GMO nije pitanje genetike, već nacionalne održivosti

GMO nije pitanje genetike, već nacionalne održivosti

Država bi trebalo da donosi zakone koji štite domaću konvencionalnu i organsku poljoprivrednu proizvodnju, a ne da forsira izmene zakona kojima se dozvoljava promet GMO proizvoda, istakli su predstavnici nekoliko udruženja potrošača na današnjoj konferenciji za novinare.

Oni su podsetili da ukidanje zabrane prometa GMO nije uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji niti Evropskoj uniji, kao što to mnogi zvaničnici u našoj zemlji ovih dana tvrde.

Predstavnik udruženja potrošača “Ekološka vizija” Miroljub Aleksić rekao je da su tu po sredi neki drugi interesi i dodao da predloženim Nacrtom zakona o zaštiti potrošača država u velikoj meri obesmišljava potrošačka prava.

On je podsetio da je u Srbiji poslednjih godina održano više naučnih skupova na kojima je ukazivano da je GMO štetan po ljudsko zdravlje, mnoge lokalne samouprave su donosile akte kojima štite svoju teritoriju od GMO, na snazi je, kao i u mnogim zemljama u svetu, zakon koji se zabranjuje promet i proizvodnja GMO, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić se zalaže za uvođenje GMO u Srbiji.

- Zvuči frapantno izjava ministra Glamočića da nema validnih dokaza da je GMO štetna po zdravlje - rekao je Aleksić podsetivši na tvrdnju ministra spoljne i unutrašnje trgovine Rasima Ljajića da Srbija mora da dozvoli GMO zarad Svetske trgovinske organizacije, i da je otpor građana posledica neznanja.

S obzirom na to da će promet GMO, kako sada stvari stoje, najverovatnije biti dozvoljen u Srbiji, neophodno je u zakon o zašiti potrošača uneti izmene koje se odnose na precizno deklarisanje ovih proizvoda kao i rigorozne kazne za nepoštovanje zakona, naveo je on.

Aleksić je podsetio da je uprkos zakonu koji zabranjuje promet i proizvodnju, GMO već prisutan u Srbiji, te da je 2010. godine pronađeno više od 200 tona GMO soje na poljima u Srbiji, što je količina koja se ne može smatrati eksperimentalnom.

Prema njegovim rečima procenjuje se da je u Srbiji trenutno između šest i 10 hiljada hektara prekriveno GMO sojom.

Predstavnik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević je naveo da bi država umesto što forsira izmene zakona o GMO, trebalo da donese zakone kojima se štiti konvecnionalna i organska proizvodnja od GMO, što ne bilo u koliziji sa nekim međunarodnim zahtevima.

On je podsetio da je Privredna komora Srbije u saradnji sa vladom donela akt o Srbiji bez GMO kao i da je veliki broj opština u zemlji usvojilo dokumenta kojima štite svoju teritoriju od GMO.

“Srbija je suviše mala zemlja da bi dozvolila GMO, jer bi to uništilo njenu konvencionalnu i organsku proizvodnju”, naveo je Bogosavljević.

Predstavnici nekoliko udruženja postrošača su takođe naveli da je najveća zamerka predloženom Nacrtu zakona o zaštiti potrošača upliv države u sektor zaštite potrošača.

Ovim zakonskim predlogom predviđeno je formiranje Centra za rešavanje potrošačkih sporova koji će funkcionisati pod kontrolom države, a gotovo svuda u svetu potrošačima u ostvarivanju prava pomažu organizacije nevladinog sektora.

Udruženja potrošača su najavila stvaranje saveza nezavisnih udruženja koja se bave zaštitom potrošača u Srbiji, jer su nezadovoljni uslovima koje je ministarstvo trgovine propisalo za evidenciju i dokazivanje reprezentativnosti ovih organizacija.

Oni su takođe predočili da čekaju mišljenje Ustavnog suda od koga su tražili odgovor o odluci o evidentiranju i reprezentativnosti organizacija koje se bave zaštitom potrošača.

Vlada će pogrešiti ako bude donosila odluku za ili protiv GMO, samo na osnovu stavova jedne struke-genetičarske, jer to nije pitanje samo genetike, već pitanje nacionalne održivosti, prehrambene bezbednosti zemlje i njenog ekonomskog porobljavanja, ocenio je danas predsednik Udruženja agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić.

On je, u pauzi naučnog skupa o GMO u Srpskoj akademiji nauka, izrazio bojazan “da vlada nema sluha za poljoprivredu i da će uvođenje GMO-a, biti zabijanje glogovog koca u poluuništeno agrarno biće Srbije”. Prema njegovoj oceni, tome može doprineti i visok stepen korupcije u Srbiji, koji je potvrdila i EU.

- Mislim da će moćici i predstavnici GM kompanija pronaći verovatno dovoljan broj onih, koji će glasati protiv ekonomskih, nacionalnih i održivih interesa Srbije, čak iako budu išli fazno, da se prvo dozvoli uvoz proizvoda i prerađevina na bazi GMO i njihov plasman kod nas, čak i uz vidljivo, a ne mikroskopsko obelažavanje - kazao je Ševarlić.

On je istakao da je više nego sigurno da će to naneti štetu našoj poljoprivredi, jer za toliki deo, naši proizvođači neće imati plasman na sopstvenom tržištu, izgubićemo i marketinšku prepoznatljivost da je Srbija zemlja bez GMO, a onda će svi tražiti dodatne analize i onih proizvoda koji nisu GMO.

Na nivou godine, direktna šteta samo po osnovu nabavke GMO semena, za pet biljnih vrsta i razlike u ceni prodajne vrednosti iznosiće oko 500 miliona evra. On je naveo primer da GM soja kostsa oko 450 evra po toni, obična 550, a organska više od 800.

- Ubrzo ćemo izgubiti i naše institute sa svim bankama autohtonih sorti i hibrida, a gubitak će biti dodatnih pola milijarde, što znači da je ukupni gubitak dva puta veći, nego što se ulaže u razvoj poljoprivrede - kazao je Ševarlić. On je pdosetio da su GMO usevi u svetu bili poražavajući po biodiverzitet.

U svetu je korišćeno “30 modela GMO, a dominatni su kukuruz, soja, uljana repica, krompir i pirinač, koji su uništili više od 40.000 autohtonih sorti i hibrida, dobijenih putem selekcije, i nekoliho miliona jedinki neagrarnih biljnih vrsta.

One su uništene korišćenjem raundapa kao totalnog herbicida, kao i ubacivanjem u kukuruz bakterije koja proizvodi insekticid, upozorio je Ševarlić.
 

Tanjug

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari