Radio BG1, Pusti priču: GMO. Gosti: dr Aleksej Tarasjev i dr Miladin M. Ševarlić

Radio BG1, Pusti priču: GMO. Gosti: dr Aleksej Tarasjev i dr Miladin M. Ševarlić

Mnogo straha, a malo činjenica. Istine i zablude o genetički modifikovanim organizmima. Treba li Srbija, jer to traži Svetska trgovinska organizacija da dozvoli promet GMO?

Gosti dr Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja u Beogradu i profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Za naš program govori i Korin Lepaž, bivša ministarka ekologije u vladi Francuske, poslanik Evropskog parlamenta, poznata po ekološkom aktivizmu. U Evropskom parlamentu u Strazburu razgovarala Nataša Jokić

(tarnskript)

Dobar dan, gospođo.

- Dobar dan.

Hvala vam što ste prihvatili da govorite za Radio Beograd 1.

- Hvala vama. Pozdravljam slušaoce iz Beograda i šire.

Dakle vi ste advokat, političar, bili ste ministarka ekologije u vladi Francuske od 1995. do 1997. godine, vi ste od 2009. poslanik u Evropskom parlamentu u čijem studiju ovde u Strazburu i razgovaramo, takođe ste osnivač ekološke i humanističke partije Kap 21, osnivač ste Komiteta za nezavisno istraživanje efekata koje tehnika genetičkog inžinjeringa ima na živa bića.

Napisali knjigu "GMO to je naša stvar" u kojoj govorite o vašem neverovatnom iskustvu sa GMO kada ste bili ministarka ekologije i kasnije kao evropski poslanik. Govorite o tome kako su velike grupe kao Monsanto uspele da uđu u evropske demokratske institucije, kako su došle do položaja da imaju monopol i da na skoro nadrealan način utiču na institucije i njihove odluke. Vi ste organizovali čuvenu dvogodišnju studiju dr Seralinija koja je izazvala veliku buku, posle čega je usledila totalna tišina. Šta će sada biti? Do koje su mere evropske i druge institucije korumpirane, možda je ova reč "korumpirane" malo prejaka?

- Ne, ne, reč nije prejaka nego je naravno uvek teško doći do dokaza. Dakle studijski eksperiment profesora Seralinija se bavio se u isto vreme pacovima koji su hranjeni (Monsantovim) raundapom i pacovima hranjenim genetski modifikovanim kukuruzom. Oba prave probleme. Bilo je to prvi put da jedna eksperimentalna studija o pacovima traje dve godine. Kada kažete da su velike grupe za proizvodnju hrane ušle u institucije to je tačno. One su uspele da dođu u položja da diktiraju pravila igre, parametre ekperimenata itd. kako bi im dozvole bile izdate. Pri tom ti parametri su tako bili napisani da nikada nije bilo nikakvog problema. Zapravo reč je o jednoj ogromnoj i organizovanoj prevari koju su institucije javne vlasti na žalost prihvatile. Eksperiment dr Seralinija pokazao je međutim da postoje posledice (hranjenja sa GMO).

Neke statistički značajne efekte već su pokazivale i eksperimentalne studije koje je pravio sâm Monsanto i koje nisu trajale nikada više od tri meseca. Njihovi eksperimentalni protokoli bili su međutim napravljeni po principu koji glasi "veća količina daje srazmerno veći efekat" što danas znamo da nije tačno kada je reč o, recimo, izazivačima endokrinih poremećaja. Dakle, ne važi taj pricip da će pacov koji je jeo 33 odsto GM kukuruza imati tri puta više poremećaja od onog koji je jeo 11 odsto GM kukuruza. Drugi princip na kome su zasnivali svoje eksperimentalne zaključke jeste da grupa mužjaka evoluira na isti način kao grupa ženki. Stvari se međutim ne dešavaju na taj način. Kao što znamo kancer dojke je češći kod žena, a kancer recimo prostate kod muškaraca. Naravno da je i kod pacova slično. Eksperiment profesora Seralinija pokazao je da su ženke imale mnogo više kancerogenih obolenja u predelu dojki dok su mužjacima stradali bubrezi i jetra.

Videli smo da su posle objavljivanja eksperimenta dr Seralinija nadležne institucije u EU reagovale obećavši da će preduzeti sve da se sazna istina o posledicama GMO, da bi zatim sve utihnulo i počelo dovođenje u pitanje metoda tog eksperimenta.

Pokušali su da ospore Seralinija, kao što se to dogodilo kada je bila reč o azbestu, o elementima koji utiču na endokrini sistem, ukratko kao što se to radilo kada je reč o svim toksičnim elementima koje sada smatramo toksičnima i znamo da su ubili na hiljade ljudi. Dakle, rekli su da Seralini nije ozbiljan. Međutim, od kada je objavljena ova studija pojavio se čitav niz eksperimentalnih studija, uključujući i one američke, koje idu u istom pravcu.

Šta se desilo od tada?

- Dakle, dobro pitanje postavljate. Odgovor je: "skoro ništa, nažalost". Na nivou EU, Evropska agencija za bezbednost hrane zbog sukoba interesa svojih članova i dalje pati od gangrene, i dalje odbija ekperimentalne studije na duži rok i da promeni pravila, i dalje vrši pritisak da GMO dobiju dozvolu za EU bez ikakve eksperimentalne studije na duži rok.

Šta biste rekli našim slušaocima koje veoma zanima ova tema? Šta čeka Srbiju koja se nada famoznoj evropskoj perspekitivi? Da li ćemo zaista biti primorani da prihvatimo GMO u tanjiru?

- Znate u Evropi ima zemalja koje su odbile. U Austriji nema uopšte GMO. Ima drugih zemalja u kojiam je ista situacija – nula GMO. Mi imamo jedan tekst u pripremi, ja sam bila izvestilac u Evropskom parlamentu, koji treba da omogući državama i regionima da zabrane GMO na njihovoj teritoriji. Taj je tekst izglasan u EP, ali je danas blokiran na nivou Saveta ministara EU. Ipak, nešto se kreće u tom pravcu. Ono što bih rekla Srbima je isto ono što bih rekla Francuzima ili drugim Evropljanima, a to je da treba pružiti otpor. To znači da treba insistirati na obaveznom stavljanju etiketa na proizvode sa GMO. Potrošači treba da odbiju da kupuju GMO bar kada znaju kakav je sastav proizvoda jer ne znamo to uvek. Kada uvozimo soju iz SAD znamo da je genetski modifikovana. Treba se boriti kako ne bi bilo GMO u Srbiji, kao što je nema u Austriji i u skoro svim evropskim državama.

Dakle nije tačna informacija po kojoj će Srbija ulaskom u STO morati da dozvoli promet GMO?

- Postoje dve stvari. Jedna je uzgajanje GMO, a druga je prodaja i promet. To nije isto. Na primer, jedna zemlja može danas da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Prodaju i promet ne možete da zabranite jer su soja i kukuruz koji dolaze iz SAD uglavnom GMO.

Ali nemaju etiketu...

- Tačno, nemaju etiketu. Kao što znate ako kupujete kukuruz za vašu ishranu on u EU mora da ima etiketu koja precizira da ima GMO. Međutim kukuruz i soja za stočnu ishranu – nemaju etiketu. To je problem. Dakle, ja sam od onih koji se bore da obaveza etiketiranja bude uvedena. Ima nas mnogo u Evropi koji se za to borimo.

U vašoj knjizi govorite o ekspertima, onima koji imaju interese i onima koji ih nemaju već rade svoj posao.

- Naravno da su sukobi interesa enormni u tom domenu. Izvestan broj evropskih institucija je to priznao. Ti stručnjaci su plaćeni da bi rekli da nema problema ili da nije utvrđeno da ih ima. Nezavisni stručnjaci nemaju novca da istražuju. Zato je eksperimentalna studija koju je izveo profesor Seralini toliko važna i revolucionarna.

Može se reći da postoji neka vrsta organizovane konfuzije?

- Da, postoji vrsta organizovane konfuzije, to tako funkcioniše na isti način kada je reč o duvanu ili klimatskim promenama. Te velike industrijske grupe su dobro organizovane i na nama građanima – na civilnom društvu je da se organizujemo protiv njih.

 

Radio BG1, Talasanje - Pusti priču: GMO. Gosti: dr A. Tarasjev i dr M. M. Ševarlić by Ppns on Mixcloud


Autor: Zorka Đukanović
Izvor: Radio Beograd

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari