Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije

Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije

PALEOBOTANIČKA ZBIRKA REVIZIJA ZBIRKE PLIOCENSKIH BILJAKA SA LOKALITETA ILINE VODE KOD KRAGUJEVCA

Zbirku je 1930. sakupio i poklonio Muzeju dr Igor Rudski, profesor Kragujevačke gimnazije, a Pavle Ivanović Černjavki, kustos Muzeja, zbirku je determinisao i publikovao (Černjavski, P. 1932. Drugi prilog poznavanju fosilne flore Srbije Vesnik Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije 1(2): 1-27. Zbirka je veoma fragilna i sastoji se od otisaka lišća i laporovitim peščarima koji se krune i osipaju.

PRVI PRVI NA SKALI Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Rudski, profesor Gimnazije EKSPONAT

PRIRODNJAČKI MUZEJ: GODIŠNJAK, 2015.

ARHIVA PPNS

Igor Andrejevič Rudski (1897-1944), profesor kragujevačke gimnazije, utemeljivač fitocenologije, nauke o biljnim zajednicama u Srbiji

Njegovi radovi su nezaobilazni za istraživanja današnjih fitocenolga zbog čega je dr Sergije D. Matvejev, djak kragujevačke gimnazije, jedno vreme saradnik profesora Rudskog a kasnije veliki biolog, izneo opravdanu tvrdnju da je Igor Rudski bio botaničar-naučnik ispred svog vremena.

IGOR ANDREJEVIČ RUDSKI (1897-1944), PROFESOR KRAGUJEVAČKE GIMNAZIJE, UTEMELJIVAČ FITOCENOLOGIJE

RUDSKI I KRAGUJEVAC

(izvodi)

Izbegli ruski intelektualci različitih profila dali su veliki doprinos radu privrednih, prosvetnih, naučnih i kulturnih ustanova u Srbiji između dva svetska rata. Jedan od njih bio je i Igor Andrejevič Rudski, profesor gimnazije u Kragujevcu i saradnik Muzeja srpske zemlje u Beogradu (današnji Prirodnjački muzej).

Pored Olega S. Grebenščikova (Matvejev 1993/1994) i Pavla I. Černjavskog (Janković & Tatić 2001), svojim znanjem, talentom iposvećenosti nauci on se posebno izdvaja među botaničarima, doseljenicima iz Rusije koji su živeli i radili u Srbiji (Žikić et al. 2003)...

I. Rudski je pismom od 12. septembra 1940. godine obavestio direktora Muzeja srpske zemlje da je predao Botaničkom odeljenju Muzeja deo herbara iz Šumadije, koji je sakupio tokom 1936-1940. godine. Ostali veći paketi i rukopisi su istog meseca dopremljeni iz Kragujevca i predati kustosu i upravniku Botaničkog odeljenja Muzeja dr P. Černjavskom. Herbarski materijal i neobjavljeni rukopisi su ocenjeni od Pavla Černjavskog, kao vrlo značajni i dragoceni za nauku. Zbog toga je Muzej srpske zemlje 1949. godine posthumno štampao dva njegova rada: "Tipovi lišćarskih šuma jugoistočnogdela Šumadije" (Rudski 1949b) i "Ekskurzija na Žljeb i Mokru planinu 22. juni do 19. juli 1932" (Rudski 1949a). Prvi rad o tipovima lišćarskih šuma u Šumadiji, u kojem je prvi put primenjen metod Braun-Blankea, priredio je za štampu P. Černjavski, na osnovu dnevnika I. Rudskog i njegove korespondencije sa dr Ivom Horvatom, profesorom sistematike bilja i geobotanike na Botaničkom zavodu Filozofskog fakulteta u Zagrebu...

Pred kraj školskog raspusta, 15. avgusta 1927. godine profesori strumičke gimnazije Igor Andrejevič Rudski i Olga Ivanovna Tropina venčani su u Hramu Uspenija presvete Bogorodice u Tuzli u kojoj je u građevinskoj sekciji radio Aleksandar Levčuk, koji je bio kum na venčanju. Ubrzo posle toga, bračni par Rudski je premešten u gimnaziju u Kragujevcu. Olga je stupila na dužnost u kragujevačku gimnaziju 31. decembra 1927, a Igor 15. januara 1928. godine. Bračni par Rudski nije imao dece...

Državljanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Igor i Olga Rudski su dobili 1929. godine. U starešinskim listovima Kragujevačke gimnazije navođeno je da Igor Rudski ima: dobru stručnu spremu, dobre didaktičke i metodičke sposobnosti, dobar pedagoški postupak, da organizuje ekskurzije i prikuplja biljke. Profesorski ispit je položio 1932. godine. Za profesora osme položajne grupe postavljen je 1936. godine, sedme 1938, a šeste 1941. godine. Navedeno je da se Igor Rudski uspešno bavi naučnim radom, da štampa radove iz fitogeografije i da dobro vlada srpskim jezikom.

Iako je većinu radnog veka, od 1928. do 1944. godine, proveo u gimnaziji u Kragujevcu, daleko od naučnih centara, Igor Andejevič Rudski (1897-1944) je zahvaljujući svom radu, znanju, obrazovanju i entuzijazmu bio zapažen u botaničkim krugovima toga vremena. Rudski je svoj život posvetio proučavanju flore i vegetacije Srbije i Makedonije, dajući veliki doprinos razvoju fitocenologije uSrbiji i susednim zemljama. Fitocenološka istraživanja koja je vršio u Šumadiji od 1938. do 1940. godine, metodom Braun-Blankea, su prva istraživanja iz ove oblasti u Srbiji.

Upoređujući fitocenološke snimke zajednice Quercetum confer-tae-cerris koje je Rudski uzeo u Šumaricama kod Kragujevca i snimke koje je uzeo Veljović (Veljović 1967) nisu nađene velike razlike u florističkom sastavu. To se može objasniti i činjenicom da su Šumarice i pre Drugog svetskog rata bile kompleks zaštićene šume, kao što su i danas u okviru spomen-parka...

Igor Rudski je osetio prve znakove bolesti u strumičkoj gimnaziji. Bolest se postepeno razvijala u Kragujevcu, da bi ga 1944. godine vezala za postelju. Umro je od tuberkuloze 21. decembra 1944. godine. Sahranjen je u ruskom delu varoškog groblja u Kragujevcu. Supruga Olga nastavila je da radi sa svojim đacima u gimnaziji. Umrla je 1993. godine. Na grobnom mestu koje je ograđeno metalnom ogradom nalaze se dva nadgrobna spomenika. Oba je podigla Olga. Najpre onaj koji je posvetila svom rano preminulom suprugu, a zatim i drugi koji je podigla svojim roditeljima, ocu Ivanu Tropinu, preminulom 1949. i majci Juliji, preminuloj 1962. godine.

PRVI PRVI NA SKALI Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Rudski, profesor Gimnazije SPOMENIK

Foto: Kragujevačke, 31. 3. 2011. (Gradili Kragujevac umesto otadžbine - Zoran Mišić o knjizi Jevđe Jevđevića "Rusi u Kragujevcu")

Profesor Olga Rudska je osnovala fond Igor Rudski u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji sa ciljem da se nagrađuju najbolji učenici iz biologije, hemije i fizike. Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević" u Kragujevcu je 14. aprila 2003. godine predložilo Institutu za biologiju i ekologiju i Nastavnom veću Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu da botanička bašta u Kragujevcu nosi ime Igora Rudskog (Žikić et al. 2003). Spomen ploča na zgradi u Gušićevoj ulici br. 28 u kojoj su živeli Igor i Olga Rudski postavljena je 2004. godine...

Опис фотографије није доступан.

Foto: Branimir Atanasovski (FB: Strogi Centar grada Kragujevca, 12. mart 2013)

Izvor: IGOR ANDREJEVIČ RUDSKI - ANKA DINIĆ, ACA MARKOVIĆ, MILORAD ŠIJAK (Prirodnjački muzej)

* * *

IGOR Andrejevič Rudski : život i delo / [autori i priređivači] Radoslav V. Žikić ... [i dr.]. - Kragujevac : Prirodno-matematički fakultet : Srpsko biološko društvo "Stevan Jakovljević", 2003 (Kragujevac : Skver). - 1 knj. (razl. pag.) : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 500. - Bibliografija Igora Rudskog: str. 67. - Bibliografija: str. 69-72. - Vыvod ; Résumé ; Summary
Sadrži i:

  • O vegetacii gorы Ošlяka
  • Botaničke znamenitosti Štedina u Crnoj Gori
  • O vegetaciji planine Ošljaka
  • Prilog poznavanju vegetacije rugovsko-metohijskih planina
  • Kratak pregled vegetacije južne Srbije
  • Biljne zajednice na visokim planinama južne Srbije
  • Prilog za poznavanje flore okoline Strumice
  • Ekskurzija na Žljeb i Mokru planinu
  • Tipovi lišćarskih šuma jugoistočnog dela Šumadije / Igor Andrejevič Rudski
  • Dvije nove perunike iz Makedonije / Ivo i Marija Horvat

IGOR ANDREJEVIČ RUDSKI  -  život i delo

Foto: Kupindo


PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS


ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari