Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda

Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda

I sezona razmnožavanja je polako krenula.

Upozorenje: NEMA POTREBE ZA STRAHOM! Poskok često ne gradi velike spletove. Uglavnom se pari jedna ženka sa jednim mužjakom ili sa najviše dva mužjaka, a reÄ‘e više. AKO NAIĐETE NA NJIH, NEMOJTE IH UBIJATI, VEĆ MIRNO PRODUŽITE DALJE. POSKOKA LJUDI NE INTERESUJU I NIKADA, APSOLUTNO NIKADA NEĆE SAM NAPASTI. Mužjaci NE čuvaju svoje ženke. Nemojte se bojati da će se prenamnožiti. POSKOK JE NAŠA VRSTA KOJA JE NASTALA NA BALKANU I NASELJAVA GA 4,5 MILIONA GODINA. Dakle, NE postoji mogućnost da se prenamnoži.

VIDEO: RAZMNOŽAVANJE POSKOKA


Imajte u vidu da od roÄ‘enih beba preživljava samo jedna i da 50% ženki poskoka uginjava nakon poroÄ‘aja. Broj je regulisan prirodnom selekcijom - pritiskom abiotičkih faktora i njihovih predatora (zmijama se hrane ptice, druge zmije, lisice itd). Nijedna naša vrsta ne može da se prenamnoži - ima je onoliko koliko treba da je ima. Prenamnožavaju se samo vrste koje su unesene iz drugih zemalja jer nemaju prirodnih neprijatelja. To su npr. ambrozija, američki somić, sunčica itd.

Broj zmija koji vidite je tu da bi kontrolisao brojnost njihovog plena - žaba, guštera, miševa i pacova... I da bi njihovi predatori imali šta jesti. A sve u cilju održanja ravnoteže u prirodi, a to nama omogućava hranu, vodu, kiseonik...

Ukoliko vam se čini da ih ima mnogo u ovom periodu to je zato jer se razmnožavanje odvija u ovom periodu. UKOLIKO UBIJATE POSKOKE, NJIHOV PLEN SE PRENAMNOŽAVA I RASTE PRITISAK BILJOJEDA NA NAŠE ŠUME I LIVADE ŠTO SE ZAVRŠAVA EROZIJOM, POPLAVAMA I ŠIRENJEM ZARAZNIH BOLESTI. ZBOG TOGA OSTAVITE POSKOKE ŽIVE, KAKO BI SVOJ POSAO U PRIRODI RADILI KAKO TREBA I TAKO NAM NEPOSREDNO POMAGALI.

Poskok se pari krajem aprila i u maju (u zavisnosti od staništa). Različiti faktori životne sredine od kojih su verovatno najznačajniji temperatura i fotoperiod utiču na odreÄ‘ene delove mozga zmije, posebno na hipotalamus i pinealnu žlezdu. Kao odgovor na faktore životne sredine, pinealna žlezda luči na melatonin koji reguliše fiziologiju i ponašanje zmije.

TakoÄ‘e, faktori životne sredine aktiviraju i delove mozga koji stimulišu sintezu gonadotropnih hormona koji dalje stimulišu gonade - testise kod mužjaka i jajnici kod ženki. Dalje, dolazi do sinteze polnih hormona - progesterona, estrogena i testosterona. Progesteron je ključni hormon za razvijanje embriona. Estrogen je ključan za vitelogenezu, rast kanala jajnika, razvoj sekundarnih polnih karakteristika kod ženki i reproduktivno ponašanje. Testosteron reguliše razvoj sekundarnih polnih karakteristika kod mužjaka.

Sve ovo na kraju dovodi do parenja. Poskok nije socijalna životinja. U većem broju ga možete videti samo u periodu parenja i pritom ne formira velike spletove. Mužjaci nekada učestvuju u borbama za ženku - podižu prednji deo tela i guraju se pokušavajući da obore protivnika na tlo. NajčešÄ‡e krupniji mužjak pobedi. Nakon parenja, mužjak i ženka se razilaze.


Kao i sve naše vrste, poskok ima značajnu ulogu u kruženju materije i proticanju energije u prirodi. Ova zmija kontroliše populacije miševa i pacova, pa samim tim i sprečava širenje zaraznih bolesti. Zato je velika greška ubijati ga. Pored toga, poskok je prema nacionalnom zakonu zaštićena vrsta. Uprkos tome, on je ugrožen jer često biva ubijen zbog predrasuda i straha. TakoÄ‘e, poskoci su u prošlosti mnogo izlovljavani zbog upotrebe otrova pri čemu jedinke nisu vraćane u divljinu, već su umirale zbog neadekvatne brige.

Nema sveobuhvatnih publikovanih podataka o stanju populacije poskoka u Srbiji. Cilj ovog projekta je da se naučnim metodama proceni stanje odabranog uzorka populacija poskoka u Srbiji putem monitoringa i doprinese obrazovanju lokalnog stanovništva o značaju ove vrste.

VIDEO: VRAĆANJE ŽENKE POSKOKA NA MATIÄŒNO STANIŠTE NAKON MERENJA


ZMIJE OTROVNICE I PRVA POMOĆ U SLUČAJU UJEDA

Za sada, nažalost, za teritoriju Srbije ne postoje objedinjeni podaci o ujedima otrovnih zmija, njihovom tretiranju u zdravstvenim ustanovama i eventualnim posledicama koje ti ujedi imaju na lјude. U nekim od zemalјa u okruženju postoji ureÄ‘enija evidencija – ali u tim državama i zmije su brojnije, te su i susreti lјudi sa njima češÄ‡i nego u Srbiji.

Primera radi, za jedan diplomski rad u Hrvatskoj prikuplјeni su podaci o ujedima zmija u okolini Zagreba i u južnom delu zemlјe, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, za period izmeÄ‘u 1998. i 2008. (61 otpusna lista). U prvom regionu registrovano je prosečno 4,8 ujeda godišnje, a u drugom 1,3; ujedene osobe imale su uglavnom posledice umerene težine, a smrtnih slučajeva nije bilo. Za Bosnu i Hercegovinu objavlјeni podaci postoje, npr. za područje Mostara: u periodu od 1983. do 2006. registrovano je ukupno 389 ujeda otrovnih zmija. Gotovo polovina ujedenih su zemlјoradnici; od njih je preko 99% bilo ujedeno po prvi put, većinom za otkriveni deo tela; ujedi su bili najčešÄ‡i izmeÄ‘u juna i septembra (bezmalo 65%). Od svih tretiranih osoba preminula je samo jedna.

Veoma često se broj i efekti ujeda otrovnih zmija preuveličavaju, ne samo u našoj zemlјi. MeÄ‘utim, sve se češÄ‡e ističe da, čak i u predelima sa neuporedivo većim brojem otrovnih vrsta zmija (npr. Australija) tokom godine više lјudi strada od uboda medonosnih pčela nego od ujeda ovih otrovnih gmizavaca.

Kao i u drugim regionima pod uticajem umerene klime, većina zmija u Srbiji, uklјučujući i otrovnice, može se sresti od ranog proleća do pozne jeseni. Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije ponekad nanesu i tzv. suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi). Takav ujed služi samo da zastraši napadača.

Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je, najčešÄ‡e, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kojem je ujed: izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, te ako je ujed lociran na glavi ili vratu. Od simptoma se javlјaju: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјa oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masovni otoci. Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati! (postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica preko koje otrov može ući u krvotok. Jedino što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba jednostavno obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu). Ujedeno mesto po mogućnosti tretirati hladnim oblogama. Ujedenome treba dati što više tečnosti (vode!). Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvolјeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustlјivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalјe od mesta ujeda. Izuzetno je važno i da se ujedena osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, izmeÄ‘u ostalog, ubrzavaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i samim time samo doprinose širenju toksina kroz organizam.

Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada ste znatno udalјeni od naselјenog mesta) može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavlјanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao sam otrov. Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i sl., nego trakaste komade tkanine (npr. zavoj): cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno rasporeÄ‘enim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati, pa nanovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta. Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo osoba ovlašÄ‡ena za to (lekar)! Samoinicijativno i davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučlјivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta!

Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Kako je napred navedeno, na otrov su osetljiviji deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešÄ‡e ne oseća nikakve posledice.

Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak, najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija. Pre polaska na nepoznat teren treba se informisati o potencijalnim opasnostima – ne samo o npr. konfiguraciji terena, postojanju izvorâ i sl., nego i o živom svetu sa kojim su susreti u divlјini neizbežni. Zbog toga u principu pri kretanju kroz prirodu treba nositi čvrstu obuću i što čvršÄ‡e, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke (npr. pri branju bilјaka ili veranju uz stene) i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešÄ‡a mesta ujeda. Komentari i izgovori poput: „Neću valјda u sred leta da nosim duge pantalone i duboke cipele?!“ ne spadaju u domen racionalnog razmišlјanja i ponašanja.

U Srbiji su prisutne tri vrste otrovnica, iz porodice Viperidae-a:

Poskok (Vipera ammodytes) je vrsta koja se može sresti na gotovo svim mestima do 1.500 mnv južno od Save i Dunava. Poskok je naša najveća otrovnica. Preferira osunčana staništa, kao što su kamenjari, otvorene osunčane šume, žbunje i slično. ÄŒesto se nalazi u neposrednoj blizini naseljâ. Ova vrsta je u Srbiji zaštićena.


Šarka
(Vipera berus) je zmija sa prilično fragmentisanim (rascepkanim) arealom u Srbiji. Iako se obično povezuje sa visokoplaninskim staništima, ove vrste ima i u nizijama. U Vojvodini se može sresti na nekoliko lokaliteta, kao što su Fruška gora, Vršački breg, Obedska bara i Zasavica. Na ovim mestima u Vojvodini populacije su prilično male, tako da je mala verovatnoća da se sretnete sa ovom vrstom zmije. Južno od Save i Dunava sa šarkom se možete sresti na nekoliko planina, kao što su Kopaonik, Stara planina, Šar planina. Šarka je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

PRVI PRVI NA SKALI Sarka (Vipera berus) Foto Aleksandar Simovic
Foto: Aleksandar Simović/Sonja Đorđević

Šargan (Vipera ursinii) je naša najmanja otrovnica, ujedno i najbezazlenija. U Srbiji ima veoma ograničen areal i može se sresti samo na Šar planini i Prokletijama. Šargan je takoÄ‘estrogo zaštićena vrsta. Prema Crvenoj listi MeÄ‘unarodne unije za zaštitu prirode, ova vrsta je ranjiva.

PRVI PRVI NA SKALI Sargan (Vipera ursinii) Foto Milivoj Krstic
Foto: Milivoj Krstić

Objavljeno: 27. marta 2014.

Mini Eko Zona: Ježevac, 10. 4. 2022:

Glavni utisak sa uspona na Ježevac (Kozjim Grbom) nije ni interesantna staza koja vodi preko grebena, ni fenomenalan pogled sa vrha..., već ove moćne zverke sa druge i treće fotke. OPREZ❗


Apel medijima i stanovništvu u vezi sa zmijama koje se pojavljuju na poplavljenim područjima


Molimo sve štampane i elektronske medije, kao i graÄ‘ane, dobrovoljce koji su preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češÄ‡e sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.

Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. NajčešÄ‡e se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riÄ‘e boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešÄ‡e bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju.

Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.

Koliko smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada fotografisane (viÄ‘ene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.

Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.

Naše otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeÄ‘ih ili sivih leÄ‘a imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.

Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi.

Слика може припадати змија и природа
Foto: Mini eko zona

Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji takoÄ‘e samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.

Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.

U uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina, kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.

Ukoliko primetite zmiju, zaobiÄ‘ite je, pustite je da proÄ‘e ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiÄ‘ete na otrovnu zmiju, takoÄ‘e je prosto zaobiÄ‘ite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.

Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.

Слика може припадати природа
Foto: Mini eko zona

Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,

  • dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu
  • dr Sonja ĐorÄ‘ević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu
  • Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu

Na sajtu Srpskog herpetološkog društva nalazi se galerija sa fotografijama zmija Srbije.

Na sajtu takođe stoje i osnovna uputstva za pružanje prve pomoći u slučaju ujeda otrovnih zmija.

Ukoliko vam zatrebaju pomoć ili savet u vezi sa zmijama na koje nailazite, možete nam se obratiti preko Fejsbuka.

Ako imate pitanja, možete nam pisati, na serbianherpetologicalsociety@gmail.com, ili nas kontaktirati telefonom, na brojeve:

  • 065/409-27-24 (Srpsko herpetološko društvo)
  • 064/284-70-55 (Aleksandar Simović)
  • 064/823-79-85 (Ljiljana Tomović)

Na veb strani Društva stoje i opisi nekih vrsta. Na strani Publikacije postoji knjižica sa više detalja o najčešÄ‡im vrstama vodozemaca i gmizavaca.

POSKOK U SRBIJI SAJT, FB STRANA
SRPSKO HERPETOLOŠKO DRUŠTVO MILUTIN RADOVANOVIĆ SAJT, FB STRANA  

Prva objava na PPNS: 23. 7. 2017.

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


ARHIVA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

Promocija zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (AUDIO)

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ÄŒOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

Od zagaÄ‘enja do uništenja - čovek, priroda i odgovornost (36. tribina Nije filozofski ćutati)

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUÄŒNOG SKUPA)

SANU: Projekat Jadar - šta je poznato? (apstrakti i snimak naučnog skupa)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

APRIL 2022

  • Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
  • ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
  • Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
  • SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
  • Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
  • Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović
  • Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
  • Crna knjiga: Slučaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
  • U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povreÄ‘eno

MART 2022

  • Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivača iz Rače
  • Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
  • Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne počinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
  • Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
  • Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da čeka
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
  • Danas javlja: Kragujevčani čekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
  • U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
  • Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
  • Od zagaÄ‘enja do uništenja - čovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Algoritam zasnovan na ponašanju pčela pomaže istraživačima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
  • Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
  • RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
  • ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
  • Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
  • AerozagaÄ‘enje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
  • Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
  • Gama zračenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u Vinči (Beograd) 111nsv
  • Akvarijum: Metode naučnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
  • SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
  • Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
  • Zaključak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada

FEBRUAR 2022

  • Šumska pedagogija u Šumadiji
  • Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
  • SEOS i Kreni-promeni: Potpisima graÄ‘ana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
  • SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
  • Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za Dojče vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
  • Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim
  • Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
  • Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
  • RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, Osečina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒačak (VIDEO)
  • Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
  • Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten ĐorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ĐorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrÄ‘ivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ĐorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ĐorÄ‘ević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 3

  • Дијана
    07.06.2017

    Мали додатак, тј. преправка: Шарке више не настањујују Србију! Тачно је да су последње биле на Старој планини, али их већ дужи низ година нема...

  • Baki
    11.04.2022

    Viđene na Rtnju i okolini !

  • Djole
    11.04.2022

    Molim ljude da ne ubijaju zmije, one su nama neophodne a mi njima nismo ni potrebni.

Dodaj komentar

Facebook komentari