Neubedljiv izveštaj o korisnosti GMO

Neubedljiv izveštaj o korisnosti GMO

Evropska komisija nije uspela da dokaže korisnost genetski modifikovanih organizama u izveštaju o socioekonomskim uticajima takvih kultura. Izveštaj, koji je predstavljen 15. aprila, ne pruža jasan odgovor na pitanje o ekonomskoj koristi uzgajanja modifikovanih kultura, kazao je portparol Evropske komisije za zdravstvena pitanja Frederik Vensan (Frederic Vincent). U svetu postoji otpor prema genetski modifikovanim kulturama jer se smatra da njihov uticaj na zdravlje ljudi nije dovoljno ispitan.

"Kvalitet odgovora koji su nam dostavile zemlje nije bio dovoljno dobar", rekao je on, a preneo AFP.

"Zemlje članice su od nas zatražile podatke o socio-ekonomskim posledicama genetski modifikovanih kultura. Uradili smo naš deo posla. Ali nije na Komisiji da se izjašnjava o tome da li su genetski modifikovani organizmi korisni ili ne", kazao je Vensan.

U Evropskoj uniji se gaje dve genetski modifikovane kulture - kukuruz američke multinacionalke Monsanto i krompir Amflora koji razvija nemačka grupa BASF i gaji se u Nemačkoj, Švedskoj i Češkoj.

Kukuruz se gaji u sedam zemalja - Španija, Češka, Rumunija, Portugalija, Nemačka, Poljska i Slovačka, a Nemačka je tu kulturu napustila u 2009. Površina pod tom kulturom u 2008. je iznosila 107.719 hektara, a u 2009. je zbog zabrane u Nemačkoj opala za 9%.

Rumunija ima iskustvo i u uzgajanju genetski modifikovane soje, koja je na njenoj teritoriji uzgajana pre pristupanja EU, navodi se u izveštaju Komisije.

"Evropska unija je tek mali deo površine pod genetski modifikovanim kulturama. Od 134 miliona hektara genetski modifikovanih kultura u svetu, manje od 100.000 je u EU", kazao je portparol Komisije Vensan.

Na upitnik komisije nisu odgovorile dve članice - Bugarska i Italija. Polovina zemalja - 13 - je kao razlog za neuzgajanje genetski modifikovanih kultura, koje su u EU dozvoljene, navela protivljenje građana.

U EU se mogu gajiti kulture koje se odobre na osnovu mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane. Podneti su zahtevi za dozvolu većeg broja kultura, uglavnom kukuruza.

U Evropskoj uniji zemlje članice mogu da odluče da, na osnovu valjanih razloga kojima obrazlažu takvu odluku, u potpunosti zabrane genetski modifikovane kulture i to su učinile Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg.

Neujednačeni podaci o uspešnosti gajenja GMO u svetu

U svetu je, kako se navodi u izveštaju Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju iz Ciriha u 2009. bilo 134 miliona hektara pod genetski modifikovanim kulturama. One se najviše gaje u SAD (64 miliona hektara), Brazilu (21,4), Argentini (21,3 miliona), Indiji (8,4), Kanadi (8,2), Kini (3,7), Paragvaju (2,2) i Južnoafričkoj Republici (2,1).

Četiri dominantne genetski modifikovane kulture u svetu su soja, pamuk, kukuruz i kanola. NJihove osnovne dodatne karakteristike su tolerancija na herbicide i otpornost na insekte i bolesti.

Prema jednoj ranijoj studiji iz 2007. godine, poljoprivrednici u svetu sejanjem genetski modifikovanih kultura mogu da dobiju 5,23 milijarde evra godišnje. Međutim, izveštaj koji je urađen za potrebe Komisije pokazuje da rezultati nisu isti u svim zemljama. Statističke analize su pokazale da se korišćenjem genetski modifikovanog semena kukuruza otpornog na bolesti biljaka prinos u Španiji povećao za 6% u proseku, u Nemackoj za 12%, a u Južnoj Africi oko 25%.

Kada je reč o smanjenju troškova za pesticide, oni su iznosili u proseku 25% u Nemačkoj, 56% u Španiji, a 62% u Južnoj Africi. Povećani su torškovi semena za 10% u Španiji, 17% u Nemačkoj i 36% u Argentini.

Kako je navedeno u izveštaju o ekonomskom uticaju upotrebe GMO, rezultati zavise i od toga ko radi istraživanje i u koje svrhe. Kada je reč o prinosu pamuka, bolji rezultati su ostvareni na probnim zasadima nego u istraživanjima. Razlike u troškoima semena i pesticida između konvencionalnog imodifikovang pamuka otpornog na pesticide viši su uprobnom zasadima nego u istraživanjima. Takođe, bolje rezultate su pokazala istraživanja koja su sprovodile privatne firme, nego one koje su radile državne institucije, poput univerziteta i vlada.

Background

Genetski modifikovani organizmi nailaze na žestok otpor zbog bojazni da nisu dovoljno ispitani i da bi mogli negativno da utiču na zdravlje ljudi. Pored toga, moraju se gajiti u dobro kontrolisanim uslovima da bi se izbeglo mešanje sa ostalim kulturama.

U EU je korišćenje genetski modifikovanih kultura ograničeno na one koje su, nakon ispitivanja, procenjene kao bezbedne. Zemlje članice mogu ukoliko iznesu argumente iz domena zaštite životne sredine i zdravlja ljudi da uvedu zabranu korišćenja GMO na svojoj teritoriji.

U Srbiji je gajenje genetski modifikovanih kultura zabranjeno, osim u svrhe istraživanja.
 

REPORT FROM THE COMMISSION TO THE EUROPEAN PARLIAMENT AND THE COUNCIL
on socio-economic implications of GMO cultivation on the basis of Member States contributions, as requested by the Conclusions of the Environment Council of December 2008



Final Report Assessment of the economic performance of GM crops worldwide ENV.B.3/ETU/2009/0010



Izvor: AFP i EurActiv.rs

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari