GM soja na našim njivama

GM soja na našim njivama

Udruženje poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine upozorava da postoje nelegalni usevi. GM soja uzgaja se u Mačvi, Banatu i Sremu - kaže za "Novosti" Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja


SAMO u prošloj godini u Srbiji je pronađeno 45 njiva sa genetski modifikovanom sojom. Bolja zarada i manja ulaganja glavni su razlozi zbog kojih se srpski seljak odlučuje da ilegalno gaji ovakve useve. Stručnjaci upozoravaju da njih zdravstvena strana ne interesuje mnogo, jer meso životinja tovljenih takvom hranom neće dati svojoj porodici, već će prodati. Da su mačvanske, banatske i sremske oranice na meti GM soje, gde se najviše ona i uzgaja, potvrdio nam je i Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Privredne komore Vojvodine.

- Očigledno da se sve zasejane površine nedovoljno kontrolišu, a biljke ne uništavaju u toku vegetacije - priča Bugarin. - Genetski modifikovano seme poreklom je sa stranih područja i nije legalno ušlo u Srbiju. Može da dođe nekim prevoznim sredstvom i da se i ne primeti. Početne količine ne moraju da budu velike, jer je za hektar zemlje potrebno svega stotinak kilograma. Tada na četvrtini hektara umnože seme za sledeću setvu. Tako se GMO soja, kroz godine reprodukuje i uvećava.

Kada je reč o upotrebi sojinog "mutanta", naš sagovornik smatra da se ono koristi u termičkoj obradi za ishranu stoke, i to u malim pogonima, u kojima se inače, prema podacima Privredne komore Vojvodine, obradi između 50 i 60 hiljada tona konvencionalne soje godišnje.

- Srbija je jedina zemlja gde je sojina sačma skuplja od soje - priča Bugarin. - Proizvođačima se ne isplati da merkantilnu soju prodaju fabrici i da onda uzmu sačmu, jer za sto kilograma ove žitarice, kada se sve obračuna, dobiju između 62 i 65 kilograma sojine sačme. U malim domaćinstvima oni za tu količinu soje dobiju 80 kilograma sačme.

Bugarin naglašava da nadležne službe moraju sve da unište i da obave kompletno usitnjavanje, kako soja ne bi mogla da se regeneriše u toku vegetacije:

- Genetski modifikovanu soju seju uglavnom poljoprivredna gazdinstva koja imaju veće površine pod ovom žitaricom. Time smanjuju troškove, jer upotrebljavaju totalne herbicide, koje proizvodi kompanija "Monsanto". Te hemikalije uništavaju sve osim GM soju. Ratari imaju manje troškove. U toku vegetacije imaju samo jedno prskanje. Seljaci ne razmišljaju o tome da li je to štetno ili ne, već gledaju samo da uštede na rashodima.

Naš sagovornik kaže da je pre nekoliko godina bilo indicija, da je na 180 lokacija u Srbiji bio posejan GM kukuruz. Nikad nije dokazano, priča Bugarin, ili je jednostavno zataškano.

- To sam čuo od prvog čoveka firme koja se bavi proizvodnjom semena - tvrdi Bugarin. - Ubrzo posle toga on više nije bio na toj poziciji. Postoji veliki interes stranih semenskih kuća da zauzmu naše tršište. Prošle godine je "Ratar" iz Novog Sada ponovo izgubio deo kolača, jer je opao izvoz semena kukuruza za 25 odsto. Bilo je pokušaja da se ovaj institut pretvori u naučni i komercijalni deo, i da se privatizuje. Zainteresovan je bio "Pionir", i u tom slučaju domaća pamet ne bi došla do izražaja. Kada postanete zavisni od nekog stranog, izgubite suverenitet i u nauci.

STOČNA HRANA

Sigurno da postoji uigran sistem od setve do krajnjeg proizvoda za GM soju, jer je to sve umreženo, smatra Ladislav Tomić, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Vojvodine.

- Pretpostavljam da je gajenje takve kulture jeftinije i taj ko to prodaje mora da stimuliše ljude nižom cenom semena i hemije - kaže Tomić. - To se sigurno kroz neke sive tokove provlači kroz firme, i upotrebljava za ishranu stoke. Kontrola stočne hrane mnogo je manja nego ona za ljudsku upotrebu. Niko ne kontrološe šta je svinja jela.

KONTROLA

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše useve soje na prisustvo genetske modifikacije i proverava GM soju na području Srbije. Kazne za prekršaje kreću se za poljoprivrednika od 30 do 50 hiljada dinara, dok kompanije plaćaju od 500.000 do tri miliona dinara: - Takve useve uništavamo, a protiv vlasnika se pokreću krivične ili prekršajne prijave. - U prisustvu fitosanitarne inspekcije tanjiranjem se uništava GM soja. Isto tako kontroliše se i proizvodnja semena soje kod registrovanih proizvođača. Svaka pošiljka semena prilikom uvoza ispituje se na genetsku modifikaciju.

J. Subin
Izvor: Novosti
 

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)

MMS o PPNS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari