Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Saveti veterinara

24.10.2015

Majska bolest i dizenterija (dijareja) pčela

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

MAJSKA BOLEST

Ova bolest pčela se javlja pretežno tokom meseca maja, pa otuda i ime bolesti, a podrazumeva opstipaciju creva mladih pčela koje neguju leglo.

Bolest se javlja uglavnom kod pčela starosti od 6-13 dana, kada najčešće i uginjavaju. Kako mlade pčele za proizvodnu mleča troše puno vode, belančevina, ugljenih hidrata i masti, najviše ih nadoknađuju iz polena i vode. Dok je potrošnja pomenutih materija ujednačena, zdravstveno stanje mladih pčela nije poremećeno. Međutim, ako dođe do poremećaja ovog odnosa, nastaje bolest. Zbog toga sadržaj creva postaje gust i tvrd. S obzirom da u mesecu maju ima najviše legla koje mlade pčele moraju da hrane, bolesti najčešće i dolazi jer zbog lošeg vremena ne mogu da izleću napolje i uzmu potrebnu količinu vode i polena.

Karakteristično za majsku bolest je to, da oboljevaju samo mlade pčele, zatim da se bolest naglo pojavljuje, a tok bolesti je akutan. Mlade pčele naglo izlaze iz košnice pokazujući znake nemira, drhte prilikom kretanja pred košnicom i ne mogu da polete i na kraju uginjavaju uz grčevite pokrete.

Dijagnoza se postavlja na osnovu opstipacije creva i konzistencije ekskremenata, ponašanja mladih pčela i nema patogenih mikroorganizama u ekskrementima i hemolimfi.

Da bi se sprečilo nastajanje bolesti, kao i da se ona ublaži ili prekine ako je i došlo do njene pojave, potrebno je dati topli vodeni rastvor meda ili šećera (jedan deo meda-jedan deo vode ili jedan deo šećera-dva dela vode) uz dodatak kuhinjske soli (1g/litar rastvora) u toku nekoliko dana.

DIZENTERIJA

Ovo je oboljenje tzv. zimskih pčela i nije prouzrokovano specifičnim mikroorganizmima, već je sindrom delovanja različitih uzroka. U prvom redu se misli na klimatske uslove, dugotrajne zime, niske temperature kao i nagle temperaturne varijacije, ali i intestinalni trakt pretrpan hranom i ekskrementima, naročito u toku zime kada je zadržan pročistni let. Međutim, nastanak dizenterije je u većini slučajeva u vezi sa nekvalitetnom ishranom (medljika ili žuti šećer), nedostatak vode i sl.

Neke greške u apitehnici takođe mogu doprineti nastajanju dizenterije, naročito ako pčelar u toku zime suviše suzi leto, tako da onemogući izletanje pčela za pročistni let kada to dozvoljava vreme, pa su pčele prinuđene da defeciraju u košnici.

Usled dejstva pomenutih faktora, odnosa uzimanja i enormno uzete količine hrane i volumena intestinuma i rektuma, dovodi do slabijeg varenja i zadržavanja nesvarenih čestica hrane, ali i nastaje poremećaj fermentacije, pa istovremeno i takva sredina predstavlja povoljnu podlogu za razmnožavanje kvasaca (koji se uglavnom unose hranom pre zazimljenja).

Dizenterija nije kontegiozno oboljenje. Simptomi bolesti se lako prepoznaju i karakteristični su jer se ekskrementi bolesnih pčela mogu naći svuda po ramovima i unutrašnjim zidovima košnica, a svež izmet je tečan i ima miris koji podseća na miris brašna ili izmet mačke. Bolesne pčele ne mogu da polete, puze po tlu umazane izmetom. Veoma su osetljive na hladnoću i brzo uginjavaju. Prognoza je povoljna ako se bolest na vreme otkrije kada je mali broj mrtvih pčela.

Pored kliničkih simptoma, vremena pojavljivanja bolesti, laboratorijska dijagnostika je neophodna da bi se isključila Nozemoza (akutni tok), paratifus i druge bolesti...

Mikroskopskim pregledom nativnog preparata iz crevnog sadržaja bolesne pčele, odsustvo spora Nosema apis Zander, a nalaz velike količine čestica polena i eventualno kvasca, potvrđuje dijagnozu dizenterije.

Medikamentozna terapija se ne primenjuje. Kada se bolest javi u toku zime treba sprečiti rasplamsavanje bolesti otklanjanjem utvrđenih uzroka koji su doprineli nastajanju bolesti (lošu hranu treba zameniti šećernim sirupom: jedan deo šećera-jedan deo vode, ozeblo gnezdo utopliti ili zagrejati izvorom toplote postavljenim naspram košnice).

Kad god ima leševa pčela, treba ih spaliti, ramove sa saćem mehanički očistiti i oprati toplom vodom. Med iz gnezda se prokuvava. Teško bolesne zajednice se uništavaju.

Kada je u pitanju preventiva, treba obratiti pažnju na sledeće:

  • društva ne treba zazimiti sa vrlo starom maticom
  • zazimiti samo jaka i zdrava društva
  • u toku zime ne treba manipulisati sa košnicama i izbegavati svako uznemiravanje pčela
  • proveravati veličinu leta i aktivnosti pčela van košnice kada vreme to dozvoljava
  • za prezimljenje ostaviti dovoljnu količinu kvalitetne hrane za period oktobar-maj i pčelinje zajednice blagovremeno zazimiti

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: Foto: sputniknews.com
DVM Miki Bojović

miki 2

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar