Jedan od razloga bola u zadnjem delu pete može biti plantarni fascitis - upala plantarne fascije i posledica je njenog prenaprezanja. Veoma je česta, a u sportskoj populaciji karakteristična je za trkače. Plantarna fascija je debeli sloj vezivnog tkiva koji se prostire od petne kvrge do početaka prstiju (proksimalne falange prstiju).

Funkcija plantarne fascije jeste održavanje uzdužnog svoda stopala. Kada stres koji deluje na nju prevaziđe sposobnost tkiva da ovu funkciju obavlja, nastaje plantarni fascitis.

Faktori za nastanak plantarnog fascitisa su mnogobrojni, ali su to najčešće mehanički. Ti faktori doprinose prenaprezanju, odnosno stresu plantarne fascije i to mogu biti: različite aktivnosti, ravno stopalo, gojaznost, itd. Ukoliko faktori koji izazivaju plantarni fascitis dugo deluju, plantarni fascitis se može razviti u plantarnu fasceozu, odnosno, degenerativan i hronični proces.

Što se tiče simptoma, pacijenti osećaju bol u donjem delu pete koji je na početku dana najintenzivniji. Još jedan od simptoma jeste otežano savijanje stopala (ograničena dorzalna fleksija).

Dijagnoza plantarnog fascitisa se postavlja najčešće ispitivanjem pacijenta i fizikalnim pregledom. Pacijent se žali na gorenavedene simptome, posmatramo pacijenta u toku pokreta i u toku stajanja, a takođe je za ovaj proces karakteiristična tzv. petna bodlja, mala kalcifikovana masa koja je nastala kao posledica zapaljenskog procesa. Dijagnoza se može postaviti i rendgenom, ultrazvučnim pregledom ili magnetnom rezonansom.

Kod tretmana, kao i kod svakog zapaljenja, prvo se koristi led i mirovanje, blaga masaža, kako bi se otklonili znaci zapaljenja i uspostavila cirkulacija. Uzimaju se NSAIL (antinflamatorni lekovi koji se mogu koristiti u vidu antiinflamatornog gela). Potrebno je da se fascija zaštiti od ponovnog stresa, tj. da se spreči njeno istezanje tokom hoda i stajanja. U tu svrhu koriste se ulošci, a poenta ovih uložaka je da se peta blago izdigne kako bi se težina tela prenela na prednji deo stopala i smanjilo opterećenje na svod stopala. Mogu se nositi noćne udlage koje stopalo drže pod pravim uglom.

Polako treba uvoditi vežbe mišića koji održavaju svod stopala (slične vežbama kod ravnog stopala), istezati mišiće zadnje i jačati mišiće prednje lože potkolenice i primenjivati lagana istezanja fascije, pogotovo uveče kako bi se smanjio intenzivan bol ujutro.

Bitno je nositi čvrstu obuću koja obezbeđuje zglobove stopala, odnosno, sprečava istezanje fascija i mikrotraume. Ukoliko trenirate, morate napraviti pauzu i uvoditi se polako ponovo u trening, a sa vežbama prestajati čim se pojavi bol.

Važno je pridržavati se ovih mera i kontrole kod vašeg lekara kako se ovo stanje ne bi ponavljalo a kasnije prešlo i u hronično i kako se ne bi iskomplikovala do stadijuma kada je potrebno hirurško lečenje.

Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o bolu u zadnjem delu pete ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

KORISTAN VIDEO

Prva objava na PPNS: 21. 2. 2015.

Ilustracije: Rothmandpm
Mirjana Pavlović

ARHIVA PPNS



PPNS/SLIKOM

• GLAGOLJANJA
• GLAVOLOM
• LJUDI RAZNI
• POJAVE RAZNE
• OSVEŽENJE
• POZITIVA 

• Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)
• Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sad imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život... (ČUJTE SRBI)