’Klonovi’ za trpezom

’Klonovi’ za trpezom

U Jugoslaviji ne postoji nacionalna laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane, pa u tanjir može svašta da stigne. Najviše se eksperimentiše sa sojom, kukuruzom i kupusom. Kako je sprečen uvoz sadnica voćaka čije je korenje zaraženo tumorom.

IZMEĐU čoveka i prirode počeo je još jedan meč!

Posle kloniranja ljudi, tehnologija je "umešala prste" i u strukture voća i povrća! Ali, šta je jedan paradajz, ili jabuka, u poređenju sa kloniranom bebom.

Sve su češći slučajevi da se genetski modifikovane (GM) namirnice nalaze na našim trpezama. Nažalost, ti slučajevi prerastaju u pojavu! Prema direktivama Evropske unije, zemljama koje pretenduju na ulazak u tu zajednicu, među koje spada i naša zemlja, preporučeno je da se uzdrže od bilo kakvog prometa genetski modifikovanih organizama. Ali, protivno mnogim zabranama državnih i stručnih organa, GM proizvodi nesmetano dospevaju u našu zemlju.

- Isključivo je neodgovornost odgovarajućih institucija razlog što su ovi organizmi prisutni kod nas - kaže akademik Božidar Ćurčić, biolog, ekspert bivše Savezne vlade. Nedavno je republički ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov dozvolio uvoz ogromne količine GM soje u našu zemlju, čime su ugrožene sve poljoprivredne površine u zemlji.

Najviše se eksperimentiše sa sojom, kukuruzom i kupusom. Genetski modifikovana soja je viša od zdrave i uopšte nema korova. Upotreba takve soje može da dovede do pojave super korova otpornog na totalni herbicid, posle kojeg zemljište ostaje zagađeno. Soja se najčešće koristi kao sirovina za sojinu sačmu - belančevinastu stočnu hranu, koju najviše koriste pilići i svinje, a dalje posledice mogu samo da se naslute.

Zbog genetskih manipulacija moglo se desiti da se u Šumadiji, koja je centar našeg voćarstva, dopremaju uvezene sadnice voćaka čije je korenje zaraženo tumorima. Na sreću, intervencijom poljoprivrenika, prodaja ovih sadnica je sprečena, jer u suprotnom - u čitavoj Šumadiji bi prvobitne sorte voća ubrzo izumrle.

- Nedavno je utvrđeno da je "svinjska" salama, uvezena za potrebe supermarketa "Merkator" bila u stvari goveđa salama - objašnjava Ćurčić.

- Uvoznici se čak nisu ni potrudili da prvobitnu etiketu odstrane sa proizvoda, već su samo preko nje prelepili oznaku da je salama napravljena od svinjskog mesa.

U Jugoslaviji ne postoji nacionalna laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane. Takve oglede vrše privatne laboratorije i Carina, a naučnici se još uzdržavaju od suda, da li i u kojoj meri je upotreba ovakve hrane štetna.

- Zdravlje ljudi i životi biljaka i životinja mogu biti ozbiljno ugroženi neadekvatnom primenom genetički modifikovanih organizama (GMO) u privredi - upozorava Ćurčić.

- Postoje podaci da se poljoprivrednicima, naročito u graničnim područjima, deli seme GM žitarica za korišćenje. Tako se ugrožavaju naše sorte, a preko toga i život domaćih životinja i humanih populacija.

ZAKON

AKADEMIK Ćurčić ističe da je do donošenja novih zakona o GMO neophodno zabraniti svaki uvoz i promet ovih organizama i proizvoda na njihovoj bazi u našoj zemlji. NJegovo mišljenje dele i eksperti za privredu i unutrašnju trgovinu, koji trenutno rade na izradi posebnog Pravilnika o obeležavanju proizvoda od GMO. Cilj ovog dokumenta bio bi da se čitava populacija, kroz prodajnu mrežu, obavesti o tome da li proizvodi koje kupuje, sadrže ili ne GMO ili delove tih organizama.

PARADAJZ KOJI SVETLI

GENETIČKI modifikovani organizmi predstavljaju bića ili jedinke koja nastaju različitim tehničkim metodama koje se koriste u genetičkom inženjerstvu i molekularnoj biologiji. To su jedinke čija je nasledna supstanca, deoksiribonukleinska kiselina (DNK) izmenjena tako što su pojedini segmenti, ili čitav lanac DNK, zamenjeni fragmentima DNK drugih živih bića.

Tako nastaju potomci GMO, koji se u čitavom nizu naslednih osobina, ali i po svom izgledu i drugim osobinama razlikuju od normalnih primeraka mikroorganizama, biljaka ili životinja. Ovakvim manipulacijama, na primer, možemo da dobijemo paradajz koji svetli noću! Operacija izgleda jednostavna - prenesemo deo DNK bakterije koji uzrokuje svetljenje u DNK nekog povrća ili voća. Na isti način može se stvoriti povrće sa ukusom voća!

UVOZ

OD prvog januara do 12. septembra prošle godine, u našu zemlju uvezeno je 89.210 tona sojine sačme. Najviše se uvezlo iz Argentine 47.061 tona, pa iz Brazila 31.472 tone. Holandija, Nemačka, Austrija i Rumunija prodale su nam 10.677 tona ove prerađevine od soje. Firma koja je uvezla najveću količinu sojine sačme kod nas je "Narcis-Popovići" iz Šapca.

KAZNE

ZAKON o GMO, usvojen 11. maja 2001. godine, dozvoljava uvoz i promet sojine sačme, ali zabranjuje setvu i proizvodnju genetički modifikovane soje. Kazna za svakog ko prekrši ovu odredbu iznosi 450.000 dinara, a ide i do godine zatvora.

N. Ćurčić - B. Popović
Izvor: Novosti 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari