„Zbog čega se vlasnici patenata za genetski modifikovane poljoprivredne proizvode bune protiv njihovog obeležavanja. Ako smatraju da su ti proizvodi neškodljivi, nemaju razloga da ih otvoreno ne reklamiraju“, kaže dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj – European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) objavila je na svom sajtu (16. oktobar 2012) nameru da finansijski podrži aktivnosti Monsanta u Srbiji i nekoliko okolnih zemalja.

Posle uvodnih „umirujućih“ pasaža o „isključivanju iz bančinih aktivnosti investicija vezanih za korišćenje ili trgovinu s genetski modifikovanim organizmima“ sledi u ovom tekstu objavljena ključna formulacija, može se reći lingvistička bravura, o mogućnosti da se „posle uvodnih aktivnosti i dobijanja saglasnosti EBR Borda – inicijalna namera promeni i u projekat finansijske podrške uključe i GM proizvodi“.

U očekivanju konačne odluke EBRD-a, i pravnog tumačenje teksta, obratili smo se dr Miladinu Ševarliću, šefu Katedre ekonomske poljoprivrede i tržišta na Institutu za agroekonomiju u Beogradu, i predsedniku Društva agrarnih ekonomista Srbije, da nam kaže da li „GMO nema alternativu“ i u kojem pravcu bi Srbija, u ovom trenutku, morala da krene.

Vi ste jedan od retkih stručnjaka u Srbiji koji se javno usprotivio vršljanju agrobiznis kartela i uvođenju u lanac ishrane genetski modifikovanih proizvoda. Gledano s ekonomskog aspekta, vaši argumenti su neoborivi.

Ja samo pitam zbog čega se vlasnici patenata na genetski modifikovane poljoprivredne proizvode bune protiv njihovog obeležavanja. Ako smatraju da su proizvodi neškodljivi, nemaju razloga da ih otvoreno ne reklamiraju. U istoriji marketinga nije poznat slučaj da proizvođač krije karakteristike proizvoda, sem ako ne želi da izbegne odgovornost za posledice. U Kaliforniji se 6. novembra odlučuje o obeležavanju GM hrane. Ukoliko većina stanovnika odluči da GMO hrana mora biti vidno obeležena, biće to prvi veliki korak ka istinskom „pravu na izbor“, koje toliko zagovaraju. Postoji još jedan problem u vezi sa dozvolom uvoza: ko će odgovarati pred sudom za eventualne posledice po zdravlje koje se pokažu posle duže konzumacije. Da li će odgovarati kompanija ili država? Tu je i ogromna ekonomska šteta po našu državu, s obzirom na to da se uzlazi u neravnopravnu tržišnu utakmicu u kojoj se ne radi samo o osvajanju tržišta od strane agrokorporacija kao što je „Monsanto“, već gubimo i na stranim tržištima na koja izvozimo naše seme. Oni žele da unište konkurenciju na tom polju, a zamislite koliki će biti gubitak za Srbiju ako se milion i dvesta hiljada hektara pod kukuruzom zaseje njihovim semenom.
 

Pečat
Mara Knežević Kern