U ime naroda!

U ime naroda!

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić ima obavezu da narodu Srbije saopšti koja i čija je ta "preostala prepreka" i pod kojim uslovima će Vlada SAD podržati ulazak Srbije u STO? Ukoliko je saglasnost SAD za ulazak Srbije u STO uslovljen izmenom našeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO), smatram da je za srpsku poljoprivredu bolje da Srbija i ne bude članica STO.

Nedavno je TANJUG objavio vest: "Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Meri Vorlik i potpredsednik Vlade (i ministar unutrašnje i spoljne trgovine) Rasim Ljajić složili su se o neophodnosti što skorijeg pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO)." Pri tome je Ambasadorka SAD "izrazila spremnost da pomogne našoj zemlji u otklanjanju preostalih prepreka za punopravno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. "

Međutim, ministar unutrašnje i spoljne trgovine i potpredsednik Vlade ima obavezu da narodu Srbije saopšti koja i čija je ta "preostala prepreka" i pod kojim uslovima će Vlada SAD podržati ulazak Srbije u STO? Ukoliko je saglasnost SAD za ulazak Srbije u STO uslovljen izmenom našeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO), smatram da je za srpsku poljoprivredu bolje da Srbija i ne bude članica STO – iz čije je preteče GATT tadašnja SR Jugoslavija izopštena 1992. godine uvođenjem ekonomskih sankcija od strane Saveta bezbednosti UN.

Nažalost, već čitavu deceniju stalno se u poluzvaničnim informacijama provlače zahtevi SAD za izmenu našeg Zakona o GMO, koji u članu 2. propisuje da "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije."

Pored ministra trgovine, po ovom pitanju neophodno je da se javnosti obrati i ministar poljoprivrede, jer je članom 16. Zakona o GMO propisano da on "donosi rešenje kojim odobrava upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, određuje mere sigurnosti i vreme trajanja odobrenja" u vezi odstupanja od načelne zabrane proizvodnje GMO i stavljanja u promet proizvoda od GMO - mada mi nije jasno zašto je propisano da ministar poljoprivrede donosi rešenje o "namernom uvođenju GMO u životnu sredinu"?

Čak i kada bi zanemarili rezultate dela dostupnih nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbedonosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja - a njih ne smemo zanemariti zbog istih posledica po zdravlje sadašnje i budućih generacija ljudi - Srbija nema nijedan proizvodno-ekonomski razlog da dozvoli promenu sadašnjeg Zakona o GMO i uvođenje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO.

Ukoliko to, ipak, dozvoli, Srbija neće postati samo trajni zavisnik od uvoza GM semena - čiji će poljoprivrednici "za vijek i vjekova" kupovati GM seme i raditi za interese proizvođača GMO. Ubrzo potom, budzašto ćemo rasprodati naše poljoprivredne institute i sva dosadašnja licencna prava za sve selekcijom dobijene naše sorte i hibride, a bez posla će u Srbiji ostati direktno oko 5.000 i indirektno oko 50.000 zaposlenih u najprofitabilnijim sektorima naše agroprivrede koji se bave selekcijom, razmnožavanjem, doradom i plasmanom u Srbiji i inostranstvu našeg semena i sadnica, a sav profit iz tih delatnosti, umesto da ostane Srbiji, odlaziće trajno multinacionalnim kompanijama koje proizvode GMO.

Na osnovu podataka o prosečnim požnjevenim površinama u periodu 2007-2011. godine, agroekonomska analiza ukazuje da će Srbija eventualnom zamenom semena domaćih proizvođača sa GM semenom koje ima tzv. terminator gen, ne računajući PDV na promet semena, trajno godišnje plaćati samo za uvoz GM semena kukuruza preko 74 miliona evra (prosečno 1.234.478 hektara po 60 evra) i oko 8,5 miliona evra za uvoz GM semena soje (prosečno 154.113 hektara po 55 evra).

Najzad, čak i da zanemarimo ukupnu ekonomsku štetu po osnovu uvoza GM semena, ukoliko tzv. međunarodna zajednica Srbiji ponovo uvede ekonomske sankcije - kao što je to bio slučaj od maja 1992. do oktobra 1996. godine, a mi u međuvremenu rasprodamo budzašto sve naše poljoprivredne institute i njihova licencna prava i uništimo proizvodne potencijale našeg semena i sadnica za preko četiri miliona hektara obradivog zemljišta, postavlja se pitanje kako ćemo u uslovima eventualnog embarga organizovati sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju i prehraniti naše stanovništvo?

Do sada su naši političari "U ime naroda!" načinili dve ničim iznuđene greške koje srpsku poljoprivredu uvode u trajno ekonomski inferioran položaj ne samo na međunarodnom, već i na domaćem tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Prva greška je potpisivanje SSP o pristupanju EU, sa kojim smo sami sebi "potpisali presudu" da i kupcima iz EU, po isteku četiri godine, omogućimo kupovinu poljoprivrednog zemljišta pod istim uslovima kao i za domaće kupce zemljišta, a da pri tome nećemo steći propisane uslove EU za početak korišćenja njihovih fondova namenjenih poboljšanju konkurentnosti naše poljoprivrede i ravnomernijem razvoju ruralnih područja u Srbiji!?

Druga greška je potpisivanje tzv. Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU po kome se početkom 2014. godine praktično izjednačavaju carinske stope u Srbiji sa onima u EU - tada već sa 28 zemalja članica, a do tada Srbija takođe neće imati pristup nijednom evru iz fondova EU za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i ravnomerniji regionalni razvoj ruralnih područja – što do sada nije bio slučaj ni sa jednom od država koje su pristupale EU!?

A vreme već ukazuje da su nas naši političari „debelo prešli“ zarad neosnovanog populističkog predizbornog marketinga njihovih sposobnosti „da nas jedino oni mogu uvesti u EU“, jer je i novoimenovani ministar poljoprivrede rezignirano najavio da će tražiti reviziju tog sporazuma!? Jedino mi nije jasno na osnovu koje odredbe tzv. Prelaznog trgovinskog sporazuma je moguća njegova revizija i zašto nijedna država pre Srbije nije koristila takvu mogućnost – ukoliko postoji?

Ukoliko sada, "U ime naroda!", naši političari učine i treću grešku i prihvate pritisak SAD da se u Srbiji dozvoli uzgoj GMO i promet proizvoda od GMO, biće to konačno "zabijanje glogovog koca u srce srpske ekonomije - poljoprivrede", posle čega naši poljoprivrednici definitivno neće moći da opstanu kao "svoj na svome"!

Kao i u svakoj "kući", tako i u državi - greške koje načine "domaćini u ime svojih ukućana" ponajmanje će ispaštati "grešnici" koji su ih načinili, a "ukućanima" odnosno narodu Srbije, posle navedene dve već prihvaćene i treće verovatno već obećane nepopravljive i (ne)slučajne greške na štetu naše poljoprivrede - neka je Gospod Bog u pomoći!

I da ne zaboravim - političari se bore za pristup blagodetima "svetskog prestola" a narod za opstanak "uz svoj skromni sto". A o razlici u poimanju "stola" i "prestola" najrečitije ukazuje sledeća izreka: "Svaki sto je samo sto – dok se na njega ne stave hleb i so. A kad se na sto stave hleb i so – svaki sto postaje presto!"

Ako političari "odrade zadatke" za svoje neizvesno mesto na začelju "svetskog prestola", da li narod ima mudrosti, načina i hrabrosti da sačuva svoj "skromni sto" - koji mu je ujedno i jedini dostižni "presto"?

Izvor: poljoprivreda.biz 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari