’Nemamo mi kapaciteta za Rusiju’

’Nemamo mi kapaciteta za Rusiju’

Beograd - Agroekonomista Miladin Ševarlić izjavio je da Srbija nema kapaciteta da odgovori povećanim potrebama ruskog tržišta za prehrambenim proizvodima.

"Mi ne možemo značajnije povećati izvoz na rusko tržište zbog toga što smo ograničeni obimom proizvodnje na našem tržitšu koja je u toku. Imamo proizvode koje smo spremili unapred, dakle planirali za poznatog kupca i ne možemo sada napustiti tržišta sa kojima imamo ugovore da bismo se preorijentisali na rusko tržište", kaže Ševarlić za B92.

On dodaje da svakako mi nemamo mnogo viškova koje bismo sada i odmah mogli da ponudimo Rusima.

"Nemamo dovoljno kapaciteta da bismo iskoristili tu šansu. Moj predlog je da se što veći deo primarnih poljoprivrednih proizvoda preradi i da po tom osnovu izvezemo proizvode veće vrednosti, umesto da izvozimo sirovine, kao što je uobičajena praksa kod nas", izjavio je Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. "Nažalost, osim u voćarstvu i eventualno u povrtarstvu, mada je dobrim delom ono uništeno u ovim poplavama, to je ono što možemo da ponudimo. Vrlo malo, nažalost, u stočarskim proizvodima, koji su trenutno najtraženiji, s obzirom da je vrlo teško supstituisati uvoz koji je Rusija imala u stočarskim proizvodima od Nemačke, Austrije, Danske... Mi tu vrlo loše stojimo, jer je naše stočarstvo decenijama na silaznoj putanji. Stočarska proizvodnja ima ciklus od 3 do 7 godina da bi se nešto uradilo, dakle mi moramo tek da investiramo u te cikluse da bismo za više godina imali viškove."

Podsećajući da ima izjava da se pojedine zemlje EU spremaju da iskoriste balkanske države kao tajne kanale za izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, on je dodao da će nadležni u Srbiji preduzeti sve mere da to spreče.

"Verovatno da će neke zemlje hteti da iskoriste Srbiju zbog tog bilateralnog sporazuma sa Rusijom, ali treba biti obazriv, s obzirom na to da Rusi lako mogu da otrkiju povećane količine koje nemaju realne osnove u samoj našoj proizvodnji i preradi, pa će sve eventualne takve viškove tretirati kao reeksport proizvoda iz drugih zemalja, što može da nam se vrati kao bumerang", kaže Ševarlić.

On je izjavio da će hrane u zemlji biti dovoljno, bez obzira na štetne posledice poplava i velike količine padavina. "Srbija, prema trenutnim resursima, ne treba da strahuje za prehrambeni bilans", rekao je on, ističući da se očekuje dobar rod, naročito kukuruza.

"Ratari procenjuju da će rod kukuruza biti natprosečan, međutim cene mesa neće biti niže (zbog toga) jer mi nemamo kapacitete u stočarstvu", ocenio je Ševarlić.

Upozoravajući da "imamo vrlo mali broj grla stoke svih vrsta", on je objasnio da je potrebno vreme da se njihov broj zanovi - od dve-tri godine u živinarstvu do sedam godina u govedarstvu i da zato nisu mogući brzi pomaci.

Govoreći o nedavno usvojenoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja za period do 2024. godine, Ševarlić je istakao da treba što pre napraviti nacionalni program razvoja poljoprivrede i nacionalni program ruralnog razvoja i obezbediti dodatne izvore kredita.

"Ako Srbija ne bude realizovala ovu strategiju u pretpristupnom periodu, onda postoji vrlo velika bojazan da ćemo postati trajni uvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pre svega stočarskih", izjavio je Ševarlić.

"U ovoj situaciji, uz odgovarajuću koordinaciju sa nadležnim inspekcijiskim službama i prerađivačima, odnosno fabrikama alkohola, mogli bi značajnije da povećamo ponudu rakije na tržištu Ruske Federacije. Imajmo u vidu da mnoga domaćinstva imaju rezerve rakije koje nisu u prometnim tokovima i u tom pogledu bi zadružni savezi i Privredna komora, zajedno sa resornim organima ministarstava, mogli da nađu neki modus i da te rezerve rakije, koje postoje u srpskim domaćinstvima, organizovano prikupe, iskontrolišu i pod jednom robnom markom plasiraju na rusko tržište", kaže Ševarlić.

Izvor: b92.net

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari