Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Ekologija

06.03.2019

Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim dobrima - rukovodilac izrade projekta dr Ratko Ristić, redovni profesor (završni stručni izveštaj)

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/akcije/solidarno-za-miroslava-jovanovica.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns.html

- Navedeno je u studiji - "male hidroelektrane ne zagađuju okolinu". I to je potpuno tačno. One ne zagađuju okolinu - one je potpuno uništavaju.

SADRŽAJ

OPŠTA DOKUMENTACIJA
- Registracioni list Fakulteta
- Spisak saradnika
- Rešenje o određivanju odgovornog projektanta
- Licence odgovornih projektanata

1. UVOD
1.1. Uvodne napomene
1.2. Kratak istorijski pregled korišćenja energije vode
1.3. Negativna svetska iskustva po pitanju korićenja MHE
1.3.1. Preporuke Svetske banke u vezi projektovanja i korišćenja MHE
1.3.2. „Smrt hiljadu rezova“
1.4. MHE u Srbiji

(izvod)

Jedan od elemenata tehničke dokumentacije su i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (SPU), koje su uglavnom podrška nameri investitora, odnosno, gotovo sve pokazuju „da nema negativnih uticaja na životnu sredinu i biodiverzitet“, što je netačno. Reprezentativan je primer SPU za MHE „Pakleštica“ na reci Visočici (obrađivač: ECOLogica Urbo, Kragujevac), u kojoj se na strani 69 (podpoglavlje: 6.2.5.), konstatuje sledeće: Obzirom na karakteristike Projekta i predmetne tehnologije, uz poštovanje tehničko-tehnoloških mera, uslova nadležnih organa, organizacija i preduzeća i mera zaštite i očuvanja životne sredine, planiranih i projektovanih za predmetni Projekat, „može se očekivati da predmetni Projekat neće ugrožavati medijume životne sredine“. Na osnovu rezultata Stručnog nadzora, koji je obavio Zavod za zaštitu prirode Srbije (10.07.2017.), utvrđeno je prisustvo jedne strogo zaštićene vrste (potočni rak, Austropotamobius torrentium) i tri zaštićene vrste na planiranom pregradnom mestu. Prema članu 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik RS, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016): ...zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene divlje vrste i njihova staništa... (Službeni glasnik Republike Srbije, 2010, 2011, 2016). Dakle, predmetna SPU ne odražava realno stanje na lokaciji projekta i izrađena je bez elementarnog monitoringa živog sveta reke Visočice. Pored toga, SPU koje se rade u Srbiji za evaluaciju efekata pregrađivanja vodotokova, ni približno ne odražavaju obim i kvalitet dokumenata koji se rade u svetu (pogledati: Canadian Technical Report of Fisheries and Aquatic Sciences 2784, Clark et al., 2008).

MHE STRAGARI - JEDINA NA TERITORIJI KRAGUJEVCA (OD 871 IZ KATASTRA SRBIJE)

2. OSNOVNI IDENTIFIKACIONI PODACI I FOTO DOKUMENTACIJA
2.1. Objekat 1: MHE „Perovac“
2.2. Objekat 2: MHE „Igrišt“
2.3. Objekat 3: MHE „Sokolja“
2.4. Objekat 4: MHE „Most“
2.5. Objekat 5: MHE „Brevina“
2.6. Objekat 6: MHE „Studenica“
2.7. Objekat 7: MHE „Kaludra“
2.8. Objekat 8: MHE „Grajići“
2.9. Objekat 9: MHE „Devići“
2.10. Objekat 10: MHE „Rogopeč“
2.11. Objekat 11: MHE „Kašići“
2.12. Objekat 12: MHE „Belci“
2.13. Objekat 13: MHE „Planska“
2.14. Objekat 14: MHE „Županj“
2.15. Objekat 15: MHE „Marići“
2.16. Objekat 16: MHE „Vladići“
2.17. Objekat 17: MHE „Vladići 1“
2.18. Objekat 18: MHE „Klupci“
2.19. Objekat 19: MHE „Šutanovina“
2.20. Objekat 20: MHE „Garine“
2.21. Objekat 21: MHE „Samokovka“
2.22. Objekat 22: MHE „Kneževići“
2.23. Objekat 23: MHE „Velež 1“
2.24. Objekat 24: MHE „Velež“
2.25. Objekat 25: MHE „Samokovka 1“
2.26. Objekat 26: MHE 1
2.27. Objekat 27: MHE 2
2.28. Objekat 28: MHE „Lisine“
2.29. Objekat 29: MHE „Krepoljin“
2.30. Objekat 30: MHE „Zvonce“

2.31. Objekat 31: MHE „Tegošnica“
2.32. Objekat 32: MHE „Poštica“
2.33. Objekat 33: MHE „Donje Gare“
2.34. Objekat 34: MHE „Krstići“
2.35. Objekat 35: MHE „Bare“
2.36. Objekat 36: MHE „Sastav reka“
2.37. Objekat 37: MHE „Gornje Gare 1 i 2“
2.38. Objekat 38: MHE „Kunara“
2.39. Objekat 39: MHE „Dubočica“
2.40. Objekat 40: MHE „Seoce“
2.41. Objekat 41: MHE „Vukovo brdo“
2.42. Objekat 42: MHE „Varoška reka“
2.43. Objekat 43: MHE „Mezdreja“
2.44. Objekat 44: MHE „Crkvine“
2.45. Objekat 45: MHE „Orlić“
2.46. Objekat 46: MHE „Rečica“

3. ANALIZA STANJA NA ISTRAŽIVANIM LOKALITETIMA

4. PREPORUKE I PREDLOZI U VEZI KONCEPTA MHE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIE

5. SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA

6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Proces planiranja, projektovanja, izgradnje i korišćenja MHE u Srbiji, u periodu od 2007-2018., pokazao je slabost pojedinih zakonskih rešenja, administrativnih procedura i rada inspekcijskih službi, na štetu životne sredine i često protiv interesa lokalnog stanovništva.

Izgradnja MHE donosi korist jedino pojedincima i interesnim grupama (investitori i korisnici MHE, proizvođači i isporučioci opreme), uz minorne energetske efekte za širu zajednicu. Investitori su uglavnom privatne kompanije, koje imaju jasan interes: od trenutka puštanja MHE u pogon, proizvedena električna energija se isporučuje Elektroprivredi Srbije, koja plaća povlašćenu cenu proizvođačima, a sve to na kraju ide na teret svakog domaćinstva u Srbiji.

Planirana gradnja više stotina MHE nema nikakvo racionalno objašnjenje, imajući u vidu činjenicu da bi time bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi Srbije, od kojih su mnogi u zaštićenim prirodnim područjima. U derivacione cevovode bilo bi uvedeno više od 2.000 km vodotokova, koji su nosioci biodiverziteta fragilnih akvatičnih ekosistema. Ne treba zanemariti činjenicu da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana, kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započelo je sprovođenje masovne gradnje MHE.

Svetska iskustva, po pitanju gradnje MHE, govore o degradaciji ekosistema, smanjenju biodiverziteta, fragmentaciji staništa riba i pojačanoj eroziji, što je veoma slično domaćim iskustvima. U Kanadi (Ontario) već su ukinute stimulativne („feed- in”) tarife za tzv. „povlašćene proizvođače“, o čemu se vode debate i u Evropskom parlamentu. Neke zemlje (npr. SAD) su značajno pooštrile uslove korišćenja, u smislu viših standarda zaštite životne sredine, tako da privatni vlasnici više nemaju interes da nastave korišćenje MHE.

Nestanak ili ugrožavanje endemskih i zaštićenih vrsta riba, poremećaj vodosnabdevanja lokalnih zajednica, intenzivna erozija na pristupnim putevima i degradacija predela, samo su neki od negativnih efekata gradnje MHE, uz brojne primere kršenja ili neprimenjivanja zakonskih propisa i standarda zaštite životne sredine. Sve to postaje daleko dramatičnije u kontekstu spoznaje da je Srbija u srcu regiona jugoistočne Evrope, koji je prepoznat kao jedan od najugroženijih na globalnom nivou, dejstvom tekućih klimatskih promena.

Dakle, interesne grupe i pojedinci ostvaruju ogromnu materijalnu korist, nanoseći veliku ekološku štetu, uz beznačajnu energetsku korist, a sve to plaćaju građani Srbije, kroz račune za utrošenu električnu energiju. Apsurdno je da tako nešto finansijski podržava čitavo društvo, nametnutom obavezom da sva domaćinstva plaćaju naknadu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, o čemu građani nisu ni imali priliku da se izjasne.

Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima. Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije.

Rukovodilac izrade projekta: dr Ratko Ristić, redovni profesor
Foto: Šumarski fakultet, Beograd


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Katastar MHE u Srbiji - Odbranimo reke Srbije Foto Tijana Jevtic

Foto: Tijana Jevtić 

SASVIM PRIRODNO: NE PO SVAKU CENU

 


Male hidroelektrane (MHE)

U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 88/2010), u poglavlju Održivi razvoj tehničke infrastrukture, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi oko 0,6 Mten (mega tona ekvivalentne nafte). Raspoloživi potencijal malih hidroelektrana iznosi 4,7% ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji ili oko 15% proizvedene energije u hidroelektranama.

Moguće lokacije za izgradnju MHE i potencijalna proizvodnja električne energije određeni su na osnovu Katastra malih hidroelektrana Srbije, koji su za Elektroprivredu Srbije izradila preduzeća "Energoprojekt" i Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda, 1987. godine.

Katastrom MHE iz 1987. godine je određeno 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE ukupne snage 450 MW, sa proizvodnjom od 1.590 GWh/god.

U Katastru MHE Srbije nisu uzeta u obzir ograničenja u pogledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanalisanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja i promena hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora u proteklih 25 godina, u Prostornom planu RS utvrđeno je da Katastar MHE predstavlja dokumentacionu podlogu, a da se MHE grade na osnovu tehničke dokumentacije, koja je izrađena prema pravilima gradnje prostornih planova područja posebne namene i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode.

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode 

Pred vama se nalazi ceo katastar malih hidroelektrana, skeniran i obraden u TIF formatu. Da biste otvorili taj tip podatka potreban vam je program za pregledanje slika. Ukoliko imate microsoft office imate i program koji se zove Microsoft Document Imaging. Ukoliko nemate taj program možete sa Interneta skinuti neki besplatni program za pregledavanje tif fajlova, na primer Irfan view ili neki drugi program po Vasoj zelji.

Svaka pojedinačna datoteka predstavlja jednu lokaciju, npr: 22-grlište-zajecar-grliška reka.tif gde je broj broj katastarskog lista - naziv mhe - opština - reka.

Kada uđete na direktorijum Katastar MHE nađete koji list Vas interesuje i zatim ga sačuvajte na svoj računar tako što ćete na njega kliknuti pokazivačem miša desnim dugmetom i izabrati "save target as" opciju. Kada dokument sačuvate na svoj računar on će imati ime sa srpskim slovima, ali u pregledu ponekad ima problema da se oni prikažu. Ukoliko neki katastarski list nije dostupan, pošaljite email na 
administrator@merz.gov.rs kako bismo ga opet postavili.

Administrator Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

KATASTAR MHE, 2012.


KATASTAR MHE U SRBIJI, 2018.

IZVEŠTAJ O OSTVARIVANJU PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE, U 2016. GODINI

Strateški prioriteti

  • 189 Izgradnja male hidroelektrane (MHE) Rovni
  • 190 Izgradnja MHE Ćelije
  • 191 Rekonstrukcija MHE JP EPS
  • 199 MHE Zavoj
  • 200 MHE Pirot
  • 201 MHE Banjica
  • 202 MHE Sokolja
  • 203 MHE Sokolovac
  • 340 Izrada studije prostornog razmeštaja MHE i detaljna revizija lokacija predviđenih Katastrom malih hidroelektrana u cilju pravljenja precizne liste izvodljivih lokacija za izgradnju MHE

Odgovorne institucije: JP EPS, MRE

Izvori: Ministarstvo rudarstva i energetike; EPS distribucija; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Fakultet tehnički nauka Čačak, Javno

CINS:

DA MOŽDA NE (RTS): MALE HIDROELEKTRANE - EKOLOŠKA BRANA

 

- Naša je poruka da želimo da nam deca i unuci žive u čistoj životnoj sredini i piju zdravu slovenačku vodu koja će ostati naša

SVI IMAJU PRAVO NA PIJAĆU VODU, A VODNI RESURSI SU JAVNO DOBRO - PO USTAVU SLOVENIJE

 


PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar