Bioterorizam protiv srpske poljiprivrede

Bioterorizam protiv srpske poljiprivrede

TREBA LI IZMENOM ZAKONA „SKINUTI RAMPU“ I DOZVOLITI UVOZ GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE?

Miladin Ševarlić: Kazne za one koji uzgajaju GM soju, ukoliko ih uopšte i tuže, manje su od kazne za prelazak ulice van pešačkog prelaza

Miodrag Dimitrijević: Srbija ima odlično razvijenu, naučno i tehnološki utemeljenu proizvodnju klasičnog semenskog materijala

Ovih dana aktuelizovala se tema o genetski modifikovanim organizmima koja je podelila stručnu javnost i građane. Zagovornici dozvole uvoza i gajenja GMO tvrde da je to neophodnost i da nema štetnosti po ljudsko zdravlje, dok većina smatra da uvoz i proizvodnju GMO kod nas ne treba dozvoliti.

- U brojnim istraživanjima u Rusiji, Evropi i SAD su evidentni problemi od pojave alergija kod konzumenata hrane na bazi GMO do pojave neplodnosti kod eksperimentalnih pacova koji su hranjeni GM sojom, kukuruzom ili krompirom. Treba ukazati na i druge probleme, kao što su: očuvanje biološkog diverziteta koji se ugrožava u dijapazonu od pojave korova otpornih čak i na totalne herbicide do mogućnosti nekontrolisanog ukrštanja polena sa GM biljaka i njihovih autohtonih i hibridnih srodnika; poštovanje etičkih kodeksa od činjenice da vegetarijanci neće znati da jedući biljne proizvode sa njima unose i gene životinja; socijalnoj nesigurnosti koja se kreće od gubitak hiljada radnih mesta u našim semenskim kućama; i ekonomskim aspektima od nužnosti izdvajanja značajnih sredstava za uvoz GM semena i gubitaka u razlici ostvarenog prihoda između veće cene komercijalnih poljoprivrednih proizvoda koji nisu genetski modifikovanih i niže cene onih koji su genetski modifikovani, što će srpskoj agroprivredi doneti gubitak oko pola milijarde evra godišnje – navodi za „Somborske novine” prof. dr Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Pod pretpostavkom da ne postoje zdravstveni, ekološki i etički problemi u vezi korišćenja GMO (što prema dosadašnjim saznanjima nije tačno), Srbija bi samo za uvoz GM semena kukuruza za 1,2 do 1,4 miliona hektara pod ovim usevom godišnje morala da izdvaja 70 do 100 miliona evra, a zbog manje cene GM kukuruza godišnje bi gubila još oko 180 miliona evra. Kod soje šteta po ta dva osnova bi bila oko 80 miliona evra godišnje! A gde su GM uljana repica, GM krompir, GM paradajz... Pored toga, Srbija bi izgubila marketinšku prednost da je zemlja bez GMO, a time ne samo naše već i inostrana tržišta na kojima danas plasiramo naša semena koja nisu GM, navodi dr Ševarlić.

Naš sagovornik inicijator je usvajanja Deklaracije pod naslovom „Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji“, koja je već usvojena u Čačku, Kuli, a isto najavljuju i opštine Lučani, Brus...

- Prema poslednjoj anketi iz 2011. godine više od 80% građana Srbije izjasnilo se protiv GMO! Dakle – narod neće GMO! Ali lobisti GM kompanija u Srbiji među političarima, naučnicima i novinarima svakim danom pod pritiskom svojih tutora nastoje da se promeni naš Zakon o GMO i da se dozvoli uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO u Srbiji. U prilog tome govori i vrlo blaga kaznena politika protiv poljoprivrednika koji uzgajaju GM soju, jer su kazne za njih, ukoliko ih uopšte i tuže, manje od kazne za prelazak ulice van pešačkog prelaza! Sličnu Deklaraciju usvojio je i Savez pčelarskih organizacija Srbije, budući da su pčele najbolji indikatori ekološkog problema, a zatim i Društvo srpskih domaćina kao nevladina organizacija kojoj je prioritet zaštita srpskih nacionalnih interesa – ističe dr Ševarlić.

Prof. dr Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, kaže da nije protivnik transgene tehnologije, jer ga kao agrarnog genetičara, privlači mogućnost skraćivanja procesa oplemenjivanja poljoprivrednih kultura.

- Ali, protivnik sam ubrzane komercijalizacije, jedne grube i sasvim nesavršene tehnologije. Protivnik sam činjenice da pet kompanija drži 53% patentiranog semena na svetskom tržištu patentovanog semenskog materijala. Ja sam protivnik činjenice da se korporatizacijom došlo do toga da je odnos patentovanog i nepatentovanog poljoprivrednog semenskog materijala 82%:18%. Ja sam protivnik i toga da par privatnih korporacija drže vlasništvo nad 77% patenata (uglavnom GM geni) u semenskoj proizvodnji. Na kraju, smatram da Srbija ima odlično razvijenu, naučno i tehnološki utemeljenu proizvodnju klasičnog semenskog materijala, od čijeg izvoza ostvarujemo značajna sredstva. Suludo je da to bacimo, da bi stali u red ispred kapije korporacija sa tanjirom u rukama da nas oni nahrane svojim patentovanim semenskim materijalom. To niko normalan ne bi uradio, niti to bilo ko od nas sme da traži! - kategoričan je dr Dimitrijević.

Na pitanje ima li u našoj zemlji površina zasejanih GMO semenom i gde takva hrana završava, on odgovara:

- Ako bi se poštovao zakon - NEMA! Ali ko se još kod nas držao zakona „k’o pijan, plota“? Ono, međutim, što čudi je činjenica da multinacionalne kompanije blagonaklono gledaju na ovu otvorenu krađu sopstvenog patentovanog semena. To se u drugim zemljama (SAD, Argentina itd.) ne toleriše i oni koji kradu seme pod patentom čine kriminalno delo i gonjeni su pred sudovima od strane kompanija. Zanimljivo je da oni koji nam otvoreno prete i mešaju se u naše suverene poslove i odluke, ne čine ništa da zaštite interes „svojih“ kompanija i ne preporučuju progon pred međunarodnim sudovima, onih proizvođača u Srbiji koji seju ukradeno i nelegalno pribavljeno patentovano GM seme.

LAKŠE PRONAĆI MARIHUANU, NEGO GM SOJU?

- Nasuprot EU, Srbija ima restriktivniji Zakon o GMO, ali i neshvatljivu tolerantnost prema prekršiocima zabrane uzgoja GM soje (procenjuje se da su to već površine oko 5.000ha!) i čak pojavu GM kukuruza – što se može smatrati aktom bioterorizma protiv srpske
poljoprivrede i njene ekonomski najznačajnije žitarice. To pokreće brojna pitanja od političke odgovornosti državnih funkcionera do krivične odgovornosti poljoprivrednika i poljoprivrednih inspektora, i to u proteklom desetogodišnjem ili možda i dužem periodu. Kako objasniti da se u polju pod kukuruzom može pronaći jedan ar zasejan marihuanom, a kontrolni organi iste države ne mogu da pronađu i unište i kazne poljoprivrednike koji GM soju uzgajaju na hiljadama hektara? - rekao je prof. Milorad Ševarlić.

NE TREBA NAM TUĐA TEHNOLOGIJA!

- Mi imamo odličnu i vrlo konkurentnu proizvodnju semena poljoprivrednih kultura klasičnim putem. Toliko uspešnu da nam semenski materijal kupuju i zemlje zapada i zemlje svih ostalih strana sveta. Prihvatanjem tuđe i strane tehnologije, morali bismo da plaćamo sve patente koji uz takvo seme idu, izgubili bismo prihod od prodaje i izvoza semena ne-GMO useva koje uspešno proizvodimo, a koji su traženi u svetu i imaju veću cenu (kod soje oko 100 evra) – istakao je prof. Miodrag Dimitrijević.

U EVROPI RESTRIKTIVNO

U Evropi je zabranjeno i korišćenje 0,9% GM soje ili kukuruza za ishranu stoke ukoliko taj GMO nije dozvoljen za uzgoj ili promet, a u Srbiji niko ne odgovara i ako pojedini poljoprivrednici svoju stoku hrane isključivo GM sojom! U Švajcarskoj je proglašen moratorijum o pitanju uzgoja GMO do 2017. godine, a u svim drugim evropskim zemljama (izuzev Rumunije) je vrlo restrikovno korišćenje GMO i u potrošnji – uz obavezu obeležavanja da je to proizvod od GMO, a posebno u proizvodnji. Poznate su i sudske presude kojom je dosuđena odšteta pčelaru od Nemačke zbog toga što su njegove pčele u med unele i polen GM kukuruza, zbog čega je osim štete po osnovu gubitka meda, morao da dodatno plati i ekološki bezbedno uništavanje tako zagađenog meda – navodi prof. Ševarlić.

NAJNOVIJA VEST: I SOMBOR BEZ GMO

Na sednici Gradskog veća, održanoj 13. februara, članovi Veća su utvrdili predlog Deklaracije za grad Sombor bez genetski modifikovanih organizama, koju će razmatrati i odbornici na sutrašnjoj sednici Skupštine grada.
 

Somborske novine
S. Mišić

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari