O soji

O soji

U poslednje vreme dobijam dosta pitanja o vegetarijanskoj ishrani, i neizbežno je pominjanje soje kao dobre zamene za meso. Ako mene pitate, meso ništa ne može da zameni, a ni soju baš ne obožavam iz nekih razloga. Danas vas podsećam na to šta je soja, čime je bogata, i zašto bismo morali dobro da razmislimo pre nego što je dodamo na naš jelovnik.

Soja pripada porodici Fabaceae, i potiče iz Kine. Može se reći da je, pored pirinča, soja značajno doprinela opstanku kineske civilizacije. Tek negde u 18. veku polako dolazi i u Evropu, a pravo širenje soje počinje njenim dolaskom u SAD i zauzimanjem značajnog mesta u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. 1996. godine na tržištu se pojavljuje i prva genetski modifikovana soja, o kojoj se danas mnogo priča.

Kao i ostale leguminoze (mahunarke), soja je bogata proteinima i vlaknima, međutim, od ostalih leguminoza se izdvaja većim sadržajem proteina i masti, i nešto nižim sadržajem ugljenih hidrata.

Soja ima 416kcal na 100g namirnice. Od toga 35-38% potiče iz proteina, što je 20-30% više nego kod drugih leguminoza. Ipak, usled nedostatka metionina, veoma važne aminokiseline, proteini soje ne mogu zameniti punovredne proteine životinjskog porekla.

Kao što sam već rekla, soja sadrži i više masti od ostalih leguminoza, i ove masti se dosta koriste u prehrambenoj industriji i ljudskoj ishrani. Masti soje su polinezasićene (oko 63%), mononezasićene (oko 23%) i zasićene (oko 14%).

Soja je bogata vlaknima, sadrži oko 9,3g na 100g namirnice. Ipak, soja se uglavnom konzumira prerađena u toj meri, da je njen sadržaj vlakana mali pa se ne može smatrati dobrim izvorom vlakana.

Od mikronutrijenata, soja sadrži značajne količine kalcijuma, ali se i sadržaj kalcijuma smanjuje njenom preradom. Takođe sadrži i gvožđe, ali fitati (o kojima ćemo malo kasnije) i proteini soje smanjuju njegovu apsorpciju, pa se ne može reći da je soja dobar izvor gvožđa. Soja je bogata bakrom, magnezijumom, niacinom i piridoksinom. U nešto manjim količinama, sadrži i vitamine C, D, E i K.

Dugo se o soji govorilo kao o čudesnoj namirnici, verovatno zato što je toliko zastupljena u prehrambenoj industriji. Soja je preporučivana u prevenciji kardiovaskularnih, malignih bolesti, prevenciji osteoporoze i kao dodatak hormonskoj terapiji u menopauzi. Kao najbolji pokazatelj koristi koje imamo od ovih namirnice, istican je mali broj ovih bolesti u azijskim zemljama, gde je soja prilično zastupljena u ishrani. Međutim, soja koja se jede u Kini i Japanu se u ishrani koristi fermentisana ili u svom izvornom obliku, dok je u zapadnim zemljama takva retko koristi. Takođe, u ishrani u azijskim zemljama su zastupljene i neke druge namirnice koje imaju pozitivne efekte na organizam koji su možda pripisani soji.

Soja sadrži i neke sastojke koje bi trebali da izbegavamo.

Pre svega treba pomenuti fitinsku kiselinu (fitate). Fitinske kiseline najviše ima u leguminozama, žitaricama, koštunjavom voću, i najaveći deo se u namirnici nalazi u ovojnici. Fitinska kiselina blokira apsorpciju brojnih hranljivih sastojaka, a najvažnije je pomenuti smanjenje apsorpcije kalcijuma, gvožđa, izostanak apsorpcije fosfora, kao i manju apsorpciju cinka i magnezijuma. Ipak, količina fitinske kiseline u namirnicama se može smanjiti njihovim potapanjem i dugotrajnim kuvanjem, pa se pravilnom tehničkom i termičkom obradom, negativno dejstvo ovih sastojaka može umanjiti, ali ne i neutralisati.

Soja sadrži i lektine, vrstu proteinskih molekula koje koriste šećeri. Lektini ometaju varenje proteina, povećavaju crevnu propustljivost i učestvuju u nastanku alergijskih reakcija. Takođe, mogu pogoršavati i upalne procese, pa se na primer, kod reumatoidnog artritisa savetuje izbegavanje namirnica koje su izvori lektina.

Soja je i jedna od goitrogenih namirnica, čiji sastojci ometaju apsorpciju joda i utiču na smanjenje joda koji već postoji u organizmu, pa samim tim utiču i na smanjenje funkcije štitne žlezde. Takođe, soja sadrži i fitoestrogen koji je po strukturi veoma sličan ljudskim hormonima. Ukoliko je soja previše zastupljena u ishrani, može uticati na poremećaj rada štitne žlezde kao i na rad reproduktivnih organa.

Umerenost u ishrani je važna i u slučaju korišćenja soje. Ako ste razmišljali da za ručak spremite odreske od soje, razmisilte dobro šta ste sve od industrijski proizvedenih namirnica pojeli. Možda ste već uneli dosta soje, s obzirom da je zastupljena u velikom broju prerađene hrane koju koristimo u ishrani.

Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.

Jasmina Mitrić FB STRANATVITER  

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari