’Propise šteluju za krupan kapital’

’Propise šteluju za krupan kapital’

Beograd - Hrvatska je uspela sa Evropskom unijom da ispregovara bolje uslove za otuđenje poljoprivrednog zemljišta nego Srbija, smatra agroekonomista Miladin Ševarlić

"EU deli zemlje, Srbiju i Hrvatsku dele samo Sava i Dunav, a Hrvatska je uspela da ispregovara za poljoprivredno zemljište, a mi moramo da prodajemo zemlju strancima po uslovima kao što prodajemo domaćim kupcima", kazao je Ševarlić na konferenciji "Agrarna politika Srbije".

Srbija se, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, obavezala da zemlju strancima prodaje od 2017. godine, dok to obaveza za Hrvatsku, koja je već članica EU, postaje 2020. ili tek 2023. godine.

Ševarlić je izjavio da se pravnilnici za korišćenje sredstava iz agrarnog budžeta prilagođavaju se ili političkim ličnostima ili onima koji lobiraju u korist krupnog kapitala.

Naveo je primer da su u jednoj godini samo tri korisnika iz agrarnog budžeta dobila 1,6 miliona evra, pri čemu je jedan dobio 800.000 evra, drugi pola miliona, a treći 300.000.

Ševarlić je naveo da je zbog zaštite podataka o individualnim korisnicima nemoguće izneti u javnost podatke o kojim osobama se radi.

"Ali očigledno je da se pravilnici za korišćenje sredstava u pojedinim godinama prilagodjavaju ili političkim ličnostima ili onima koji lobiraju u korist krupnog kapitala", rekao je Ševarlić.

Govoreći u stanju u poljoprivredi, Ševarlić je naveo da nijedan kabinet ministarstva poljoprivrede ne zaslužuje prelaznu ocenu još od 2004. godine.

"Agrarni budžet je ponižavajuće mali za jednu zemlju u procesu pridruživanja EU. Mislim da je neophodno razgovarati i odgovornosti vlade ako mi ne ispunjavamo da pet odsto budžeta ide na poljoprivredu", kaže on.

Istovremeno, smatra da bi trebalo odrediti koji će institut biti nadležan za praćenje mera koje se sprovode u agraru jer to ne može samo ministarstvo poljoprivrede.

Za situaciju na srpskom selu kaže da je to - puna kuća vrata niotkuda đaka. To je, navodi, današnja zagonetka za školu. "Ona sela koja imaju dva stanovnika će se smatrati održivim jer će moći da sahrane svoje komšije, na žalost".

Ševarlić je kazao da postoje takvi paradoksi i naveo da je neshvatljivo da recimo kad je reč o penzijsko-invalidskom osiguranju zemljoradnika, iste obaveze ima i onaj sa 5 hektara i onaj sa 4.000 ha.

Smatra da je poljoprivredna proizvodnja najsigurniji vid ulaganja za banke i sugeriše im da naprave aranžman sa vladom i finansiraju registrovana domaćinstva.

Takođe, navodi da bi organska proizvodnja mogla da zaposli 300.000 ljudi.

Izvor: B92

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari