’Zvaću papu da se konsultujem s njim oko toga’, na pitanje RTS-a o zelenoj ekonomiji, kao post-kovid oporavku

Slavica GligoroviÄ‡, RTS

- Epidemija zbog korona virusa dovela nas je dotle, u celom svetu pa i kod nas, da se zdravlje vidi kao osnovni bezbedonosni problem. Pošto u Srbiji godišnje 6.000 ljudi umre od zagaÄ‘enog vazduha, prva je u Evropi i deveta u Svetu po listi Globalne alijanse za zdravlje i razvoj, po umiranju od razliÄitih oblika zagaÄ‘enja.

ÄŒuli smo poruke evrpskih zvaniÄnika i zvaniÄnika UN-a, Äak se i Papa oglasi, da treba da idemo na "zeleni oporavak", na zelenu ekonomiju, kao post-kovid oporavak.

Koliko Ä‡e prioritet u radu Vlade biti "zeleni oporavak" i koliko Ä‡e ekološka bezbednost biti u fokusu rada Vlade?

Aleksandar VuÄiÄ‡, predsednik Srbije

- ZvaÄ‡u papu da se konsultujem s njim oko toga.

Ali, svakako Ä‡emo morati to da radimo i moraÄ‡emo mnogo više novca da uloÅ¾imo u zelenu energiju i u Äiste izvore energije, nema nikakve sumnje.

Snimak Tanjuga (46:37)

O Slavici GligoroviÄ‡

"Kao novinar u Informativnom programu nacionalnog javnog servisa u najgledanijim informativnim emisijama, nameravam da i dalje radim reportaÅ¾e i emisije u kojima pokušavam da ukaÅ¾em na znaÄaj zaštite Å¾ivotne sredine. Mislim da mediji mogu da doprinesu da se reše ekološki problemi - od nepostojanja sistema sakupljanja i selekcije otpada, reciklaÅ¾e do zagaÄ‘enog vazduha, nedostatka sistema za preÄišÄ‡avanje otpadnih voda i rasipanja energije i nedovoljnog korišÄ‡enja obnovljivih izvora energije."

Osnovne informacije

Profesionalna angaÅ¾ovanja u Radio-televiziji Srbije

urednik emisije Srbija danas 1995-2000
novinar u informativnom programu za bezbednosna pitanja i ekologiju, od 2000.

Dodatna edukacija:

Visoke studije bezbednosti i odbrane, Vojna akademija (završni rad o ekološkoj bezbednosti)

PREPORUKA PPNS

PETICIJA PROTIV ZAGAÄENA VAZDUHA

Kao zastupnik potpisnika peticije, dr Milica MarušiÄ‡-JablanoviÄ‡, nauÄni saradnik u Institutu za pedagoška istraÅ¾ivanja, prenosi poruku organizatora:

To što vazduh ne vidimo ne znaÄi da na nas ne utiÄe i da mi na njega ne moÅ¾emo da utiÄemo. Nemojte Äekati da se razbolite! Hajde da se borimo za svoje zdravlje i zdravlje svoje dece!

Ministarstvu za zaštitu Å¾ivotne sredine
Ministarstvu rudarstva i energetike
Gradskoj upravi grada Beograda

Na osnovu Älana 56 i Älana 74 Ustava Republike Srbije, dole potpisani graÄ‘ani podnose sledeÄ‡u

PETICIJU

Peticija ima za cilj neodloÅ¾no uvoÄ‘enje mera za smanjenje zagaÄ‘enja vazduha u Beogradu. ImajuÄ‡i u vidu poraÅ¾avajuÄ‡e pokazatelje o stepenu zagaÄ‘enja vazduha od poÄeta 2019. godine, kao i Äinjenicu da je Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da godišnje u Srbiji bude više od 5.000 preuranjenih smrti usled zagaÄ‘enja vazduha, zahtevamo uvoÄ‘enje sledeÄ‡ih mera:

Belgrade joins world’s most polluted cities as farmers torch fields

Prema izveštaju Health and Environment Aliance (HEAL), termoelektrane na Balkanu proizvode i do 20 puta više sumpordioksida i 16 puta više PM-10 Äestica od evropskog proseka. Stoga zahtevamo da se u TE "Nikola Tesla" pod hitno dovrši zapoÄeti projekat odsumporavnja, Äija realizacija nerazumno kasni (sa 2018. rok je pomeren na 2022. godinu).
Individualni sistemi za grejanje koji koriste ugalj, naftu i drvo, takoÄ‘e, prema podacima Agencije za zaštitu Å¾ivotne sredine, predstavljaju znaÄajan izvor zagaÄ‘enja vazduha. Neophodno je stoga cenu gasa osloboditi izuzetno visokih akciza, manipulativnih i drugih troškova, kako bi ovaj energent imao širu upotrebu za grejanje domaÄ‡instava.
S tim u vezi, neophodno je olakšati i procedure za kombinovanu potrošnju i isporuku energije iz "kuÄ‡nih" solarnih panela i omoguÄ‡iti graÄ‘anima status prozjumera.
Motorna ulja se Äesto koriste za loÅ¾enje, i tom prilikom emituju velike koliÄine štetnih materija u vazduh. Propisi o strogoj kontroli koliÄine ulja koja ulazi i izlazi iz auto-servisa se ne poštuju. Stoga zahtevamo pojaÄanu kontrolu upotrebe motornih ulja, omoguÄ‡avanje i dosledno kaÅ¾njavanje pojedinaca koji ga koriste kao gorivo. TakoÄ‘e, neophodno je organizovati efikasniju reciklaÅ¾u ovog ulja. Prema navodima rafinerije Beograd samo deset posto motornog ulja se reciklira.
Radi manje koliÄine štetnih izduvnih gasova iz automobila, neophodno je pojednostaviti procedure ugradnje i atestiranja gasnih aparata na automobilima. TakoÄ‘e, cenom goriva je potrebno motivisati graÄ‘ane da u veÄ‡oj meri koriste CNG i TNG. Atesti se dobijaju na malom broju mesta, uz duga Äekanja i komplikovane procedure, što je uzrokovalo da graÄ‘ani odustaju od korišÄ‡enja gasa i preferiraju teÄna goriva.
Za javni gradski prevoz nabavljati vozila koja koriste struju (autobusi, trolejbusi, tramvaji) i autobuse na gas. Obezbediti bezbednu mreÅ¾u biciklistiÄkih staza širom grada, i obezbediti parking lokacije za bicikle.
U skladu sa urbanistiÄkim planom sprovesti ozelenjavanje gradskih površina u maksimalnoj moguÄ‡oj meri.
Jedan od veoma opasnih zagaÄ‘ivaÄa predstavlja spaljivanje biljnih ostataka na njivama. Zajedno sa biljnim ostacima gore i otrovne materije kojima se njive prskaju – pesticidi i herbicidi. Zahtevamo da komunalne sluÅ¾be strogo kotrolišu ovu pojavu i da se spaljivanje sankcioniše, kako bi se potpuno obustavilo.
EPS je obavezan prema graÄ‘anima da sistematski rešava znaÄajne gubitke koje trpi elektromreÅ¾a, kako ne bismo imali pojaÄanu proizvodnju energije koji rasipamo.
NajvaÅ¾nije, maksimalno koristiti razliÄite vidove obnovljivih izvora energije – geotermalnu, energiju vetra i sunca. Kroz dalju energetsku politiku znaÄajno poveÄ‡ati udeo ovih vrsta energije, do, u krajnjem ishodu svoÄ‘enja upotrebe uglja na minimum.

Mere koje su predloÅ¾ene nastale su u konsultaciji sa univerzitetskim profesorima hemije i šumarstva.

Belgrade joins world’s most polluted cities as farmers torch fields

SRBIJA PRVA U EVROPI PO SMRTNOSTI USLED ZAGAÄENJA, VLAST IGNORIŠE PROBLEM

IzmeÄ‘u 2010. i 2018. godine nenamenski potrošeno pola milijarde evra naplaÄ‡enih od eko taksi

Srbija je prva u Evropi, a deveta u svetu po smrtnosti usled razliÄitih oblika zagaÄ‘enja, pre svega zbog zagaÄ‘enja vazduha, pokazuje istraÅ¾ivanje svetske ekološke organizacije Globalna alijansa za zdravlje i zagaÄ‘enje. Uprkos tome, ministar zdravlja Zlatibor LonÄar izjavio je da nema mesta panici jer aerozagaÄ‘enje „ne moÅ¾e da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica“. StruÄnjaci u oblasti zaštite Å¾ivotne sredine upozoravaju da je zagaÄ‘enje u Srbiji višedecenijski problem koji nadleÅ¾ni ignorišu.

Aktuelno medijsko interesovanje za to šta udišemo, a samim tim i opšte i struÄne javnosti, moÅ¾e doprineti stvaranju utiska da je problem zagaÄ‘enja vazduha u Srbiji nastao pre dva meseca, otprilike i kada su aplikacije za merenje zagaÄ‘enja Äesto stavljale Beograd na prvo mesto po aerozagaÄ‘enosti u svetu. Ipak, sagovornici VOICE-a upozoravaju da je reÄ o „višedecenijskom zanemarivanju“ rešavanja problema koji ovih dana „dolazi na naplatu“.

Sada je samo postalo vidljivije zbog vremenskih uslova, kaÅ¾e Igor JezdimiroviÄ‡ iz organizacije InÅ¾enjeri zaštite Å¾ivotne sredine.

Igor JezdimiroviÄ‡: Ako problem postoji, a nadleÅ¾ni ne reaguju, onda su oni i odgovorni za to.

„Bolja informisanost graÄ‘ana i gubljenje monopola zvaniÄnih institucija nad pruÅ¾anjem informacija uz sve veÄ‡u dostupnost tehnologije merenja doveli su do shvatanja veliÄine problema kod graÄ‘ana. Višedecenijsko nedelovanja nadleÅ¾nih u oblastima zaštite Å¾ivotne sredine, energetike i saobraÄ‡aja, koje sve kumulativno imaju posledice na naše zdravlje kroz zagaÄ‘enje vazduha i druga zagaÄ‘enja danas su vidljiva golim okom i potvrÄ‘ena i na meÄ‘unarodnom nivou“, rekao je JezdimiroviÄ‡.

Da je aerozagaÄ‘enje višegodišnji problem, pokazuju i izveštaji o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu Å¾ivotne sredine. Prema izveštaju iz 2016. godine prekoraÄenje godišnje graniÄne vrednosti zabeleÅ¾eno je na veÄ‡ini mernih stanica, dok je prekoraÄenje dnevne graniÄne vrednosti zabeleÅ¾eno na gotovo svim stanicama. U 2017. godini je bila gotovo ista situacija, a 2018. godine prekoraÄenja godišnje graniÄne vrednosti i dnevne graniÄne vrednosti zabeleÅ¾ena je na svim stanicama.

Nevladina organizacija Beogradska otvorena škola koja se, izmeÄ‘u ostalog, bavi i ekološkim pitanjima, ukazuje da se i pored postojeÄ‡ih podataka koji ukazuju na problem, aerozagaÄ‘enje ignoriše.

Ukoliko pogledate podatke o zagaÄ‘enju u periodu od 2010. godine naovamo, vidite da je u veÄ‡ini gradova i aglomeracija vazduh najveÄ‡i deo vremena bio u treÄ‡oj kategoriji, odnosno prekomerno zagaÄ‘en. Podaci su postojali kako u izveštajima, tako i na veb stranici Agencije za zaštitu Å¾ivotne sredine, gde se mogu videti podaci u realnom vremenu, ali problemu nije bilo posveÄ‡eno dovoljno paÅ¾nje dok se javnost nije u veÄ‡oj meri usmerila na ovu temu, što su omoguÄ‡ile razliÄite aplikacije i sajtovi za merenje kvaliteta vazduha“, saopštili su za VOICE iz Beogradske otvorene škole.

Ko je kriv: “GraÄ‘ani sa visokim standardom i najjeftinijim ogrevom”

Sa poraÅ¾avajuÄ‡im podacima o zagaÄ‘enju, istovremeno su stizale izjave organa vlasti o tome ko je najveÄ‡i zagaÄ‘ivaÄ i ko snosi odgovornost za to što „dišemo na škrge“. Tako je premijerka Ana BrnabiÄ‡ izmeÄ‘u ostalog izjavila da je kljuÄni problem u tome što graÄ‘ani loÅ¾e „sve i svašta“ i u tome što voze automobile sa EURO 3 motorom.

Predsednica UdruÅ¾enja za razvoj ekološke svesti i zaštitu Å¾ivotne sredine EKOPAN PanÄevo Mirjana Balog kaÅ¾e da se „veÄ‡ina ponaša neodgovorno prema Å¾ivotnoj sredini“ i da treba podizati ekološku svest svih graÄ‘ana. Ipak, dodaje da su najveÄ‡i zagaÄ‘ivaÄi redom: proizvodnja elektriÄne i toplotne energije, industrija, drumski saobraÄ‡aj pa sve ostalo.

Tako ona kaÅ¾e da individualna loÅ¾išta odnosno proizvodnja toplotne energije jeste najveÄ‡i proizvoÄ‘aÄ PM10 i PM2.5 Äestica koje prestavljaju smesu dima, ÄaÄ‘i i teških metala poput olova, nikla i arsena.

Mirjana Balog: GraÄ‘ani bi, kada bi imali veÄ‡i standard, sigurno zamenili vozila za novije.

„NajveÄ‡i deo emisija suspendovanih Äestica PM10 potiÄe iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih loÅ¾išta, njih 59%, sektor industrije 13%, dok drumski saobraÄ‡aj emituje 6% Äestica. Uticaj toplana snage manje od 50 MW i individualnih loÅ¾išta na ukupne emisije suspendovanih Äestica PM2.5 bio je izuzetno veliki i iznosio je 78% , sektor industrije je na drugom mestu, samo sa 8%, dok je na treÄ‡em mestu po znaÄaju drumski saobraÄ‡aj, 6%“, izjavila je Balog.

Toplotna energija i proizvodnja elektriÄne energije takoÄ‘e najviše doprinose stvaranju azotnih i sumpornih oksida, što ukazuje i na termoelektrane kao velike uzroÄnike aerozagaÄ‘enja.

MoÅ¾da najzanimljivija izjava u redu prebacivanja odgovornosti Äini se da je predsednikova. On je rekao otprilike da se suoÄavamo sa zagaÄ‘enjem jer graÄ‘ani imaju sve veÄ‡i standard, odnosno imamo sve više automobila na ulici. Ali premijerki i resornom ministru Trivanu su krivi baš ti automobili, sa EURO 3 motorom i koji su, ruku na srce – najjeftiniji. Tako je upitno i blago reÄeno nejasno kako je visok standard graÄ‘ana kriv ako loÅ¾e najjeftiniji ogrev, kako premijerka reÄe „sve i svašta“ i voze najpovoljnije automobile.

„GraÄ‘ani bi, kada bi imali veÄ‡i standard, sigurno zamenili vozila za novije. Potrebno je plansko izdvajanje sredstava iz budÅ¾eta za infrastrukturu odnosno gasnu mreÅ¾u, ali i subvencije graÄ‘anima da mogu da se prikljuÄe na nju. TakoÄ‘e, podsticaji graÄ‘anima za zamenu starih vozila novijim i sliÄno”, kaÅ¾e Balog.

„NadleÅ¾ni misle da ako smo se do sad gušili, to treba da nastavimo i u njihovom mandatu“

Lanac odgovornosti za aerozagaÄ‘enje kruÅ¾io je i meÄ‘u samim organima vlasti. Tako se predsednik pitao da li je resorni ministrar Goran Trivan Å¾iv, a on, sa druge strane prozivao lokalne vlasti. Iz Beogradske otvorene škole kaÅ¾u da su po pitanju zaštite Å¾ivotne sredine „zakazale“ i lokalne i izvršna vlast.

„Jasno je da u prethodnom periodu ni izvršna vlast ni lokalna vlast nisu ispunjavale svoje zakonske obaveze i sprovodile mere za unapreÄ‘enje kvaliteta vazduha, na koje ih obavezuje domaÄ‡e zakonodavstvo, iako su podaci o zagaÄ‘enju bili prisutni i njima dostupni. Sve što se sada dešava iskljuÄivo je reakcija na pritisak javnosti da se ovaj problem reši“, navode iz ove nevladine organizacije.

Novoformirana radna grupa relativizuje zagaÄ‘enje

Nedavno je formirana radna grupa koja Ä‡e se, prema najavama, baviti problemom aerozagaÄ‘enja. InaÄe, Äine je ministarstva koja svakako u svojim nadleÅ¾nostima i po zakonu treba da deluju u oblasti zaštite Å¾ivotne sredine. Zbog toga Beogradska otvorena škola smatra da ne bi bilo potrebe za ovim telom da su nadleÅ¾ni radili svoj posao.

„PrevazilaÅ¾enje problema zagaÄ‘enja vazduha u Srbiji ne moÅ¾e zavisiti od rada grupe koja je sazvana ad hoc i koja u svom prvom saopštenju relativizuje stanje zagaÄ‘enosti vazduha. Da su drÅ¾avni organi postupali pravovremeno, u skladu sa podacima o kvalitetu vazduha i svojim zakonom propisanim obavezama, ne bi bilo potrebe formirati radnu grupu koja je iskljuÄivo rezultat pritiska javnosti da se na problem reaguje. Ono što dodatno brine jesu skoriji pokušaji relativizacije trenutnog zagaÄ‘enja u Srbiji, od strane Älanova novouspostavljene Radne grupe za smanjenje aerozagaÄ‘enja, kojom predsedava predsednica Vlade. Saopštenje sa njihovog prvog sastanka poÄelo je konstatacijom da su trenutne koncentracije zagaÄ‘ujuÄ‡ih materija proseÄne za ovo doba godine i da nema razloga za paniku“, reÄeno nam je u Beogradskoj otvorenoj školi.

Igor JezdimiroviÄ‡ kaÅ¾e da nadleÅ¾ni pokušavaju da uvere javnost da je sve u redu, umesto da krenu u rešavanje problema.

„Umesto da krenu u konkretne mere smanjenja zagaÄ‘enja i iskoriste moÄ‡ koja se nalazi u njihovim rukama, nadleÅ¾ni pokušavaju da nas uvere da je stanje redovno i da ako smo do sada umirali i gušili se zbog zagaÄ‘enja to treba da nastavimo i u njihovom mandatu. Jer ako niko do sada nije rešio ovaj probem, zašto bi oni“, kaÅ¾e JezdimiroviÄ‡.

On dodaje da „ako problem postoji i nadleÅ¾ni su ga svesni, a ne reaguju, onda su ti isti nadleÅ¾ni odgovorni za to“.

„Ako sam na poziciji moÄ‡i i tvrdim da su Euro 3 motori problem onda kreÄ‡em u hitnu akciju zabrane tih motora i nudim alternativu za mobilnost graÄ‘ana i to ne samo na reÄima veÄ‡ i kroz konkretne mere i akcije”, rekao je JezdimiroviÄ‡.

Novca ima, ali se on ne ulaÅ¾e u Å¾ivotnu sredinu

Nevladine ekološke organizacije godinama ukazuju na problem odliva „zelenog dinara“, odnosno na trošenja novca koji se prikuplja na ime ekoloških taksi, ali se troši na neke drugi namene. Nedavno su se pojavili podaci da je izmeÄ‘u 2010. i 2018. godine nenamenski potrošeno pola milijarde evra naplaÄ‡enih od ovih taksi.

Na problem nenamenskog trošenja novca koji je formalno opredeljen za ekologiju, ukazala je u svom poslednjem izveštaju Koalicija 27, skup nevladinih organizacija koje se bavi pitanjima iz poglavlja 27 o Å¾ivotnoj sredini u sklopu pregovora sa Evropskom unijom.

U pomenutom izveštaju se navodi da je posebno problematiÄno to što je 2015. godine ukinut namenski karakter ekoloških taksi prema Zakonu o budÅ¾etskom sistemu, što je omoguÄ‡ilo da se „sredstva od naplate naknada za zaštitu Å¾ivotne sredine koriste u neke druge svrhe”. Oni su ukazali i na „neoperativnost“ postojeÄ‡eg Zelenog fonda koji je došao na mesto prethodno ukinutog Fonda za zaštitu Å¾ivotne sredine, kao i na nedovoljno izdvajanje iz samog budÅ¾eta.

Prema podacima u izveštaju Koalicije 27, Ministarstvo zaštite Å¾ivotne sredine nije uspelo da iskoristi „ni tako mali“ budÅ¾et za 2018. godinu, jer je utrošeno nepunih 53 odsto planiranog novca.

Neophodnost poveÄ‡anja budÅ¾eta za zaštitu Å¾ivotne sredine više puta je istakao i Fiskalni savet. Oni su ukazali i na potrebu reforme lokalnih javnih finansija i lokalnih javnih preduzeÄ‡a jer je to preduslov za njihova veÄ‡a ulaganja u zaštitu Å¾ivotne sredine.

„Novca ima, ali nema politiÄke volje da se on ulaÅ¾e u zaštitu Å¾ivotne sredine, jer nema dovoljnog pritiska javnosti i svesti da zagaÄ‘enje pravi oboljenje ”, kaÅ¾e JezdimiroviÄ‡.

Preporuke sa naše strane su: da se sav novac naplaÄ‡en na ime ekoloških taksi mora odvajati na namenski raÄun i striktno ulagati nameski u zaštitu Å¾ivotne sredine i da se iz budÅ¾eta svake godine na novac sakupljen od ekoloških taksi dodaje sve veÄ‡i iznos dok se ne reše nagomilani problemi i spreÄi trovanje graÄ‘ana Srbije”, dodaje on.

Mirjana Balog iz udruÅ¾enja EKOPAN, zakljuÄuje da „smo se do sada bavili samo saniranjem štete u oblasti zaštite Å¾ivotne sredine“, te da je potrebno da drÅ¾ava preuzme preventivne mere. Stoga preveniranje vidi u primeni propisanih zakona, uspostavljanju boljeg sistema nadzora i kontrole, praÄ‡enju promena i stanja u Å¾ivotnoj sredini.

Dodaje da su vaÅ¾ni i prostorni i urbanistiÄki planovi opština jer oni sadrÅ¾e procene uticaja na Å¾ivotnu sredinu na osnovu Äega treba da se planiraju privredna i industrijska postojenja. IstiÄe i neophodnost podizanja svesti graÄ‘anja.

Rešenje za goruÄ‡e ekološke probleme, JezdimiroviÄ‡ vidi u oštroj kaznenoj politici prema zagaÄ‘ivaÄima, jer „ne sme da se dogodi da je zagaÄ‘ivaÄu jeftinije da plati kaznu umesto da ugradi mere zaštite Å¾ivotne sredine”. On veliku ulogu pripisuje i graÄ‘anima koji treba da izvrše pritisak na vlast.

Kada graÄ‘ani budu shvatili da su za zagaÄ‘enje odgovorni oni na javnim fukncijama koji ništa nisu preduzeli da ga spreÄe ili nisu preduzeli dovoljno i zbog toga budu zahtevali njihovu odgovornost, doÄ‡i Ä‡e do rešavanja problema u zaštiti Å¾ivotne sredine”, smatra JezdimiroviÄ‡.

Marija GrbiÄ‡
Izvor: VOICE, 28. 1. 2020.

PREKO 1,2 MILIONA LJUDI ZAHTEVA ZELENI OPORAVAK EU OD KORONA VIRUSA

Preko 1,2 miliona ljudi zahteva zeleni oporavak EU od korona virusa

Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj urgira izvršne vlasti EU da u srce strategije prevazilaÅ¾enja rušilaÄkog udarca oboljenja COVID-19 stave graÄ‘ane. Zastupnici u ogromnoj veÄ‡ini insistiraju na prilagoÄ‘avanju nadolazeÄ‡eg budÅ¾eta Evropskom zelenom planu. Više od 1,2 miliona ljudi je pre glasanja potpisalo peticiju organizacija za zaštitu Å¾ivotne sredine u kojoj traÅ¾e najveÄ‡i svetski program izdataka za zeleni oporavak i saniranje štete od pandemije virusa korona.

Koalicija Green 10 je saopštila da je dobila masovnu podršku za svoj predlog finansijske zaštite za “ljude i planetu” u Evropskoj uniji i proširenja smelih ciljeva vezanih za klimu i Å¾ivotnu sredinu, u sklopu napora za uzdizanje posle poteškoÄ‡a od zaraze bolešÄ‡u COVID-19.

The ðŸ‡ªðŸ‡º is about to spend billions of euros to help businesses pull through the #covid19 crisis.

We must make sure that money supports a green and just recovery plan that puts people and nature first.ðŸ’š

Sign the petition âœï¸https://t.co/fCx1W72sQg #GreenRecovery #BuildBackBetter
— EEB (@Green_Europe) May 13, 2020

Ti zaštitnici okoline su zahtev za zeleni oporavak, koji je potpisalo preko 1,2 miliona ljudi, uputili pred glasanje u Evropskom parlamentu o preureÄ‘enju privrede koju je opustošio korona virus.

Evroposlanici su zatim u rezoluciji naglasili da Evropska komisija mora sredstva za preokret da pridoda nastupajuÄ‡em sedmogodišnjem budÅ¾etu, a ne da ga smanji. Vlasti u Briselu moraju da osnuju fond od dva biliona evra iz dugoroÄnih obveznica i da raspodele novac “kroz zajmove i, najviše, donacije, direktne uplate za investicije i kapital”, saopštio je Evropski parlament.

Green 10: EU i nacionalni lideri treba da urušavanje prevaziÄ‘u “solidarnošÄ‡u, hrabrošÄ‡u i inovacijama”, a ne da nastave da se ponašaju kao pre

Dokument je prošao sa 505 glasova za, 119 protiv i 69 uzdrÅ¾anih. ÄŒlanovi EP-a podvukli su da zeleni oporavak od pandemije korona virusa mora da ima snaÅ¾nu socijalnu dimenziju i da mora da rešava socijalnu i ekonomsku nejednakost.

Zeleni plan je nedovoljan

Peticiju su organizovali European Environmental Bureau (EEB), BirdLife Europe, CAN Europe, CEE Bankwatch Network, Friends of the Earth Europe, Greenpeace European Unit, Health and Environment Alliance, Naturefriends International, Transport and Environment i WWF European Policy Office. Oni su poruÄili liderima EU i drÅ¾ava Älanica da urušavanje prevaziÄ‘u “solidarnošÄ‡u, hrabrošÄ‡u i inovacijama”, a ne da nastave da rade što su i ranije, kao da se ništa nije desilo.

Potpisnici su pozvali na “pokretanje najveÄ‡eg programa zelenog ulaganja koji je svet video”, naveli su zaštitnici Å¾ivotne sredine i nevladine organizacije. Oni su kazali da je Evropski zeleni plan “dobar za poÄetak, ali je daleko od dovoljnog” za suoÄavanje sa zdravstvenom, ekonomskom i klimatskom krizom.

Nema pomoÄ‡i za zagaÄ‘ivaÄe

“Pojasnimo da on mora dati prioritet tragedijama koje su doÅ¾iveli ljudi, pre nego onima koje su zadesile avio-prevoznike te automobilsku, industriju plastike i druge zagaÄ‘ivaÄe.

Pojasnimo da privredni oporavak ne sme iÄ‡i nauštrb zdrave Å¾ivotne sredine: zagaÄ‘enje Äini virus korona smrtonosnijim. Ovaj sistem poput Maršalovog plana za suoÄavanje s ekonomskom krizom ne sme da ponovi greške u zaštiti od bankrotstava uÄinjene posle finansijske krize iz 2008: banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete”, napisali su u peticiji.

Banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete” stoji u peticiji.

Stotine milijardi mora da se investira u renoviranje stambenih jedinica, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, vraÄ‡anje prirodnih staništa, jaÄanje javnog prevoza i mobilnosti bez ispuštanja štetnih gasova te razvoj zelenije poljoprivrede, navodi se u pozivu.

EU mora da do 2040. postane klimatski neutralna

CAN Europe je saopštio da nauÄni dokazi i obaveze iz Pariskog sporazuma pokazuju da Ä‡e Evropska unija morati da postavi ozbiljnije ciljeve i da najkasnije 2040. obori neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu.

Ujedinjene nacije su izraÄunale da bi za ograniÄavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa do 2030. godine godišnje emisije morale da se obaraju 7,6 odsto godišnje, dodala je ta organizacija. To znaÄi da bi EU morala da svoj cilj za smanjenje ispuštanja štetnih gasova od nivoa iz 1990. pojaÄa na 65% sa 40%.

Igor TodoroviÄ‡
Izvor: Balkan Green Energy News, 5. 5. 2020.

EVROPA NA DELU: OPORAVAK I PRIPREMA ZA SLEDEÄ†U GENERACIJU

Brisel, 27. 5. 2020.

Izvor: Evropska komisija

COVID RESTART = ZELENI START

Uz suzbijanje epidemije, trenutni prioritet u zemljama širom sveta je ekonomija. Lekcija koju smo nauÄili poslednjih nekoliko meseci jeste da dalji razvoj i klimatski programi moraju biti uzajamno podrÅ¾avajucÌi i usaglašeni. Globalni oporavak jednostavno mora biti zeleni oporavak.

O tome su na vebinaru koji je EU info centar organizovao povodom MeÄ‘unardnog dana zaštite Å¾ivotne sredine razgovarali Duška DimovicÌ iz World Wild Fund for Nature – WWF Srbija, Dragana RadulovicÌ iz Ministarstva zaštite Å¾ivotne sredine – ekspertkinja za klimatske promene, zatim Å½arko PetrovicÌ iz UNDP Serbia, a u razgovor se ukljuÄio i Antoan Avinjon, iz Delegacije EU u Srbiji. Razgovor je moderirala novinarka Slavica GligoroviÄ‡.

„Priroda jeste malo odahnula, ali ne dovoljno. Ova kriza je pokazala ranjivost nas kao društva i svesnost koliko zavisimo od prirode i koliko nam je priroda nedostajala“, rekla je Duška DimoviÄ‡.

„Od svih sisara na planeti ima 36 posto ljudi, 60 posto su domaÄ‡e Å¾ivotinje, a samo 4 posto su divlje Å¾ivotinje koje Å¾ive u divljini i to je jasan pokazatelj disbalansa, kako prekomerno trošimo resusrse“, dodala je ona, ukazavši na konkretan podatak da 4.000 tigrova danas Å¾ivi u divljini, dok je broj onih koji su u zoo vrtovima – veÄ‡i.

„Momenat solidarnosti je nešto na Äemu treba raditi za zeleni oporavak, jer smo i tokom ove krize bili solidarni“, kazala je DimoviÄ‡.

„Evropski Zeleni dogovor Ä‡e mnogo doprineti, jer vodi konkretnom cilju, a to je klimatski neutralan kontinent do 2050, i sastoji se iz niza strategija i planova. Mnogi ciljevi se prostavljaju do 2030. godine, do kada bi trebalo da ostavitmo konkretan progres“, smatra Å½erko PetroviÄ‡.

Prema njegovom mišljenju, veÄ‡ „mnogo kasnimo kada je zeleni sistem u pitanju, jer se klima veÄ‡ toliko promenila da Ä‡e to uticati na naše Å¾ivote.“

„Evropska unija je naše najveÄ‡e trÅ¾ište za izvoz i najveÄ‡a koliÄina investicija dolazi iz EU. Mi smo organski povezani sa onim što se dogaÄ‘a u Evropi“, rekao je PetroviÄ‡, govoreÄ‡i o tome da Ä‡e kompanije koje Å¾ele da uspešno posluju, morati da isprate ekološke inicijative. One kompanije koje ne budu koristile energiju iz obnovljivih izvora, imaÄ‡e skuplje proizvode na trÅ¾ištu.

„Oni koji to ne rade, imaju konkretan trošak, što Ä‡e njihov model rasta usporiti i neÄ‡e biti konkurentni na trÅ¾ištu.

Moderatorka je podsetila da je Srbija od Evropske unije samo za polje Å¾ivotne sredine od 2000. godine dobila donacija u vrednosti od 400 miliona evra, ne raÄunajuÄ‡i dodatne kredite.

Dragana RaduloviÄ‡ ukazala je na to da je Ministartvo zaštite Å¾ivotne sredine pripremilo nacrt zakona o klimatskim promenama, uz podršku Evropskeunije, koja je vaÅ¾an partner.

„PoveÄ‡ano korišÄ‡enje obnovljivih izvora energije u industriji,u domaÄ‡instvima, poveÄ‡ana energetska efikasnost, više površine pod šumama, moderniji pristupi u poljoprivredi. Sve te mere koje su definisane u akcionom planu, imaÄ‡e višestruke pozitivne uticaje na našu privredu i društvo. To Ä‡e pozitivno uticati i na zdravlje ljudi“, rekla je ona.

„DugoroÄno moramo da planiramo da naš razvoj mora da bude niskougljeniÄan. To je proces koji traje i u koji moramo da se ukljuÄimo“, dodala je.

„Vrhunac pandemije polako prolazii i sada je jasnije nego ikad da nam je potrebna zdrava planeta sa zdravim ljudima. Danas je Svetski dan ekologije, a fokus proslave je na biodiverzitetu. Podsetimo se da milion biljnih i Å¾ivotinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja, najviše zbog aktivnosti ljudi. NauÄnici upozoravaju da ako ne promenimo naÄin na koji tretiramo divlja staništa, rizikujemo nove epidemije. Dobra vest je da je Evropska komisija usvojila 20. maja novu Strategiju za biodiverzitet, kako bi prirodu vratila u naše Å¾ivote, kao i novu Strategiju „od njive do trpeze“, Äiji je cilj uspostavljanje ekološki prihvatljivog prehrambenog sistema. Ove strategije se udruÅ¾uju, i u skladu su sa evrospkim Zelenim sistemom“, rekao je Avinjon u video poruci.

Izvor: EU info centar, 6. 6. 2020.

Foto: Wisesee; BuduÄ‡nost Srbije AV; Rojters; Novosti; Foto: Pixabay