Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Ekologija

26.04.2020

Sezona za pčelare već izgubljena?

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/korona/da-li-ce-se-beskontaktni-toplomeri-koristiti-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-kragujevca.html

Umiru nam pčele zbog "zatvaranja" pčelara, 23. april 2020.

Agrosaveti---proizvodnja-meda---pcelarenje---Melenci---04

Iako nadležne institucije ublažavaju mere zabrane kretanja i rada, pčelarima starijim od 65 godina još uvek nije dozvoljeno da obiđu svoje pčele. Nakon mesec i po dana zapuštanja njihovih pčelinjaka i prepuštanja pčela prirodi, možemo slobodno reći da je za brojna pčelinja društva već kasno. Da podsetimo: pčelari stariji od 65 godina vlasnici su više od 160 hiljada pčelinjih društava, tačnije oni predstavljaju trećinu pčelara u Srbiji.

Tokom marta i aprila meseca pčelari imaju pune ruke posla. Tada su u obavezi da pomognu pčelama nakon zimskog perioda i da ih spreme za prvu pašu, bagremovu. S obzirom na datum u kalendaru, njihova pčelinja društva ove godine neće biti dovoljno jaka za bagrem. Možda ni za naredne paše. Na žalost, biće i onih koja su već uginula i koja predstavljaju leglo zaraze u pčelinjacima. Kako je za naš portal rekao predsedavajući Skupštine SPOS-a, Đorđe Mrkić, njegove starije kolege su sada već toliko očajne da se to odražava i na njihovo zdravlje.

“Mene starije kolege svakodnevno zovu i vape da im se pomogne. Od samog početka vanrednog stanja mi smo pisali, zvali, potpisivali peticije da se pčelarima starijim od 65 godina omogući kretanje samo do pčelinjaka i nazad, uz sve mere predostrožnosti. Do dana današnjeg nismo uspeli za to da se izborimo. Ljudi su očajni, emotivno skrhani. Jedan od komentara starijeg pčelara je bio da mu sada ništa ne preostaje, osim da kupi kanap i da se obesi. Morate shvatiti da se kod njih ne radi samo o zaradi. To je jedan deo priče. To su pre svega zaljubljenici u pčelarstvo koje su decenijama unazad gradili. Onaj ko je izgubio ovaj period, on nije izgubio samo ovu sezonu, već u velikoj meri i narednu.” – ističe Mrkić.

Bez pčela nema ni hrane

Naš sagovornik dodaje i to da će u ovoj godini biti zabeležen ne samo gubitak u prinosu, već i gubitak u broju pčelinjih zajednica.

“Ono na šta smo mi pokušali da ukažemo jeste da ćemo imati ne samo manjak pčelinjih proizvoda, to je najmanja korist od pčele. Neće biti dovoljnog oprašivanja poljoprivrednih kultura. Valjda smo do sada naučili da bez toga nema ni prinosa, nema hrane.” – dodaje Mrkić.

Ono što zbunjuje naše pčelare, jeste činjenica da se mere ublažavaju i da stariji od 65 godina sada smeju da izađu na par sati i da prošetaju, okupe se i u zatvorenim prodajnim objektima, a pčelarima pripadnicima “trećeg doba” nije dozvoljeno da obiđu svoje pčelinjake, gde budu sami u prirodi.

Pčele su gladne, ozbiljne bolesti vrebaju

Kao što smo već spomenuli, pčele bez čoveka ne mogu da prežive. Njihovim zapuštanjem, one umiru od gladi, a to se već sada dešava.

“Biće dosta pčelinjih zajednica koje su uginule od gladi. Mi sad još ne znamo tačno stanje. Smatram da će se posledice videti u nekom narednom periodu. Kod pčela se javlja i kanibalizam. Kada nema hrane, društva su bez nege što je odlična podloga za razvoj ozbiljnih bolesti. Svaki dan nam je sada bitan. Svakim danom posledice postaju veće. Apelujem na nadležne da puste pčelare da spasu što se spasti može, zarad dobrobiti čitave zajednice.” – dodaje Đorđe Mrkić, predsedavajući Skupštine SPOS-a.

A šta se dešava na napuštenim pčelinjacima, objasnila nam je i prof. dr Nada Plavša sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Ona ističe da je situacija ozbiljna i da je pčelama trebalo priteći u pomoć.

“Ovog proleća je pčele trebalo prihraniti. Trebalo je nakon zime uginule pčele odstraniti sa pčelinjaka. Tamo gde to nije urađeno, pčele su u problemu. To je veliki broj pčelinjih društava kada znamo da 2800 članova SPOS-a ima 65+ godina. Pčelinja društva će slabiti, uginuti. Bolesti će se širiti, pa ugrožena mogu biti i obližnja, zdrava pčelinja društva. Kompletno pčelarstvo je u totalnom problemu.” – naglašava prof. dr Nada Plavša.

Grabež i američka kuga

Prema mišljenju prof. dr Plavše, brojne bolesti prete pčelama u pčelinjacima u kojima je ovog proleća izostala nega. Bolest koju smatra najopasnijom jeste američka kuga.

“Imamo nekoliko važnih bolesti koje se moraju pratiti i tokom normalnog stanja. Tu ključno mesto zauzima američka kuga. To je bakterijsko oboljenje koje se veoma brzo i lako širi putem grabeži. Dakle, ako je inficirani pčelinjak ostavljen i dostupan zdravim pčelama, to vam je put kako će se američka kuga raširiti. Pčele će ukrasti med sa inficiranog pčelinjaka i sporama ga uneti u zdrav. Veoma se lako prenosi, a ne možete je iskoreniti, već se zaražena košnica mora adekvatno eliminisati, spaliti. Pre toga slučaj se mora prijaviti nadležnim institucijama. Prošle godine je bilo značajnih uginuća zbog američke kuge. Mislim da će ova godina biti daleko složenija zbog ove situacije.” – smatra profesorica.

Problem gladi pčela je ozbiljan. Tada se javlja i grabež, putem koje se zaraza širi i u najjača pčelinja društva. To se može desiti i na razdaljini do dva kilometra, nekad i više, upravo kada hrane nema dovoljno.

Osim američke kuge, tu je i nozemoza. Oboljenje koje najviše problema pravi baš u zimsko-prolećnom periodu i zbog koje će pčelinja društva oslabiti, jer pčelari nisu mogli reagovati na vreme.

Za brojna pčelinja društva je već kasno. Profesorica savetuje da čim pčelarima dozvole izlazak, odu na pčelinjake, utvrde činjenično stanje, saniraju uginule pčele, a one preostale nahrane medom.

Pomoć od 800 dinara po košnici

Pravo na isplatu novčane pomoći u skladu sa Uredbom o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 imaju i pčelari u iznosu od 800 dinara po košnici, najviše 20.000 dinara. Međutim, prema mišljenju SPOS-a urađen je veliki propust. Naime, prema toj Uredbi pravo na novčanu pomoć imaju samo pčelari stariji od 70 godina. Zabrana kretanja je bila i za one od 65 godina, te se postavlja pitanje: zašto su izostavljeni pčelari koji imaju između 65 i 70 godina?

Izgubljena sezona za pčelare u Srbiji, 19. 4. 2020.

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

Zbog zabrane kretanja, veliki deo pčelara u Srbiji ne može da obiđe svoje pčelinjake u ključnom mesecu za pčelarstvo. Posledice bi mogle da budu nesagledive - i za pčelare, ali i za voćare.

Čedomir Mladenović iz Vranja pčelarstvom se bavi već 35 godina, ali ovog proleća prvi put ne može da ode do svog pčelinjaka, jer ima 73 godine i zbog epidemije korona virusa zabranjeno mu je kretanje. To bi njegovom poslu moglo da nanese nesagledive štete.

"Imam preko sto košnica, poslednji put sam ih obišao pre mesec i više dana, tako da uopšte ne znam kakva je situacija u pčelinjaku. Ovo prvi put doživljavam", priča Čedomir za Dojče vele (DW).

U njegovom lokalnom društvu pčelara, čak dve trećine njih su u istoj situaciji, a u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da stariji od 65 čine jednu trećinu njihovog članstva. Neki od njih već su ostali bez svojih košnica.

"U okolini Kragujevca je bilo krađe košnica. Sad mi javljaju da je bilo i u okolni Vranja. Lopovi su takozvani pčelari koji se bave lopovlukom, oni znaju da stariji pčelar ne sme da ide u pčelinjak, dođe, odabere najbolja društva, otera, niko ga ne vidi", priča za DW potpredsednik SPOS-a Radivoj Stojanović.

Nesagledive štete u najavi

Međutim, i za one kojima pčelinjaci nisu ukradeni, lista problema je poduža. Naime, pčelarima je ovo najznačajniji deo godine kada imaju najviše posla. Od toga koliko su dobro pripremili košnice u martu i aprilu, zavisi im cela sezona, piše DW.

"Tada mora da se pogleda svaka košnica, svako pčelinje društvo", objašnjava potpredsednik SPOS-a Radivoj Stojanović. "Neke tokom zime stradaju zato što nisu mogle da dohvate med, neke zato što su bile bolesne, nisu izdržale temperature ili neki drugi problem se javio."

Sve to, pčelar može da vidi tek na proleće kad krene cvetanje, pa pčele počnu da izleću. One košnice iz kojih pčele ne izleću su u problemu i pčelar mora da ih zatvori. "Inače će iz drugih košnica doći pčele doći i odatle dovlačiti hranu. Ako je taj med zaražen, one će tako s medom preneti i bolesti i zaraze u tu drugu košnicu. A onda epidemijski to može da se prenese i na druge pčelinjake", objašnjava Stojanović.

Pčelari sada moraju da spreče i rojenje pčela, dodaje profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mića Mladenović. "I jaka društva koja su bez kontrole pčelara mogu da se izroje, pa napuste košnicu, i tako da košnice ostanu prazne", objašnjava profesor Mladenović.

Na kraju, mart je mesec i kada pčelama ponestaje hrane koja im je neophodna kako bi proizvele mlado leglo i negovale letnje pčele koje će biti spremne za pašu. "U voćnoj paši, kad cveta jabuka, trešnja, tad pčele donose dosta nektara i polena i onda matica kad oseti da ima veliki unos hrane spolja, ona krene da polaže veliki broj jaja. Te pčele se za 21 dan izlegnu i budu spremne za bagremovu pašu, koji je u Srbiji najvažnija", objašnjava Stojanović.

Ako propuste da ih prihrane i pripreme za tu najvažniju pašu, propustiće i sezonu. "Znači neće biti ništa za pčelara, ali sad je pitanje i da li će doneti potrebnu količinu hrane koja njima potrebna za biološki opstanak", zabrinut je potpredsednik SPOS-a.

Međutim, ako pčelari ne budu na terenu, štetu će osetiti i voćari, podsećaju naši sagovornici. "Svaki treći zalogaj nam je zahvaljujući pčeli. Pčelari tu imaju najmanje koristi, najviše ima poljoprivreda, povrtarstvo, voćarstvo", kaže Čedomir Mladenović.

Ako pčela dobro opraši neku voćku, prinos može da se uveća od 30 do čak 80 odsto. "Tako da će se izostanak oprašivanja sigurno odraziti, ne samo na količinu, nego i na kvalitet plodova, jer je utvrđeno da pčela povećava količinu ulja kod suncokreta za trećinu, na primer. Kod voća će se smanjiti količine organskih materija, posebno šećera", objašnjava profesor pčelarstva.

Koliko su voćari već sada zabrinuti, najbolje svedoči to što su pčelarima spremni da plate oprašivanje i 15-16 evra po košnici, a cena je do sada bila 8-12 evra, dodaje profesor. "Posebno kad su dobro pripremili voćnjake i uništili spontane oprašivače kao što su divlje ose, leptiri i slično. Tako da im je sada zbog nedostatka tih spontanih oprašivača, medonosna pčela najpotrebnija", priča Mladenović.

Nužna brza rešenja

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda, izveze oko 2.000 tona i ostvari devizni priliv od oko 15 miliona evra. Koliki će gubitak biti kad se posle korone crta podvuče, pčelari još uvek ne mogu da izračunaju, jer ne znaju čak ni u kakvom su im stanju košnice.

"To ćemo moći da znamo tek kad prođe prva jača paša, znači bagremova, tamo negde polovinom ili krajem maja", kaže Stojanović.

Koliko god da je - za Čedomira je previše, jer to je prihod koji mu, kaže, "omogućava da živi malo skromnije". "Shvatam ja da virus nije naivan, razumemo svi da treba da se čuvamo, ali ne znam koga bih ja ugrozio ako sednem u kola i odem na pčelinjak. Sela su nam ionako napuštena, na kilometar ima po čovek, i ne razumem zašto nas ne puste da uz stroge mere idemo. Ne znam zašto to nerazumevanje", očajan je Čedomir.

Ni u SPOS-u ne razumeju zašto ministarstvo nije prihvatilo čak ni predlog da se starijim pčelarima dopusti da iskoriste makar policijski čas. "Mi sve razumemo i polazimo uvek od toga da je najvažnije zdravlje ljudi. Pa i naš predsednik je zaražen, mi od toga krećemo i ne idemo na to da sve mora da nam se omogući, ali eto barem da uspemo da obiđemo pčelinjake", apeluje Radivoj Stojanović ponovo.

Objašnjenje iz Ministarstva poljoprivrede nije dobio ni DW.

U međuvremenu, pčelari bi mogli da aktiviraju mlađe članove porodice da im pomognu, kaže profesor Mladenović. Za starog pčelara iz Vranja ni to nije opcija.

"Džaba kad ja nemam nikoga da obiđe. Sin je završio fakultet, ima druge obaveze, a mladi pčelari imaju 20-30 košnica, još su neuki da uđu u pčelinjak od 100 košnica i plaše se", priča Čedomir Mladenović.

"Imamo još par dana. Ako nas puste, može i dalje nešto može da se postigne. Ako prođe još nedelju dana, posle će sve biti kasno", zaključuje on.

Finansijska pomoć pčelarima starijim od 70 godina, 20. april 2020.

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

Na osnovu člana 200. stav 6. Ustava Republike Srbije, Vlada, uz supotpis predsednika Republike, donela je Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2. Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 57/2020 od 16.4.2020. godine, kada je i stupila na snagu. Pomoć će dobiti i pčelari stariji od 70 godina.

Naime, Vlada Srbije, u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti kovid 19, opredelila je ukupno milijardu i 150 miliona dinara za pomoć povrtarima, vlasnicima krava, ovaca i koza i pčelarima.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pored povrtara i stočara, treći sektor koji će dobiti novčanu podršku su pčelari stariji od 70 godina koji nisu mogli da obiđu svoje pčele (pomoć je namenjena pčelarima koji imaju 70 ili više godina starosti u 2020. godini). Za njih je planirana pomoć od 800 dinara po košnici pčela, a najviše 20.000 dinara. Svi pčelari, kako je dodao, neće morati nigde da konkurišu, već će im novac biti samo isplaćen, jer ministarstvo već poseduje evidenciju.

Pravo na isplatu pomoći po Uredbi, koja je na snazi od 16. aprila, ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu u Registru. Novčana pomoć iz ove uredbe kumulira se međusobno, kao i sa eventualnim drugim vrstama pomoći kao što su podsticaji, subvencije, donacije u skladu sa posebnim propisima, navodi se u Uredbi.

Počinje podnošenje zahteva za subvencije po košnici pčela, 14. april 2020.

Управа за аграрна плаћања

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počinje u sredu 15. aprila 2020. godine. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1000 košnica pčela.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela može se podneti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Pčelari će i ove godine za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.

Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 800 dinara po košnici pčela.

Vodič kroz elektronsko podnošenje zahteva za podsticaje po košnici pčela:

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović za emisiju "Bolja zemlja", 6. 4. 2020.



Policija ne izdaje dozvole starijima od 65 godina da obilaze košnice: Više ne mogu da obiđu pčele
, 4. april 2020.

 Foto K. Mihajlović

Savez pozvao mlade da pomognu starijim kolegama

Pčelari stariji od 65 godina i dalje ne mogu da izlaze iz kuća i obilaze svoje košnice. Bezuspešni su bili apeli Saveza pčelarskih organizacija Srbije, da se i seniorima omogući kretanje. Iako je Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo, a predlog aminovala i predsednica Vlade Srbije, kako kažu u SPOS, u Ministarstvu unutrašnjih poslova su odbili da izdaju dozvole starijim pčelarima. Stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do velikog problema sa pčelama, naročito zbog oprašivanja.

- Ima mnogo starijih ljudi, koji se bave ovim poslom, a ne mogu nigde da mrdnu - objašnjava Miloš Bogdanović iz SPOS. - Za razliku od starijih pčelara, mlađe kolege bez problema dobijaju dozvolu i tokom policijskog časa. Neki i za manje od 24 sata. Tu nema mnogo žalbi, da se dugo čeka ili da nisu dobili dozvolu. Veliki problem su nam stariji. SPOS je uputio nadležnima sve argumente, zbog čega bi trebalo da nam odobre izlazak, ali niko nam ništa ne odgovara. Ako tako ostane, sigurno je da ćemo mnogo izgubiti. I mi i država. Jednostavno, neće biti dovoljno oprašivača.

U SPOS žale zbog ovakve odluke Ministarstva unutrašnjih poslova. Zbog toga su pozvali i sve starije pčelare da probaju da nađu mlađe koji bi mogli da im pomognu i da umesto njih obave poslove koji su sada neophodni u pčelinjaku. Pčelari se nadaju da ih država neće zaboraviti kad prođe pandemija i da će im pomoći, kako bi što lakše prebrodili ovu tešku situaciju za sve.

Kako nam je rekao Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS, čak 2.818 pčelara, oko 34,6 odsto Saveza čine stariji od 65 godina. Svi oni gaje 164.930 pčelinjih zajednica. Neodlazak ovolikog broja pčelara na pašnjake uzrokovaće katastrofalne štete. Ne samo što pčelama preti glad, već će biti ugrožena i čitava proizvodnja hrane u Srbiji.

- Oprašivanje će biti ugroženo, pa je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za oko 25 odsto u ovoj godini - upozorava Živadinović. - Uz to, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode ove sezone.

Pčelarstvom se u Srbiji, prema zvaničnim podacima, bavi oko 5,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Ima više od 914.000 košnica. Neka predviđanja su bila, da će do 2022. godine, u našoj zemlji biti registrovano oko milion košnica pčela. Skoro tri četvrtine košnica nalazi se na jugu zemlje, a ostatak na severu. Najviše košnica ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, oko 41 odsto.

Kada je reč o gazdinstvima koja se isključivo bave pčelarstvom, njih ima oko 4.000. U Srbiji se godišnje proizvede, u zavisnosti od pašne sezone - od 6.000 do 12.000 tona meda. Najviše se pravi bagremov med, koji je i najtraženiji, a onda suncokretov, livadski, od uljane repice, bagremca.

Selidba glavni problem

Pčelari očekuju da će još veći problem biti kada počne selidba pčela. Bagrem još nije počeo da cveta, a u zavisnosti od rasta temperature, to će biti krajem aprila ili početkom maja. Iz Saveza obaveštavaju pčelare, da je bagrem na mnogim lokacijama izmrzao i da je potrebna puna sloboda pčelarima, u pripremi za pašu i tražnji novih lokacija za selidbu. Kako kažu, MUP ne bi smeo da stopira izdavanje dozvola starijima od 65 i 70 godina, jer će doći do apsolutne katastrofe u pčelinjacima. Već i sad u mnogima pčele gladuju, a celogodišnji prinos se dovodi u pitanje, jer pčelari nisu u mogućnosti da obavljaju pripremu pčela za pašu.

Jelena Subin

Pčelari u Evropi mogu da rade, ali uz mere predostrožnosti, 2. 4. 2020.

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

Pčelari u Evropi i regionu pokušavaju da normalno obavljaju delatnosti tokom pandemije koronavirusa. Neki imaju manje, a neki više problema.

Francuski pčelari nastavljaju da rade, uz pridržavanje mera predostrožnosti. Prema saopštenju Nacionalne unije za pčelarstvo Francuske, svim pčelarima u Francuskoj dozvoljeno je da posećuju košnice radi obavljanja prioritetnih aktivnosti, uz poštovanje ranije određenih zdravstvenih mera.

Francuskim pčelarima koji moraju da putuju do košnica potrebna je i odgovarajuća dokumentacija, kao što su sertifikat sa svim deklarisanim košnicama, dokument o potvrdi pčelarskog statusa, neki drugi sličan dokument ili dokument koji opravdava potrebu kretanja.

Kada je u pitanju prodaja, francuski pčelari još uvek razmatraju opcije.

“Za neke je prodaja meda jedini izvor prihoda. U ovom trenutku, profesionalni pčelari su neodlučni da li da učestvuju u platformama, pokrenu onlajn prodaju ili da se organizuju u grupe za otkup”, rekao je za francusku televiziju France3 Dominik Sena, generalni sekretar i portparol unije.

Obavljanje neophodnih radova dozvoljeno je i britanskim pčelarima. Predsednica Britanske asocijacije pčelara En Rouberi saopštila je da poseta košnicama, provera hrane i prikupljanje rojeva može obavljati uz poštovanje potrebnih mera predostrožnosti protiv širenja zaraze koronavirusa.

Škotska vlada pozvala je pčelare da nastave obavljanje delatnosti u skladu sa poštovanjem mera predostrožnosti, kao što su izbegavanje okupljanja više od dve osobe i održavanje udaljenosti od dva metra između ljudi.

Vlada je pozvala škotske pčelare da što je više moguće normalno vode računa o košnicama, da međusobno ne pozajmljuju opremu i da redovno peru ruke sapunom, u skladu sa opštim savetima. Ograničenje kretanja pčela nije uvedeno, a dozvoljen je i uvoz pčela.

Izuzeci od vanrednih mera postoje i kada je u pitanju pčelarstvo u regionu. Asocijacija pčelara Slovenije saopštila je da odluka o vanrednim merama u Sloveniji dopušta obavljanje poljoprivrednih delatnosti i da je briga o pčelama dozvoljena.

Asocijacija ipak preporučuje pojedincima da sa sobom imaju neki dokument koji potvrđuje obavljanje delatnosti.

U Hrvatskoj je poljoprivrednicima omogućeno obavljanje radova uz propusnicu. Kako prenosi Pčelarstvo.hr, pčelari će moći da dobiju taj dokument kako bi mogli da dođu do košnica jer “postoji opasnost da će bez nadzora i pomoći pčelara u vreme intenzivnog razvoja pčelinjih zajednica” uginuti veliki broj pčela.

Pčelarima u samoizolaciji u obavljanju delatnosti pomagaće Hrvatska pčelarska služba 112.

Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da je poljoprivrednicima, uključujući i pčelare, starosna granica za izlazak podignuta na 75 godina, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Pčelari u Srbiji stariji od 65 godina zbog vanrednih mera ne mogu da idu u svoje pčelinjake:

Foto: Vertigo produkcija; Depositphotos; Pixabay; K. Mihajlović/Novosti;
Izvori: Agro saveti; Dojče vele; SPOSUprava za agrarna plaćanja; NovostiNova ekonomija


PRVI PRVI NA SKALI/KORONA

#OSTANIKODKUĆE!
#ОСТАНИКОДКУЋЕ!

PROFESOR SLOBODAN SAVIĆ O ’OZONIRANJU KRVI’ ŽELJKA MITROVIĆA: SRAMOTA KOJU TREBA ZAUSTAVITI! (VIDEO)

DAJTE KRV - SVAKODNEVNA AKCIJA (HOTEL ZELENGORA, 8- 13:00)

PONUDA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC: PRAKTIČNO UPUTSTVO ZA NASTUPAJUĆE DANE (VIDEO)


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar