Tumori mlečne žlezde

Ovi tumori se javljaju kod svih životinjskih vrsta, a najčešće kod pasa i mačaka, zatim kod svinja, veoma retko kod goveda i koza, jos ređe kod kobila.

Pojava ovih tumora u direktnoj je vezi sa rasom, odnosno predisponiranošću pojedinih rasa pasa. Na prvom mestu su pudle, zatim bokseri, pa kokeri, ali i nemački ovčari. Ovi tumori su karakteristični za starosnu dob između 7-12 godina i za kuje koje se nisu parile tj. štenile.

Tumori mlečne žlezde, bez obzira da li su maligni (adenokarcinomi) ili benigni (adenomi), su hormonoreceptivni. To znači da ti tumori, tj. ćelije tumora, poseduju receptore za estrogen i progesteron.
Naime, radi se o životinjama koje se nalaze u starijoj životnoj dobi, tumor apsolutno uništava kompletan metabolizam, pa su ove životinje u negativnom azotnom bilansu. Takođe, ove životinje su i sklone infekcijama jer je imuni sistem usredsređen na borbu protiv tumora.

Obično je zahvaćen veći broj mamarnih kompleksa, pa ponekad mora da se uraditi kompletno odstranjivanje svih mamarnih kompleksa.

Čest je problem i sa recidivima. Ukoliko odstranimo samo tumor, a ostavimo izvore hormona, praktično ništa nismo uradili. Zato se simultano radi i odstranjivanje materice i jajnika. Kod onih kuja kod kojih je urađena ovariohisteroktomija pre prvog krvarenja (teranja), pre 7-8. meseca, nikada se nisu javili tumori mlečne žlezde. Zato uvek uklanjamo i jajnike i matericu.

Sam operativni zahvat se radi u opštoj anesteziji. Životinja se obavezno pripremi glukozom da bi se na vreme deponovala u jetri, vitaminsko-mineralnim preparatima i belančevinama (aminokiselinama).
Preventivno se aplikuju i antibiotici jer nikada ne smemo da dozvolimo da ovako iscrpljena životinja postoperativno dobije infekciju. Ovo podrazumeva da se sam operativni zahvat mora izvesti u uslovima maksimalne asepse i antisepse (znač,i ne u dvorištu, šupama, garažama i slično).

Zahvat se izvodi u zdravom tkivu, što podrazumeva da se rez nikada ne pravi po samom tumoru. Rez se postavlja na "geometrijskoj margini" (veštačkoj granici) do jednog centimetra od tumora, u zdravo tkivo. Kada je u pitanju "biološka margina", treba istaći da se tumori uvek pružaju duž onih tkiva koja su dobro vaskularizovana jer zahtevaju puno hrane i ne podležu nikakvim regulatornim i kontrolnim mehanizmima (dokazano je da tumorske ćelije rastu i dele se čak i do 40 dana posle smrti domaćina). Jedine prirodne granice (barijere) su zato fascije, tetive, omotači, kapsule zglobova.

Ako je tumor mlečne žlezde uspeo da prođe fasciju mišića abdomena, pa je i mišić zahvaćen, onda mora da se uđe u biološku marginu da se odstani i deo mišića. Ovde ne gledamo geometrijsku marginu, već moramo da odstranimo sve ono što je zahvaćeno tumorom.

Veliki problem mogu da predstavljaju i limfni čvorovi - ingvinalni superficijalni, ili drugačije supramamarni limfni čvorovi, koji su takođe zahvaćeni, pa operaciju treba raditi "anblock", odnosno moramo da odstranimo i pripadajuće limfne čvorove sa odgovarajućim limfnim sudovima. Mora se striktno voditi računa jer su ovi limfni čvorovi zahvaćeni ovakvim procesom upaljeni. Mora da se razlikuje takvo stanje od prave tumorske alteracije limfnih čvorova. Zato se obavezno uraditi biopsija i uzorak pošalje na patohistološku analizu.

Tokom operativnog zahvata zabranjena je upotreba oštrih instrumenata da ne bi došlo do cepanja tkiva, time i do omogućavanja rasejanja tumorskih ćelija u cirkulaciju. Zato se urade ligature na krvnim sudovima.

Posle odstranivanja tumora može da se javi problem i sa šupljinom koja ostaje posle njegovog uklanjanja. To predstavlja mrtav prostor idealan za nakupljanje hematoma i sekreta, čime se stvaraju uslovi za infekciju. Takođe može da dođe do pucanja šavova uled pritiska nakupljene krvi. Adaptiranjem (kapitonazem) smanjujemo te šulje prostore. Ukoliko nismo u mogućnosti da to izvedemo, onda obično koristimo dren za rane sa velikim kapacitetom stvaranja sekreta i krvi koji mogu da ostanu u šupljini i do dve nedelje. Ukoliko ne dreniramo ranu ona neće da zaraste.

Ukoliko nismo u mogućnosti da zašijemo ranu normalno, na silu ne treba natezati jer su tumori veliki u bazi, pa ostavljaju defekt. Zato takvu ranu treba da ostavimo otvorenu da zarasta "per secundam intentionem". Treba izvršiti i ispiranje rane sterilnim fiziološkim rastvorom jer tako odstranjujemo sve odlepljene tumorske ćelije i smanjujemo mogućnost metastaze.

Kao neizbežna komponenta svih malignih alteracija je bol. Životinja to pokazuje lajanjem ili mjaukanjem i lizanjem bolnog mesta. Kada se bol pojavi jako ga je teško ukloniti i zato ga moramo preduprediti, pogotovu bol posle operacije. Obavezno se pre operacije aplikuju analgetici. Ukoliko se životinja probudila i oporavila od anestezije, a javi se bol, analgetici više ne pomažu. Zato se obavezno aplikuju pre intervencije. Bol je inace u ovom slucaju negativna pojava jer povecava pritisak i frekvenciju srcanog rada pa se mogu javiti i medijarna krvarenja koja su nezgogna jer su jako obilna. Takođe, bol dovodi do gubitka apetita i sna, pa se proces rekonvalenscencije usporava.

Zato se prvo ide sa antiinflamatornim nesteroidnim sredstvima, pa sa steroidnim, pa se ide na neopijate i na kraju na opijatne analgetike.

U postoperativnom periodu mogu da se jave komplikacije - infekcija rane, zbog čega se obavezno aplikuju antibiotici još 4-5 dana najmanje. Obavezno zaštititi ranu od mehaničkih oštećenja, tj. ne dozvoliti žvotinji da liže i grize ranu. U tu svrhu se postavlja zaštitni zavoj oko abdomena ili vlasnik navuče majicu životinji ili stavimo viktorijansku kragnu. Obavezna je i parenteralna ishrana jer se na taj način omogućava kvalitetan proces zarastanja.

Ponavljam, ovariohisteroktomija je obavezna, zajedno sa operacijom tumora mlečne žlezde. Inače, metastaze tumora mlečne žlezde su česte na jetri i plućima.

* * *

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o ovoj temi ili uopšte o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: woofipedia.com, preloved.co.uk, my-doggy.rs
DVM Miki Bojović

APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST