Bolest se ispoljava u tri klinička oblika: kataralni, kožni i nervni, a kao poseban oblik, je bolest tvrdih šapa.

Kataralni oblik se karakteriše, pored prethodno nabrojanih simptoma, i prisustvom dodatnih simptoma koje izazivaju bakterije i mikoplazme, pri čemu su izraženije promene na očima u vidu konjuktivitisa, katarakte i respiratorni problemi u vidu bronhitisa, da bi posle jedne do dve nedelje usled bronhopneumonije nastupio i intenzivan kašalj. Uz otok krajnika, prisutno je kataralno zapaljenje želuca i creva, pri čemu dolazi do upornih proliva sa primesama krvi, karakterističnog mirisa usled oštećenja endotela creva. Takođe je oslabljen srčani mišić, a zbog oštećenja endotela krvnih sudova, nastaje slabost kardiovaskularnog sistema. Životinja uporno pije vodu i progresivno mršavi.

Kožni oblik ispoljava se u vidu promena praćenih pustulama na stomaku, unutrašnjoj strani butina i spoljašnjeg usnog kanala.

Nervni oblik je ispoljen uglavnom posle prividnog kliničkog ozdravljenja, par nedelja od početka bolesti. Ispoljava se u vidu tikova žvakaćih mišića, trzaja mišića glave i lopatica, otežanog kretanja, paraplegije i potpune paralize.

Poseban oblik je "bolest tvrdih šapa" i prisutan je u hroničnom toku u vidu hiperkeratoze tabana koji postaju tvrdi, krti, otečeni i bolni, pri čemu koža otpada sa tabana, a na tim mestima nastaju infekcije lokalnog karaktera (apscesi). Kod prezdravelih pasa često se javlja i tzv "šenećakovo zubalo" sa deformacijama zuba u vidu žućkaste obojenosti i izbrazdanosti.

Terapija

Obično se svodi na primenu infuzionih rastvora zbog dehidracije organizma, u koju se ubacuju razni medikamenti, vitamini... Injekciono se daju određeni antibiotici i kortiko preparati nekoliko dana, a zatim se terapija prilagođava dominirajućim simptomima. Ukoliko su nega i terapija dale rezultat, treba biti oprezan pri davanju prvih zalogaja hrane, zbog znatnog oštećenja endotela creva.

Profilaksa

Svodi se na aplikovanje već pomenutih vakcina. Prva vakcina se aplikuje u uzrastu od šest do osam nedelja, a zatim dve vakcine u razmaku od tri nedelje. Preporuka je da bi bilo dobro vakcinisati psa na godinu dana od poslednje revakcine kako bi se imunitet obnavljao i jačao.

Obavezno je čišćenje od glista pre svake aplikacije vakcine.

Pri kupovini štenaca, a ona se najčešće obavlja između prve vakcine i revakcine, obavezno od vlasnika tražite garanciju o zaštiti štenadi vakcinom (flašice od vakcine sa nalepnicom).

Sledeće nedelje, pre nastavka o veoma zaraznim bolestima pasa protiv kojih je vakcina veoma efikasna, biće reči o nekim od opasnih bolesti mačaka.

Do narednog vikenda, ako vas interesuje bilo šta o štenećaku ili uopšte o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com. 

ŠTENEĆAK, PRVI DEO 

DVM Miki Bojović
Foto: petfinder.com