih problema. Razmena informacija (podataka) i saradnja između relevantnih sektora su nedovoljne, a u nekim oblastima i situacijama nisu ni uspostavljene.
- Neadekvatan monitoring stanja životne sredine. Moniotoring stanja životne sredine sa aspekta izbora i geografske distribucije mernih mesta nedovoljna je za upotrebu takvih podataka za adekvatnu procenu rizika faktora životne sredine na zdravlje izložene populacije i dostupne zdravstvene statistike.
- Nedostatak podataka o stanju životne sredine i njenog uticaja na zdravlje. Ovo se odnosi na: izostanak kontinuiteta, neadekvatnost obima obuhvaćenih parametara ispitivanja i njihove učestalosti, kao i baziranost, često, samo na povremenim projektnim aktivnostima.
- Neuspostavljeno sistematsko praćenje zdravstvenog stanja stanovništva na kontaminiranim lokalitetima. U dosadašnjoj praksi, praćenje zdravstvenog stanja stanovništva na kontaminiranim lokalitetima se sprovodi uglavnom ad hoc, ili kroz retke projektne aktivnosti. Sistematsko praćenje kroz programske aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou izostaje.
- Nedostatak ljudskih resursa i ekspertize. Na nacionalnom i lokalnom nivou, evidentiran je ozbiljan nedostatak ljudskih resursa u pogledu njihovog broja, odgovarajuće profesionalne ekspertize i motivisanosti, a sve nabrojano je veoma važno za multisektorsko i multidisciplinarno upravljanje kontaminiranim lokalitetima.
- Nedostatak finansijskih sredstava. Ovo ograničenje se odnosi i na finansijska sredstva za sprovođenje programa zaštite životne sredine, kako u nacionalnom, tako i u lokalnim budžetima, kao i na nedostatak resursa za ulaganja u infrastrukturu životne sredine.
- Tehnički nedostaci. Nedostatak infrastrukture za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou (posebno u oblastima upravljanja otpadom i vodama); nedostatak praćenja stanja životne sredine; nedostatak strateških dokumenata i akcionih planova u oblasti zaštite životne sredine; neadekvatna organizaciona struktura lokalnih uprava za bavljenje pitanjima životne sredine.
- Nedovoljno razvijena svest i učešće javnosti. Ova prepreka podrazumeva nizak nivo svesti o značaju pitanja životne sredine na svim nivoima odlučivanja, kao i opšte populacije. Pored toga, nepoštovanje značaja i svrhe učešća javnosti, kao i nedostatak pravovremenog učešća javnosti u procesu izrade strateških dokumenata i definisanja prioriteta u vezi sa projektima kapitalne infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine, takođe može usporiti ili otežati sprovođenje konkretnih mera i projektnih aktivnosti za unapređenje životne sredine i zdravlje.
PREPORUKA PPNS
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O STANJU KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI 2020. GODINE
