Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Saveti veterinara

23.05.2015

Askarididoza, drugi deo

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/reklamne-usluge.html https://www.siff.rs/

ppns 2. jun

PATOGENEZA

Na mestima probijanja sluzokože creva, larvice oštećuju ta mesta, kao i ona gde izlaze iz pluća u alveole i disajne puteve. Tu nastaju manja krvarenja, stvara se povoljna podloga za razmnožavanje i delovanje sekundarnih bakterija koje larvica u sebi iz creva nosi u jetru i pluća. Krvotokom se larvice mogu razneti po celom organizmu. Ukoliko gliste dospeju u žučovode, dolazi do zastojnog ikterusa (žutice), a ako dospeju u pankreasni kanal, mogu dovesti do težih funkcionalnih poremećaja u procesu varenja.

Odrasli paraziti mehanički oštećuju sluzokožu creva na mestima gde uz nju prijanjaju, a u većem broju mogu dovesti do opstrukcije lumena creva. Toksične materije koje paraziti luče deluju štetno na hematopoezne organe i nervni sistem, izazivaju mršavljenje, anemije i nervne poremećaje. Takođe je utvrđeno da su toksini ovih parazita i sekundarni uzročnici epileptiformnih napada kod pasa. Potvrda ovoj činjenici je i podatak da kod pasa obolelih od epilepsije redovna upotreba antihelmintika dovodi do blažih i ređih napada.

Promene koje izazivaju sami paraziti svode se na mestu gde su lokalizovani. Ako su prionuli na zid creva, doći će do nekrotičnih promena. Često dovedu i do perforacije (probijanja) zida creva, pa tako dospeju u abdominalnu duplju. Naravno, njihovo patogeno dejstvo nije ograničeno samo na creva, već je zahvaćena i jetra koja je uvećana, hiperemična, prošarana tamno crvenim pegama zbog migracije larvica kroz tkivo jetre. Pluća su često ispunjena krvavo penušavim sadržajem, u kome se može naći veliki broj larvica.

SIMPTOMI

Klinički sindrom prvenstveno zavisi od stepena, odnosno broja glista u tankim crevima, migracije larvica kroz pomenute organe, kao i od toga da li je reč o štenetu, odraslom psu ili mački.

Kod šteneta se javlja apatija i alotriofagija (perverzan apetit). Tonus muskulature popušta, pa se javlja obešen abdomen tzv. pupavost. Povraćanje je često i obilno, a u povraćenom sadržaju mogu se videti i polno zrele gliste koje su antiperistaltikom iz početnog dela tankog creva dospele u želudac. Takođe je izmet promenjen i on je kašast, sluzav, ali i krvav i u njemu se takođe mogu naći polno zrele gliste. Koža gubi elasticitet, a dlaka sjaj i postaje krta i lako se lomi.

Toksični metabolički produkti koji se oslobađju iz parazita izazivaju neurološke promene koje se manifestuju u vidu epileptiformnih napada, pareze i paralize, ali i manježnog kretanja, zanošenja zadnjim delom tela i slično... Štene u takvim okolnostima prestaje da jede, apatično je, cvili i brzo se zamara.

Tako ugrožene životinje brzo gube na težini i sklone su mnogim infektivnim oboljenjima. Zbog prisustva glista u tankom crevu, dolazi do ozbiljnih poremećaja u procesu varenja. Ovo je jedan od favorizujućih faktora za nastanak rahitisa, jer u patogenezi rahitisa glavnu ulogu igraju nastale crevne dispepsije i poremećaj resorpcije kalcijuma i fosfora. Takođe je i karakteristična pojava da se kod invadirane štenadi glistama oseća zadah iz usta (foetor ex ore).

Kada je u pitanju migracija larvica kroz pluća, ona dovodi do promena na disajnom traktu koja su vidljiva već desetog dana života i to u vidu bronhopneumonije.

Takođe je prisutna anemija, odnosno, vidljive sluzokože su blede kao porcelan.

DIJAGNOZA

Iako su simptomi prilično karakteristični, za postavljanje tačne dijagnoze i diferencijaciju od drugih bolesti treba uraditi koprološki pregled i utvrditi postojanje jaja toxocare ili parazita u izmetu, a ponekad pri intenzivnom kašlju i u povraćenom sadržaju.

TERAPIJA I PROFILAKSA

Sastoji se u davanju antihelmintika već sa 20. danom života, a zatim najmanje tri dana pred prvu vakcinu protiv štenećaka i tako redom tri dana pred svaku narednu vakcinu (revakcinu). Posle završenih revakcina, do prve godine starosti, štenad treba tretirati svaka tri meseca, a sa navršenom prvom godinom života dovoljno je davati antihelmintike tri puta godišnje. Ovo se ne odnosi na pudle, koje se kao pasmina sklona neurološkim problemima, mora češće preventivno tretirati ceo život antihelminticima.

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o askarididozi ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: virsvb.com
DVM Miki Bojović

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar