Preslišavanje o dijabetesu i insulinskoj rezistenciji

Preslišavanje o dijabetesu i insulinskoj rezistenciji

O insulinskoj rezistenciji smo pričali više puta, ali i dalje mi se čini da je ljudi mešaju sa dijabetesom, i ako im nivo šećera u krvi nije povišen, zaboravljaju da i nivo insulina u krvi treba da se proveri. Danas bih da vas podsetim na to šta je insulinska rezistencija, a šta dijabetes, i da redovno kontrolišete i glikemiju i insulinemiju.

Kako nastaje insulinska rezistencija

Kako je naš organizam naviknut na ishranu bogatu žitaricama, povrćem, mesom, ishrana koja obiluje prerađenim namirnicama je modernom čoveku donela je mnogo problema. Kada dnevni jelovnik obiluje ugljenim hidratima, i to onim koji se brzo resorbuju (prosti šećeri), organizam mora da reaguje tako što poveća lučenje insulina, i na taj način kontroliše nivo šećera u krvi. Najvažniji zadatak insulina je da olakša ulazak glukoze u ćelije, koje je zatim koriste kao gorivo. Kada ćelije zadovolje svoje potrebe za glukozom, višak se zatim skladišti kao glikogen u jetri i mišićima, a ako glukoze još ima u krvi, onda se zahvaljujući insulinu, skladišti u masnim ćelijama.

Ako je ishrana bogata ugljenim hidratima konstantna, a najčešće jeste, ćelije organizma se od viška glukoze brane smanjenjem broja insulinskih receptora, ili njihovom neosetljivošću. Hiperinsulinemija i hiperglikemija utiču na brojne promene u organizmu, mada je najveća pretnja nastanak šećerne bolesti. Insulinska rezistencija utiče na metabolizam masti i remeti nivo hormona u krvi, što posebno pogađa žene. Kada ćelije ne apsorbuju višak šećera, jetra sav suvišni šećer pretvara u mast i skladišti u potkožnom masnom tkivu, ili u masnom tkivu u trbušnoj duplji (visceralna mast). S obzirom da je nastala insulinska rezistencija, ćelije u tom slučaju ne dobijaju dovoljno glukoze, pa se javlja iscrpljenost organizma, i ona svima poznata neverovatna potreba za slatkišima. Može se reći da su prvi znaci insulinske rezistencije baš ti -gojenje, popodnevni umor i iscrpljenost, i potreba za slatkim.

Šta je dijabetes

Dijabetes ili šećerna bolest je hronična nezarazna bolest koju karakteriše povećana koncentracija šećera u krvi, i njegova pojava u urinu. Radi se o poremećaju metabolizma šećera. Šećer je potreban svakoj ćeliji organizma, ali da bi stigao u svaku ćeliju, potreban je insulin. Insulin omogućava ulazak glukoze u ćelije i kada ga nema, glukoza ostaje slobodna u krvi, a ćelije su je "gladne". Glukoza ostaje slobodna i kada insulina ima, odnosno u slučaju insulinske rezistencije koju smo prvo pomenuli.

Dijabetes tip 1

Kod ovog tipa dijabetesa ćelije pankreasa ne stvaraju insulin, javlja se kod mlađih osoba, pa ga često zovu i insulin zavisni ili juvenilni dijabetes. Tip 1 se značajno razlikuje od tipa 2. Bolest se vrlo brzo razvija i ponekad prati neko stresno stanje. Pacijenti moraju da uzimaju insulin do kraja života, uz primenu higijensko dijetetskog režima, i moraju dobro voditi računa o nivou šećera u krvi.

Dijabetes tip 2

U ovom slučaju, pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, ili se on ne iskorišćava. Ovaj tip je dosta čest, čak 90% obolelih od dijabetesa ima tip 2, a javlja se kod odraslih, uglavnom posle četrdeste godine, kada zbog niza razloga dolazi do postupne degeneracije beta ćelija pankreasa, pa samim tim i do postepenog slabljenja lučenja insulina. Paralelno se može smanjiti i njegov učinak, odnosno javlja se i insulinska rezistencija. Ovaj tip se sve češće javlja kod mlađih osoba, i češće je nasledan, mada ja i nasledni faktor povezujem sa ishranom, jer ako su vam se baka i deka nepravilno hranili, vrlo je verovatno da ćete se i vi loše hraniti. Tip 2 se razvija postepeno i podmuklo, često prođe mnogo godina dok se bolest ne otkrije, a najčešće se otkrije upravo kada se javi neka od komplikacija.

Gestacijski dijabetes ovaj put neću pominjati jer sada želim da vas podsetim na malu razliku između dijabetesa i insulinske rezistencije. Ako imate IR, ne znači da imate dijabetes, ali su vrlo često povezani.

* * *

Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.

Jasmina Mitrić FB STRANATVITER
  

PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari