Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Saveti veterinara

01.11.2015

Mešinasto (vrećasto) leglo

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

Po karakteru, ovo oboljenje je benigno, međutim, veoma je kontagiozno i može pčelarima da nanese ogromne ekonomske štete u pčelinjim zajednicama. Osnova ovog oboljenja leži u tome da se pčelinje larve ne transformišu u lutke.

Uzročnik ovog oboljenja je virus koji sadrži RNK i veoma je sličan nekim virusima kod domaćih životinja. Značajno je reći i to da med čuvan na sobnoj temperaturi a koji sadrži ovaj virus, predstavlja idealno mesto za patogenost virusa koja se može ispoljavati u vremenu od tri nedelje, pa do tri meseca. U uginulim larvama patogenost virusa nije duža od nedelju dana.

Kliničke manifestacije ovog benignog, kontagioznog oboljenja se javljaju na poklopljenom leglu. Srećom, ne uginjava veliki broj larvi, a može doći i do samoozdravljenja.

Mešinasto leglo se javlja u toku maja i juna i sporadičnog je karaktera, ali može biti i enzotija. Interesantno je napomenuti i to da samo jedna uginula larva sadrži toliku količinu virulentnog materijala da se može inficirati čak i par hiljada larvi. Pčele, ta savršena stvorenja, svojim instinktom i biološkim mehanizmima, u društvu veoma lako otkrivaju bolesne i uginule larve ispod poklopaca i sprečavaju da dođe do enormne zaraze. U slučajevima kada je broj uginulih larvi mali, pčele ih već u toku jednog ili dva dana posle uginuća odstranjuju iz ćelija, pa pčelar teško može da uoči da se uopšte i radi o nekoj infekciji. Ako je broj zaraženih i uginulih larvi veći, one će biti izbačene, ali će i one larve koje je trebalo da postanu mlade pčele, ostati u poklopljenim ćelijama. Ovo je karakteristično za topliji period, početkom leta.

Najprijemčivije za ovo oboljenje su jednodnevne radilice jer su one te koje izvlače uginule ili bolesne larve. Veoma brzo kod njih možže da dođe do inficiranja posle kontakta i virus se nađe u velikoj količini u hipofaringealnim žlezdama. To drugim rečima znači da su mlade pčelice latentno inficirane i predstavljaju zapravo izvor zaraze. Što se tič starijih radilica, kod njih je situacija drugačija. One su znatno otpornije i kod njih se infekcija ne širi.

Osnovne promene kod mladih pčela su gubitak želje da uzimaju polen, a samim tim i nemogućnost da obavljaju osnovnu ulogu, tj. hrane leglo i grade saće. Druga bitna stvar je gubitak održavanja fiziološkog nivoa metabolizma pri snižavanju temperature, odnosno gubitak otpornosti prema hladnoći. Samim tim je dužina života ovakvih pčela skraćena i za 50 odsto.

Interesantno je istaći kako se priroda pobrinula za neke stvari. Naime, pomenute promene kod mladih pčela radilica, nedovoljna ishrana larvi i gubitak otpornosti prema hladnoći, su na neki način i zaštita pčelinje zajednice u celini jer kada bi se ovako inficirane mlade radilice normalno ponašale, širenje infekcije bi bilo zastupljeno u mnogo većoj meri. One bi putem mleči izlučivale virus i to bi dovelo do inficiranja velikog broja larvi, a to bi dovelo i do uginuća pčelinje zajednice.

Do širenja zaraze može doći i zahvaljujući nesavesnim postupcima pčelara koji spajaju pčelinje zajednice ili prilikom razmeštanja ramova saća sa hranom, naročito polenom iz slabih društava ili putem grabeži.

KLINIČKA SLIKA

Karakteristične promene su na radiličkom i trutovskom leglu, na poklopljenim ćelijama, pri čemu su poklopci oštećeni, najčešće probušeni i blago ulegnuti. Kada skinemo poklopce u ćeliji nalazimo mrtve larve tamne boje koje imaju oblik mešine, jer iako larva ugine i raspada se, kutikula ostaje sačuvana, pa kada takvu larvu izvučemo napolje iz ćelije ona liči na mešinu, tj. vreću ispunjenu tečnošću. Larve uginjavaju kratko vreme, pre ili u toku metamorfoze. Telo larve menja boju, postaje žućkasto, a kasnije dobija tamnu pigmentaciju i to od glave prema zadnjem delu tela. Te promene u boji su ustvari odlika nepravilne pigmentacije. Interesantan je i izgled leševa larvi, kada se glava i zadnji deo tela savijaju prema gore, pa larva ima oblik barke.

DIJAGNOZA

Tačna dijagnoza se postavlja isključivo laboratorijskim metodama, i to:

  • mikroskopskim pregledom razmaza pripremljenih iz svežih leševa larvi i bojenih metodom po Gramu ili Gimzi
  • elektronskim mikroskopiranjem i utvrđivanjem prisustva RNK
  • metodom precipitacije u agaru, kada se ispitujućem ekstraktu bolesnih larvi dodaje specifičan serum sa antitelima mešinastog legla
  • biološkim ogledom na zdravim pčelinjim zajednicama kojima se daje sterilan filtrat dobijen od uginulih larvi

TERAPIJA I PROFILAKSA

Kada je bolest uzela maha, tj. kada pčelar na vreme nije primetio infekciju, najbolje je uništiti celu zajednicu. U slučajevima kada se tek infekcija pojavila, može se vršiti potapanje ramova sa leglom u vrelu vodu uz preseljenje ostatka zajednice u čistu i dezinfikovanu košnicu. Takođe, pčele se mogu i prihranjivati šećernim sirupom u koji se dodaju antibiotici.

Preventivno se može delovati u mesecu maju kada treba izvršiti tzv. nadražajno prihranjivanje čistim šećernim sirupom ili uz dodatak antibiotika.

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: 123rf.com
DVM Miki Bojović

miki 2

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar